Šta je održiv a šta neodrživ startap i kako ti koncepti mogu da pomognu preduzetnicima

Ovaj tekst je nastao u okviru programa Preduzmi ideju koji finansira USAID.

Koncept koji Pol Grejem razrazđuje u jednom od svojih poznatijih eseja je jedno od najvažnijih pitanja koje preduzetnici koji razvijaju startape mogu sebi da postave – da li je startap održiv ili na putu za propast. Po Grejemu, radi se o fundamentalnom pitanju koje može da spase startap od rane propasti i poveća mu šanse za uspeh na tržištu, kao i da poveća šanse za dobijanje investicije.

Grejem je situaciju živog ili mrtvog startapa okarakterisao na sledeći način – ako se uzme startap koji već 8-9 meseci razvija proizvod, pod pretpostavkom da su troškovi više-manje isti, i da je stopa rasta ista kao prethodnih meseci, da li sa trenutnim finansijama startap može da dostigne profitabilnost ili ne.

Za Grejema ovo pitanje ima veliku važnost iz najmanje dva razloga. Prvo, jer demonstrira svest o problematici kod samih osnivača, a drugo, zato što u zavisnosti od odgovora na pitanje, dalji razgovor može da se vodi ili o prilikama za dalji rast, ili o tome kako spasti biznis od sigurne propasti.

Na praktičnoj ravni, računanje ove vrste profitabilnosti svodi se na nekoliko stavki: tekuće troškove, prihode, stopu rasta, i novac u blagajni. Na primer, startap koji ima mesečne prihode od 1.000 dolara, mesečne troškove od 3.500 dolara, i prosečnu stopu rasta od oko 20 odsto na mesečnom nivou, postaće profitabilan za oko 6 meseci. 

Međutim, za to je startapu potrebno oko 11.000 dolara na računu, da bi kroz 6 meseci, kada dostigne profitabilnost, račun ostao prazan. Iako je posredi jednostavan primer, računicu mogu da zakomplikuju varijabilne stope rasta iz meseca u mesec ili godine u godinu, varijabilni troškovi, i slično, ali za lakše snalaženje i vizuelizaciju trajektorije korisni su onlajn kalkulatori.

Grejem preporučuje da se ove kalkulacije obave što ranije, upravo zbog toga što prekasno shvatiti da nema dovoljno novca za dolazak do profitabilnosti obično znači da nema dovoljno vremena ni da se išta po tom pitanju preduzme. Iako deluje kontraintuitivno razmišljati o prihodima i rashodima gotovo na samom početku, Grejem računa da je, kada se sve sabere, veća opasnost od postavljanja ovakvog pitanja suviše kasno, nego suviše rano.

Sa druge strane, ukoliko osnivači postave pitanje u pravom trenutku, mogu na vreme da dođu do uvida u to koji su glavni problemi koje moraju da reše, što može da spase startap. Na primer, ukoliko je problem u tome što za proizvod koji se pravi postoji osrednje interesovanje, što će ih na kraju odvesti do neprofitabilnosti, to nije nešto što samo po sebi može da popravi investicija, već rad na proizvodu.

Ukoliko do blagovremenih uvida ne dođe, obično se stvara tzv. „ubitačni stisak” – kombinacija puta za propast, sporog rasta, i premalo vremena da se išta popravi. U takvoj situaciji, najveći broj startapa propadne. 

Povrh toga, u takvim okolnostima se kreira i svojevrsni začarani krug – iako investitori mogu da ulože u startap koji pokazuje veliki rast čak i ukoliko nije profitabilan, novac nije tako lako prikupiti, a oslanjanje na investicije da reše unutrašnje probleme biznisa ne samo da je opasno, već i samo po sebi može da uplaši potencijalne investitore i učini da spas postane nemoguć.

Za Grejema, preporuka je jednostavna – ne treba prebrzo i brzopleto povećavati broj zaposlenih u nadi da će to olakšati put do profitabilnosti, učiniti razvoj rešenja bržim ili lakšim, ili u nadi da će to rešiti fundamentalne probleme. To će samo naštetiti finansijskoj situaciji, a najverovatnije neće dovesti do onog proboja koji je neophodan za opstanak startapa.

Iako na osnovu Grejemovih formulacija može delovati da put do profitabilnosti znači i neki vid sigurnosti u budućnost startapa, istina je i da živi startap nosi sobom svoje rizike, naročito ukoliko se u računicu uvede i perspektiva investitora. 

Rečima investitora Hampusa Jakobsona, startapi u seed fazi su na samom početku, još uvek neopterećeni finansijama, metrikama i performansama, ambiciozni u postavljanju ciljeva i puni želje da ih ostvare. Onog trenutka kada profit počne da igra ulogu, javljaju se i misli o riziku, održavanju profitabilnosti, produžavanja roka vijabilnosti startapa, što sve može da smanji ambicije i paradoksalno, smanji i šanse da startap uzme nove investicije.

Pored ove, postoji i druga vrsta opasnosti koju profitabilnost može da stvori. Profitabilnost kao metrika sama po sebi ne mora da znači spas, ukoliko startap ne zna kako da se postavi prema investitorima. Dejvid Saks, investitor i suosnivač PayPal-a, ovo je okarakterisao kroz pitanje da li je startap „investabilan” ili ne, što dobro nadopunjuje Grejemov način razmišljanja. 

Iz Saksove perspektive, Grejemove preporuke imaju smisla kao sredstvo za dobijanje vremena, pod uslovom da se to vreme pametno iskoristi. Sama za sebe, profitabilnost ne znači mnogo, jer će investitori pomoći startapu čak i ukoliko je trenutno u finansijskom problemu, sve dok postoji jasna vizija o tome kuda startap ide i sa kojom perspektivom investitori u njega ulažu. 

Pošto ne treba čekati da sredstava sasvim nestane da bi se podizale investicije, tačku profitabilnosti ne treba posmatrati kao krajnji cilj, već kao način razmišljanja koji treba da dovede do adekvatnog rešenja za startap. Vreme koje dobije optimizujući troškove i druge procese, startap barem delom mora iskoristiti za spoznaju kada i na koji način kapital može da uđe u kompaniju.

Drugim rečima, potrebno je steći dublji uvid u situaciju, obratiti pažnju na to koje stope rasta i druge metrike treba dostići, zavisno od trenutne tržišne klime, poslovnog modela, industrije u kojoj startap posluje – to je ono što startap čini investabilnim.

Iako je Grejem možda najpoznatiji po savetu da startapi treba da rade stvari koje ne skaliraju, koncepti održivog i neodrživog starapa komplikuju tu sliku i ukazuju na to koliko je važno blagovremeno razmišljati i o poslovnoj strani stvari.

*Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost Udruženja SEE ICT i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.