Šest učestalih pogrešnih shvatanja startap preduzetnika

Razbijanje mitova o predrasudama u domaćem startap preduzetništvu.

Da sam dobijao po dinar svaki put kada me je neko poslednjih godinu dana pitao: “a bojiš li se da ti neko ne ukrade ideju?” sada bih sebi kupio jedan King sladoled.

Međutim, tu kasicu smo razbili: kako se zajednica stvara stavovi se menjaju na bolje, mindset evoluira, a sve se više usvajaju najbolje prakse iz iskustva drugih, obogaćene savetima regionalnih preduzetnika i investitora.

Da budem iskren, za svega nekoliko meseci, takva pitanja čujem sve ređe, ali se i dalje povremeno susrećem sa predrasudama i pogrešnim shvatanjima koje valja demistifikovati. Krenimo od najprisutnije predrasude.

1. Ideja je najvažnija, to je pola posla

Nije! Prestanite da pitchujete ideju. Pitchujte tim. Tim ima zadatak da je realizuje što efikasnije i to je ono što morate da dokažete. Da znate šta radite, da imate know-how.

Kreativni ljudi, preduzetničkog duha, imaju ideju dok se rasanjuju u krevetu, nova dolazi kad peru zube, a dok kuvaju kafu, kuva se milionski biznis. Dok, na kraju dana, legnu u krevet već su napravili dva exita. Ideja možete da imate milion i ništa da ne uradite.

Međutim, odličan, efikasan i posvećen tim sa prosečnom idejom postiže mnogo više nego loš tim sa fantastičnom,

Umesto ideje, ono što je važno je egzekucija iste. Investitori ne ulažu u nešto što vam je palo na pamet, nego u tim. Ako im se ne dopadate ili ima nešto što smeta, neće uložiti, jer trebaju kasnije da rade zajedno sa vama. Njihova vera da ideju možete realizovati efikasno je glavni uslov da vas podrže u ranoj fazi, a trakcija odmah posle, ako ne, takođe, već u startu.

2. Moja ideja je toliko dobra da će je neko ukrasti

Ova predrasuda je stara koliko ideje i veoma je pogrešna. Video sam da parališe ljude i video sam potencijalne lepe stvari koje propadaju zbog nje. U njenoj osnovi je nepoverenje u druge, čak i kada njihova uloga nije preduzetnička, već mentorska, investitorska…

Na primer, dešavalo se da dva startapa rade srodne stvari, mogu da ostvare lepu saradnju, ali niko ne želi prvi da podeli svoju ideju i detalje (?!).

Takođe, imao sam čast da se nađem u investicionom panelu Elevena. Pred nama je bilo onih koji nisu želeli da podele poslovne detalje. Koren takvog ponašanja je stav da je ideja toliko dobra, tržište toliko veliko, da će neko jedva čekati da je ukrade.

Takav mindset parališe zdrav razum. Vi, dakle, pitchujete investicionom fondu koji sedi na 12 miliona evra, svoju Ideju sa namerom da dobijete novac kako bi je realizovali, ali istovremeno ne delite detalje, jer ljudi u panelu neće imati pametnija posla već ukrasti ono što ste vi želeli da izgradite. A kako da dobijete investiciju bez detalja?

Ovo je isto kao kada ne perete garderobu jer je praznik. Svemoćna sila koja je stvorila svet zaista brine o tome da li sušite veš na Svetog Iliju. Isto tako, moćni seed akcelerator ili ozbiljni investitor nema pametnija posla nego bi da ukrade baš vašu ideju. Velike su šanse da je čuo bar nekoliko sličnih zamisli do sada, a i da nije, svakako se naslušao stotina ideja.

3. Nije bitno gde sam jer je moj posao internet

Ne sasvim tačno. Iako je moguće da poslujete iz nedođije preko interneta, za mnoge startape, ako ne krenu ka zapadu u nekom trenutku, znači da neće uspeti. Sve zavisi od tržišta i onoga što radite.

Startapi za potrošače imaju veću šansu da uspeju gde god bili, ali čak i ovde nije loše biti dotaknut duhom Silicijumske doline boravkom u Americi ili nekom velikom svetskom tehnološkom hub-u, kao što su London, Berlin ili Tel Aviv.

Ako gradite globalni biznis tako što disrupt-ujete neku industriju, što je ona tradicionalnija, to je najvažnije da geografski budete tamo gde je ona otišla najdalje sa inovacijom. Tako svi putevi često vode u SAD, jer Skype i sastanak uživo, nemaju istu težinu.

