Srbija u svetskom vrhu po broju frilensera — kako se ovom vrstom angažovanja prevazilaze mane domaćeg tržišta?

Srbija je država sa najviše onlajn frilensera po glavi stanovnika na svetu.

To bar tvrdi istraživanje koje je, kroz veliki broj podela na društvenim mrežama i portalima, nedavno obišlo Srbiju. U njemu stoji da je naša država sa 3,52 onlajn frilensera na 1.000 stanovnika ispred Makedonije sa 3,41 i Jamajke sa 2,42. Svakako podatak vredan pažnje.

Međutim, postoji jedan problem sa tim istraživanjem, a to je njegova nejasna metodologija. U objašnjenju načina na koji su došli do ovih brojeva, u uvodu piše samo da su podaci zasnovani na javno dostupnim podacima Svetske banke i frilensing sajtova.

Bez navođenja bilo kakvih konkretnih referenci i sa pomalo neverovatnim podacima poput onog da SAD imaju duplo više onlajn frilensera od Indije (pa i da su Srbija i Makedonija prve po popularnosti onlajn frilensinga), rodila se sumnja u verodostojnost ovog istraživanja.

Šta je, zapravo, istina?

Istraživanje frilensing sajtova koje je spomenuto zapravo se svodi na biranje nekoliko popularnih platformi i analize njihovih korisnika. Ovo donosi niz problema: Koje su platforme izabrali, budući da ih postoji na desetine, verovatno čak i stotine? Kako su uračunali anomalije nastale zbog toga što platforme nisu podjednako popularne u različitim državama? Za koji period je analiziran broj ‘aktivnih’ korisnika? Da li su uračunali ljude koji imaju profile na više platformi?

Istraživanje Svetske banke, koje je navedeno kao drugi izvor, ima taj problem što je staro četiri godine. Danas verovatno ne postoji oblast u kojoj je četiri godine mali period. U tako dinamičnoj sferi kao što je onlajn frilensing, gde mesec dana pravi bitnu razliku, četiri godine predstavljaju čitav eon.

Osim pomenuta dva, postoji i OLI (online labour index) istraživanje, sprovedeno od strane odeljenja pri Univerzitetu u Oksfordu, koje ima transparentniju metodologiju i cilj. Ono, ipak, nema podatke o procentu stanovnika određene države koji se bave frilensingom.

Istina je, zapravo, da tačni podaci jednostavno još uvek ne postoje. Sva istraživanja do sada su limitirana na neki način. Ipak, Jelena Šapić iz domaće nezavisne istraživačke organizacije CENTRA (Centar za istraživanje javnih politika) koji je ove godine odlučio da kao temu otvori pitanje metodologije za utvrđivanje broja frilensera, objašnjava zašto su podaci sa Oksforda najpribližniji realnom stanju.

Kada je reč o OLI istraživanju, njihov index se ne odnosi na registrovane, već samo na digitalne radnike koji su bili aktivni u poslednjih 28 dana, na nekoliko platformi — Guru, Freelancer, PeoplePerHour, Fiverr. Oni pritom mere i potražnju digitalnog rada, ali se tada fokusiraju na druge platforme — UpWork, Freelancer, AMTurk, Guru, PeoplePerHour.

Otuda oni i ne porede države između sebe, već ih porede samo u odnosu na akumulativne podatke sa ovih platformi. Dakle, nemaju podatke koliko je zaista digitalnih radnika na svetu.

Po OLI podacima Srbija se nalazi na 11. mestu po ukupnom udelu na tržištu frilens radnika. To znači da Srbija ima više frilensera nego Francuska, Nemačka ili UK. Njihova analiza je utvrdila da srpski frilenseri čine približno 1% tržišta. Ako to uporedimo sa činjenicom da populacija Srbije čini oko 0,001% svetske populacije, jasno je da je onlajn frilensing kod nas zaista popularan.

Možda jesmo daleko od toga da imamo pouzdane podatke, ali moguće je izvući laički zaključak:  Čak i ako nismo država u kojoj je onlajn frilens najpopularniji, sigurno je da smo u samom svetskom vrhu.

Zanimljivo je i da svi podaci ukazuju na to da nismo usamljeni u regiji po popularnosti frilensinga. OLI podaci prikazuju ukupan udeo na tržištu, ali kada broj frilensera Indije, SAD i Filipina podelite sa njihovim populacijama, oni poprilično padaju na listi. Prvopomenuto (istina, sumnjivo) istraživanje koje je pokrenulo ovaj članak, u prvih 12 mesta stavlja sve SFRJ države osim Slovenije.

Kao što se može videti, u samom vrhu liste su skoro sve zemlje Balkana i istočne Evrope. Osim njih, tu su još samo one države u kojima je engleski maternji jezik. Ovakvo grupisanje verovatno nije slučajno, jer, kao što kaže Albert Ajnštajn, Bog ne baca kocku.

