Sistemska zaštita privatnosti podataka građana — u Norveškoj ugasili aplikaciju protiv širenja korone

Nakon što je u petak Institutu za javno zdravlje u Norveškoj pristiglo upozorenje da nova aplikacija za praćenje kontakta previše zadire u privatnost, odmah potom je saopštena i odluka da se aplikacija neće koristiti do daljeg. Iako iz Instituta izjavljuju da nisu u saglasnosti sa stavom državne agencije za zaštitu podataka, najkraće do 23. juna suspendovaće aplikaciju, da bi se izvršile neophodne promene. Svi do sad prikupljeni podaci biće obrisani u najkraćem roku.

Kako saznaje TechCrunch, od trećeg juna aplikacija je preuzeta oko 1.6 miliona puta, i imala je 600.000 aktivnih korisnika, otprilike oko 10 odsto norveške populacije. Direktorka norveškog Instituta za javno zdravlje naglasila je da pandemija nije gotova, a kako i dalje ne postoje efikasni tretmani u lečenju, bez aplikacije biće teže sprečiti dalje širenje.

Aplikacija je u okviru standardnih procesa prikupljala Bluetooth i GPS lokacijske podatke, iako je Evropski odbor za zaštitu podataka u smernicama naveo da za rad kontakt aplikacija nije potrebno sakupljanje lokacija pojedinaca, i da su za zamenu preporučeni podaci o blizini korisnika, za koje je dovoljna Bluetooth tehnologija.

Za razliku od decentralizovanog načina sakupljanja podataka koji se vidi na primeru aplikacija koje su razvili Nemačka i Italija, Norveška kontakt aplikacija skladištila je podatke na centralnom serveru. Još jedna od zamerki je što se prilikom instalacije korisnicima traži da prihvate uslove koji navode da će njihovi podaci biti upotrebljeni u istraživačke svrhe.

Norveška primer dobre prakse zaštite podataka građana

Primer Norveške predstavlja jedan od važnijih koraka kada je reč o poštovanju privatnosti i zaštite podataka građana u novonastalim okolnostima koje je prouzrokovala pandemija. Vrlo često potreba za hitnom reakcijom i vremenski tesnac rade nauštrb prava i sloboda građana, i tada su sistemi nadzora veoma podložni zloupotrebi, o čemu svedoče i upozorenja Snoudena, kao i negodovanje zbog postavljanja kamera u Beogradu.

Kada je reč o razvoju kontakt aplikacije u Srbiji, za sada nema zvaničnih navoda da li će je biti. Prema nezvaničnim navodima iz Kriznog štaba, postoji mišljenje da nema potrebe za ovom merom. Sličan stav rasprostranjen je i među domaćim stručnjacima ‒ uvođenje bi bilo neopravdano, nepotrebno i nepouzdano, čak je i diskutabilno da li je etički ispravno sortirati ljude, na one koji su preležali virus ili su zaraženi.