„Skali” efekat: Kako je zvezda Dosijea X ohrabrila mnoge mlade žene da se bave STEM studijama

Razlike u sposobnostima koje postoje među polovima nisu relevantne za rodnu neravnopravnost, koja postoji u području nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike (u daljem tekstu: STEM), pokazuje jedno istraživanje. Više istraživanja koja su se bavila zastupljenošću ženskog pola u nauci, uzimaju u obzir sledeće faktore za relevantne: uticaj stereotipa, nedostatak roditeljske i učiteljske podrške u najranijem odrastanju, kao i polnu diskriminaciju u STEM području. Svi ti faktori sve do kraja 20. veka stavljali su žene u nezavidnu poziciju, ako bi poželele da se „bave naukom”.

Međutim, postoji mnogo pozitivnih primera koji su u prethodne tri decenije napravili veliki pomak u oblikovanju uverenja i rasplamsavanju motivacije osoba ženskog pola, da se posvete jednoj od karijera u STEM području. Jedna od predvodnica takvih uzora je svima poznat televizijski lik, Dejna Skali, jedna od protagonista kultne serije Dosije X. Ova američka TV serija emitovana je u periodu od 1993. do 2002. godine, a uz to su snimljene još dve sezone u prethodnih pet godina. 

Pre Skali ludi i zli naučnici

Serija prati dva agenta FBI-ja, Foksa Moldera i Dejnu Skali, dok istražuju paranormalne aktivnosti. Vrlo brzo beleži dobru gledanost i veliki auditorijum.

Atmosfera jednakosti dva glavna lika i naučna perspektiva Dejne Skali, pokazala je naučnike u drugom svetlu. Pojava hrabre, mudre, ponekad cinične, ponekad nežne Skali, svojim paradoksno odsutnim-prodornim pogledom i vrlo stimulišućim replikama motiviše da se poželi njena rečitost, mudrost i inteligencija. Ne samo da se poželi, već i da se usudi na ulaženje u svet tehnologije i nauke.

Pre Dejne Skali, naučnici su uglavnom skicirani kao glavni zlikovci u belim mantilima, ili kao ludi naučnici ‒ u oba scenarija su to bili najčešće muškarci. Pojava Skali značila je promenu percepcije.

Da je njena pojava postala kulturološki fenomen potvrđuje istraživanje nastalo 2018. godine, koje su sproveli Institut Geena Davis, firma J. Walter Thompson Inteligence i 21st Century Fox. Svrha istraživanja bio je pokušaj da se na faktografskom, „opipljivom” nivou, dokaže da Efekat Skali zaista postoji. Taj poduhvat podrazumevao je ispitivanje da li je lik Dejne Skali promenio pogled na žene u STEM području, kao i da li je poslužio kao inspiracija, odnosno da li je ženskom delu publike bila uzor i model ponašanja.

Skoro ⅔ zaposlenih u STEM oblastima tvrdi da je Skali bila inspiracija

Istraživanje je obuhvatilo oko 2.000 ispitanica koje su starije od 25 godina, u tesnoj korelaciji sa STEM sektorima (kao radnice ili studentkinje), i naravno, upoznate sa serijom Dosije X (u manjoj i većoj meri, mereno po broju pogledanih epizoda).

Jedan od najzanimljivijih rezultata i potvrda da je Skali odigrala ključnu ulogu je da je 63 odsto anketiranih koje rade u STEM sektorima reklo da im je Skali bila uzor. Takođe, 91 odsto ispitanica imalo je stav da je Skali uzor mladim ženama i devojčicama.

Od ispitanica koje su znale ko je Skali, skoro ⅔ je reklo da im je pomogla da steknu dodatno samopouzdanje za rad u „muškim” profesijama.

Kada je reč o tome koliko je bila inspirativna, polovina anketiranih je potvrdila da je njena uloga povećala znatiželju za STEM područjima. Oko 40 odsto gledateljki koje su detaljnije pratile seriju razmišljalo je da radi u nauci.

Autori studije su zaključili da mediji i filmska industrija igraju važnu ulogu prilikom odabira karijere i profesije, i da karakteri, narativni tokovi i snimljene slike ne deluju samo na nivou prijatnosti i zabave. 

Efekat Skali je i te kako stvaran i svojom poetičnošću utiče i na najracionalnije i najegzaktnije sfere ljudskog delanja.