Ko je ‘digitalni radnik’?

Pre nego što uđemo u analizu fenomena popularnosti onlajn frilensa u Srbiji, možda je pametno definisati na šta se misli kada se kaže digitalni radnik i koju vrstu poslova on obavlja.

Upravo je ovo jedno od pitanja na koje će dati odgovor istraživanje “Ko su digitalni radnici i kakav je njihov status u Srbiji” koje CENTAR sprovodi u saradnji sa Olof Palme Center u Srbiji. Jelena Šapić objašnjava koju su definiciju oni koristili.

Postoje različiti nazivi kojim se digitalni rad koji je nama u fokusu naziva – crowdwork, platform-based remote work, online work, digital work… Mi koristimo kao sinonime digitalni i onlajn rad. Što se tiče pojma digitalni radnik – odnosi se na svakoga ko obavlja neki posao na digitalnim platformama za rad.

Dakle, ‘digitalni radnik’ je dosta širok pojam i uključuje svakoga ko koristi digitalne platforme u nekoj fazi obavljanja posla. Istraživanje CENTRA će se fokusirati samo na one radnike koji i ugovaraju i obavljaju svoj posao digitalno. Tako, na primer, vozači Car:Go-a jesu digitalni radnici, ali ne ulaze u analizu CENTRA koji digitalne radnike shvata kao deo šire grupe platformskih radnika. Ovo je bitno imati u vidu pošto se i ostala navedena istraživanja bave samo tom vrstom digitalnih radnika.

Kako nam je Šapić skrenula pažnju, termin onlajn frilens koji se koristi u ovom tekstu, jeste najpraktičniji za obraćanje široj publici jer je preko njega najlakše shvatiti o čemu je reč, ali treba imati u vidu da on zamagljuje niz karakteristika i posledica koje fenomen nosi sa sobom.

Poslovi koji se obavljaju digitalno imaju veoma širok opseg. Od najprostijeg tagovanja fotografija i unosa podataka — za šta nije potrebno maltene nikakvo znanje ili veština, do razvoja softvera, dizajna i kreativnog pisanja – za koje je potrebno veliko iskustvo ili znanje.

Zašto je onlajn frilens toliko popularan kod nas?

Čini se da postoji niz važnih faktora koji, kada se skupe, čine da ovaj deo sveta bude plodno tlo za bavljenje onlajn frilensom.

Prvi, očigledan, razlog je digitalna pismenost. Da biste se bavili onlajn frilensom neophodno je da imate pristup (zamislite) internetu i da koristite neophodan softver za vaš rad. Naravno, nije dovoljno imati bilo kakav internet, već je iz mnogo razloga važno da on bude brz i stabilan.

Procenjuje se da je trenutno nešto više od polovine ljudi na planeti povezano na net. Ovaj podatak već isključuje veliki broj stanovnika najnerazvijenijih zemalja i sve ostale ljude koji iz nekog razloga nisu povezani ili nisu dovoljno edukovani o tome kako da iskoriste sve prednosti interneta. Srbija je sa svojih 72,9% korisnika interneta i 72,1% domaćinstava sa računarom, iznad svetskog proseka, što je stavlja u relativno dobru poziciju.

Još jedan važan faktor je poznavanje engleskog jezika. Jednostavno, ukoliko izuzmete mandarinski kineski koji se govori praktično samo u jednoj zemlji, engleski je jezik koji razume najviše ljudi. Ako ga ne koristite, veliki broj vrata vam je zatvoren. Po jednom od najskorije sprovedenih istraživanja Srbija se nalazi na 18. mestu na svetu po procentu stanovništva koji se služi engleskim, a da to nije zvaničan jezik države.

Spomenuli smo da je dijapazon poslova koji se obavljaju na frilens platformama dosta širok. Za one najjednostavnije poslove nije vam potrebno mnogo predznanja. Naravno, takvi poslovi su i slabije plaćeni. Poslovi koji su bolje plaćeni zahtevaju bolje obrazovanje i veštine. Ovo je faktor koji je bez ozbiljnog istraživanja dosta teško analizirati.

Činjenica je da Srbija baš i ne spada u svetski vrh po broju obrazovanih i uopšte kvalitetu obrazovanja (po podacima iz 2015. bila je 55. na svetu). Ipak, treba imati u vidu da su neki poslovi popularniji na frilens platformama, tako da u računicu ne ulazi baš čitav sistem obrazovanja. Nije na odmet još jednom podsetiti koliko je IT grana srpske privrede uspešna. Podaci Oksforda navode na zaključak da Srbi uopšte ne zaostaju u posedovanju veština za najpopularnije profesije na platformama — razvoju softvera, dizajnu, kreativnom pisanju.

