Srbija planira otvaranje 10 rudnika litijuma, a još ne znamo ni koliko bi prvi zagađivao 

Za četvrtak najavljen protest u Loznici jer lokalni odbornici nameravaju da usvoje plan grada u kome je i rudnik Rio Tinta. 

Petar Paunović
27/07/2021

Srbija bi mogla da postane veliko toksično jalovište, upozorava naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević. 

„Videla sam mapu rudnih tela litijuma u našem regionu koja se prostiru od Zagreba preko Bosne i Hercegovine, Srbije, Severne Makedonije, Grčke do Turske, a samo mi planiramo iskopavanje litijuma sa dramatičnim posledicama u vidu viševekovnog zagađenja životne sredine. Pa nisu valjda ostali ludi”, pita sagovornica lista Nova. 

Kako objašnjava, u Srbiji se trenutno govori samo o rudniku u okolini Loznice, gde je pronađen jadarit iz koga bi se izvlačio litijum. Međutim, u Srbiji je prema prostornom planu ucrtano deset potencijalnih rudnika od Loznice, Valjeva preko Čačka i Jagodine do Vranja. 

„Od ovako plodne zemlje koja može da hrani celu Evropu napravićemo toksična mesta na kojima ništa ne raste”, kaže Đorđević, koja je jedna od retkih naučnica koja je o problemu eksploatacije i prerade rude govorila od samog početka. 

U jednom trenutku je iskopavanje jadarita postala jedna od ključnih tema, o kojoj se raspravljalo i u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, a građani su protestovali širom zemlje i sveta protiv plana Rio Tinta. Za četvrtak je planiran još jedan protest u Loznici, a povod je taj što odbornici u tom gradu nameravaju da „usvoje protivustavni prostorni plan grada Loznice kojim će prvi put formalno uvesti rudnik litijuma u jedan zvanični dokument”, saopštile su Otvorena građanska platforma „Akcija” i Grupa građana „Smelo”.

Startit Dnevnik je više puta pisao o posledicama iskopavanja jadarita, kao što su ugroženo zdravlje nekoliko budućih generacija, uništeno zemljište koje će se vekovima obnavljati, smrt više od 100 zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. Dok stručnjaci ukazuju na to, državni vrh poručuje da je to naša ekonomska budućnost.

Već smo pisali o tome koliko je takva ekonomska računica izvesna, a u Rio Tintu još nisu izgradili onu ekološku, jer javnost tek čeka na studiju o uticaju na životnu sredinu i studiju o izvodljivosti. 

Petar Paunović

Objavio/la članak.

utorak, 27. Jul, 2021.

IT Industrija

🔥 Najčitanije