Smanjen broj specijalizovanih IT odeljenja u srednjim školama, prvi put od uvođenja

Upisna kvota na smeru za talente za računarstvo i informatiku smanjena je planski i to prvi put od kada je on uveden u gimnazije, piše Politika. 

Ove godine je predviđeno da u klupe sedne 4.871 talentovani učenik, čije se sklonosti i sposobnosti već proveravaju. Broj programa namenjenih ovim školarcima rastao je poslednjih pet godina u različitim oblastima od umetnosti, preko nauke do sporta, ali kvote nijednom nisu ispunjene. 

Broj gimnazijskih odeljenja za učenike s posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku je konstantno rastao od 2017, kada je počelo njihovo osnivanje. Međutim, prošle godine je u 49 srednjih škola širom Srbije bilo 1.100 slobodnih mesta za buduće programere, a u prvom krugu je popunjeno 990. U jagodinskoj gimnaziji Svetozar Marković, učenika je bilo tek za jednu klupu, a malo bolja situacija je u Drugoj kragujevačkoj gimnaziji, gde je osmoro učenika upisalo taj smer. 

Da je to postala već standardna pojava, Startit Dnevnik je pisao prošle godine. Jedino je 2018 prijemni za upis u odeljenja položilo 1.300 svršenih osmaka, tri puta više nego što je bilo predviđenih mesta. Ministarstvo prosvete tada odlučuje da poveća broj odeljenja, koja su već naredne godine ostala prazna. 

Zato su ove godine, umesto da čekaju prijemni pa potom odluče da ukinu odeljenja u kojima nema dovoljno učenika, nadležni odlučili da u startu smanje broj klupa. Umesto 1.120 mesta, ove godine će ih biti 1.040, a prijavljenih je 1.795. To i dalje ovaj smer čini najbrojnijim, a odmah ispod njega je likovni s 689 mesta. 

Smer koji je ove godine imao najveći rast u broju mesta, s 280 na 400, ujedno je i jedini specijalizovani koji je u prvom krugu popunio sva mesta — sportski. Uz osam odeljenja u beogradskoj Sportskoj gimnaziji, biće još po jedno u šest gimnazija širom zemlje. 

Konačna statistika će se znati tek 19. maja, kada budu objavljeni rezultati u svim školama. Međutim, činjenica da popularno nazvan smer budućnosti ne raste, kao ni interesovanje učenika, postavlja mnoga pitanja. Jedino bi ispitivanje motiva učenika moglo da pruži jasniji uvid u to da li su ovi podaci alarmantni ili ne treba da nas brinu.