Takođe, mnogi frilenseri rade u oblastima za koje se nisu školovali. Ovo samostalno i neformalno obrazovanje se ne vidi u istraživanjima gde se pobrojavaju stečene diplome, ali bitno utiče na broj i uspeh onlajn frilensera.

Naravno, poslednji važan faktor su ekonomske prilike u državi. Činjenica je da se mnogi okreću onlajn frilensu zbog nezaposlenosti ili čak kao izvoru dodatnih primanja. Ova vrsta rada vam, na kraju krajeva, daje mogućnost da ostanete u Srbiji i da se ne odvajate od porodice i prijatelja, a da zarađujete inostranu platu. Dakle, onlajn frilens je način da prevaziđete mane domaćeg tržišta — ukoliko imate šta da ponudite, konačno će vam neko dati odgovarajuću novčanu nadoknadu.

Ovo je faktor koji isključuje one države sa najboljim standardima. Manje je verovatno da će stanovnik Norveške tražiti dodatni priliv uz onaj sa stalnog posla. Osim toga, stanovnici takvih država imaju problem da jednostavno nisu konkurentni na tržištu. Frilens platforme funkcionišu tako što poslodavac objavi zadatak za koji radnici licitiraju. Poslodavac upoređuje ponuđene cene, reference i reputaciju radnika, pa na osnovu toga bira kome će dati posao. Stanovnici Srbije ili Indije će jednostavno uvek moći da ponude nižu cenu u odnosu na Amerikance, a posao će obaviti jednako kvalitetno.

U podacima Upworka iz 2013. godine (tada se još uvek zvao oDesk) vidi se razlog popularnosti frilensinga u slabije razvijenim ekonomijama. U nekim slučajevima je razlika između minimalne zarade u državi i plate koju frilenser može da zaradi i po nekoliko desetina puta.

Ko su onlajn frilenseri u Srbiji?

Jelena Šapić je podelila sa nama nekoliko zanimljivosti koje će biti deo istraživanja CENTRA o digitalnim radnicima u Srbiji.

Podatke iz ankete smo kodirali prema mestu stanovanja i dobili da je onlajn rad prisutan u različitim delovima Srbije, od malih do velikih gradova (ne samo u industrijskim centrima). Kada se pogledaju veštine, čini se da se određeni gradovi već izdvajaju kao hubovi za dizajn/IT iz ugla frilensera.

Zanimljivo je da nisu u pitanju isključivo veliki gradovi, već se na mapi pojavljuju i manja mesta u Srbiji npr. Kula, Ruma i Kovačica.

Što se tiče vrste posla koju srpski frilenseri obavljaju, čini se da smo u liniji sa svetskim trendom.

Prema rezultatima naše ankete, 30% uzorka poseduje veštine u oblasti razvoja softvera i tehnologije, potom slede 29% onih koji prevode i pišu, dok 22% uzorka nudi kreativne usluge i usluge u oblasti multimedije. Sledi 10% onih koji su u kategoriji profesionalnih usluga, 6% birotehničke usluge i unos podataka, i 3% prodaja i marketing.

Za kraj – onlajn frilens nije potpuno regulisan ni na evropskom ni na državnom nivou, što digitalne radnike može da stavi u neke nezgodne situacije. Verovatno svakog frilensera možete lako da naterate da vam ispriča o ogromnom broju problema i prepreka koje ovaj rad povlači sa sobom – konkurentnosti, previsokim provizijama određenih platformi, ekstremno teškom pravljenju prvih koraka i građenju reputacije.

Uprkos svemu, očigledno je da ovo za mnoge Srbe trenutno deluje kao zadovoljavajuće rešenje koje ne uključuje odlazak odavde.

CENTAR, čija nam je Jelena Šapić izašla u susret i podelila bitne informacije za ovaj tekst, otpočeo je novo istraživanje koja za cilj ima da pokaže da li rad na digitalnim platformama pruža jednake mogućnosti ženama i muškarcima u Srbiji da ostvare svoje ekonomske potencijale i, ako to žele, pokrenu svoj biznis. Ukoliko imate iskustva sa onlajn frilensom, možete doprineti istraživanju i popuniti anketu.

Naime, kao i u mnogim drugim poljima danas, onlajn frilensing povlači sa sobom pitanje ravnopravnosti polova. O tome je dosta pisano i uz malo internet pretrage lako je pronaći “podatke” za skoro svaku poziciju koju je moguće zauzeti. Negde se spominje da žene više frilensuju, negde da ima mnogo više muškaraca, pa se pravi razlika u odnosu na stalan i povremen rad itd. Ovo istraživanje zato ispituje da li muškarci i žene imaju iste mogućnosti na digitalnim platformama.