Signal za brži rast „no-code pokreta”: Airtable uzeo investiciju od 185 miliona $ 

Platforma Airtable prikupila je dodatnih 185 miliona dolara u okviru četvrtog kruga dokapitalizacije (serija D) što se ocenjuje kao dodatni podsticaj daljem širenju „no-code pokreta”, čiji uspon tokom poslednjih nekoliko godina iz korena menja proces kreiranja softverskih proizvoda.

Vrednost kompanije iz San Franciska nakon ove investicije procenjuje se na nešto više od 2,5 milijardi dolara.

Pored toga, kompanija je predstavila i nekoliko novih funkcija u okviru svog servisa poput Airtable App, koja sofisticiranijim korisnicima omogućava da kreiraju dodatne funkcije u JavaScriptu, kao i da te nove mogućnosti podele sa drugim korisnicima, prenosi TechCrunch.

Takođe, uz pomoć Airtable Automations, kompanija nudi opciju za prilagođavanje i automatizovanje tokova rada, dok opcija Airtable Sync timovima omogućava mnogo jednostavnije deljenje podataka u okviru cele organizacije. 

Haui Lu, osnivač platforme čije usluge sada koristi oko 200.000 poslodavaca, kaže da su brojni investitori kontaktirali kompaniju nakon trećeg kruga finansiranja (Serija C) 2018. godine, delom zbog toga što je očigledno prepoznat potencijal na tržištu low-code i no-code platformi. 

„Mislim da postoji sve veće priznanje na tržištu, prostor je veoma velik… Iako nam ova investicija nije bilo neophodna, omogućila nam je da nastavimo sa agresivnim ulaganjem u unapređenje naše platforme i vizije, bez potrebe da brinemo o tome šta se dešava sa Covid-19”, kaže osnivač Airtable-a.

Zašto je investicija važnija nego što deluje?

Kao jedna od najuticajnijih no-code platformi, Airtable je ovim krugom finansiranja očigledno želeo da istakne važnost i potencijal takozvanog no-code pokreta čiji uspon tokom poslednjih nekoliko godina počinje iz korena da menja proces kreiranja softverskih proizvoda.

Suštinski, pokret obuhvata „lepezu” platformi, poput Google AppSheet, Appy Pie, Aquafadas i Bubble, koje svojim korisnicima omogućavaju da izgrade sopstveni projekat, bilo da je reč o porodičnoj aplikaciji ili nekom ozbiljnijem softveru, bez potrebe za kodiranjem ili tradicionalnim kompjuterskim programiranjem.

Najveće prednosti no-code platformi — ušteda vremena i novca. To potvrđuju i reči Endrua Vilkinsona, vlasnika platformi Dribbble i MetaLab.

„Umeo sam da potrošim između 25.000 i 100.000 dolara na kreiranje aplikacija tokom tri do šest meseci. Bilo je frustrirajuće, skupo i sporo. Zatim sam počeo da koristim no-code alate poput Webflowa, Bubblea, Zapiera i Airtablea. Umesto nekoliko meseci, ideju o aplikaciji realizovao sam za svega nekoliko dana, uz mnogo manje novca. Najluđe od svega je što sam mogao da je dorađujem i održavam bez da unajmljujem skupe programere”, napisao je Vilkinson.

Pojedini tvrde da je pandemija korona virusa dodatno uticala na sve veću upotrebu ovih platformi uzimajući u obzir činjenicu da je zdravstvena situacija uvećala broj „radnika na daljinu”. Recimo, Amazon je u junu lansirao platformu Honeycode, koja omogućava dizajniranje aplikacija sklapanjem različitih modula. S druge strane, Salesforce, kompanija koja je bila u vlasništvu osnivača Airtable-a, kreirala je Lightning App Builder, Google ima App Maker, dok Microsoft nudi Flow i Power Apps.

Kada govorimo o no-code pokretu, govorimo i o prepuštanju dizajniranja softverskih proizvoda u ruke sve većeg broja ljudi. Pokret „otključava” moć kreiranja softvera osobama koje nemaju mnogo veze sa programiranjem i ujedno nudi jednostavniju, bržu i isplativiju alternativnu metodu za realizaciju sopstvenih „digitalnih” ideja.