4. Neuspeh startapa je profesionalna smrt

Neuspeh nije obavezno loš: dati sve od sebe i izaći bogatiji za ogromno iskustvo i mrežu ljudi koji će vas ceniti i podržati u novom poduhvatu, nije fail. Međutim, kod nas se na neuspeh uglavnom gleda drugačije, jer su drugačije vrednosi ukorenjene u svest mnogih.

Znate kako možete videti dve vrste reakcija roditelja kada njihova deca na ulici urade nešto glupavo – npr. padnu? Jedni histerično počinju da viču stvari tipa “vidi šta si sada napravio”, dok drugi roditelji reaguju zdravije i pozitivnije. Otprilike tu negde počinje da se definiše čovekov stav prema neuspehu, a formira se i menja kroz ceo život.

Dizanje ruku od vašeg startapa kada su sve opcije istrošene je bolje nego da odugovlačite neizbežno, još uvek opčinjeni idejom koja očito ne funkcioniše ili preplašeni od neuspeha i percepcije ove pojave od strane drugih. Umesto životarenja, ako graciozno padnete, ako se ispostavi da je vaša pretpostavka pogrešna i vi razumete zašto je tako, onda ste spremni da opet stvarate vrednost i uradite nešto značajno.

Praviti startap znači testirati pretpostavku. Ako je pretpostavka dobra i vi ste bili posvećeni i realni, nema razloga da vaše šanse budu manje nego kada ste prvi put pitchovali, bez imalo iskustva. Ovoga puta bićete uigraniji i efikasniji, te će sve biti više glatko sledeći put.

5. Ako naplaćujem manje nego konkurencija, svi će nasrnuti

Jedno je imati kompetitivne cene, a drugo biti jeftin. Ako napaćujete manje od konkurencije, što ste jefitniji, to ćete imati veći problem sa poverenjem i kredibilitetom. Ljudi ne žele jeftino, pogotovo biznisi.

Ona narodna mudrost “koliko para – toliko muzike”, ovde ima puno smisla – jer je prva asocijacija za npr. jeftino B2B rešenje – da nešto tu sasvim ne štima.

Morate imati jasnu viziju koliko vas košta da “nabavite” korisnika, pokrijete troškove, isplatite plate i napravite profit.

Monetizacija je ključna, ali startapi to često zaboravljaju, imajuću i vudi da sede na novcu koji treba da ih pokrije dok ne počnu da prave pare. Problem je samo što mnogi zaborave da je cilj da prave pare.

Loše isplaniran model naplate i drugi finansijski momenti mogu da sahrane i najperspektivnije startape.

6. Naši konkurenti su loši, nisu nam pretnja”

A šta je onda, molim lepo, pretnja? Vaši konkurenti, kakvi god da su, su na tržištu duže od vas. Imaju klijente i zarađuju novac. Celo poslovanje vaših potencijalnih klijenata može biti kod njih, te je odluka da naprave tranziciju izuzetno teška.

Zato morate da shvatite kako da budete efikasni u stizanju do ciljne grupe i argumentovanju vašeg proizvoda kao zaista boljeg, koji rešava realan problem i/ili štedi vreme i novac. U početku, biće teško da pridobijete korisnike i kada ste drastično bolji od konkurencije.

Na kraju, imajte u vidu da je “mi nemamo konkurenciju” jedna od najopasnijih stvari koju investitoru možete saopštiti: ako je zaista nema, pitajte se ima li tržišta, a ako je ima, niste dobro uradili domaći zadatak.

Kakve ste predrasude stratap preduzetnika vi primetili?

Predstavljamo poslodavca
Zuehlke-mini-1.jpg

Zuhlke

Join our house of engineering

We inspire our customers and turn their visions and ideas into real-life results, applying cross-industry experience and our extensive expertise in business and technology. We combine our knowledge of engineering and IT, opening up new paths for our clients and implementing our projects quickly and reliably. We take responsibility for the products, services, and business models of the digital future.

Ivan Vesić

  • Wednesday, 22. May 2013.

    Rekao bih i da mnogi startap preduzetnici ne shvataju sasvim važnost biznis plana. Odnosno fokusirani na rešavanje tehničkih pitanja i sticanje novih korisnika, ne razmišljaju previše o načinima da se ostvari prihod, čak ni u budućnosti.

  • Wednesday, 22. May 2013.

    To je tačno Miroslave. Ima startapa bez poslovnog razuma, ima čak timova koji su fokusirani samo na tehnologiju, oni ne samo da ne brinu o zaradi, već ne brinu mnogo i o dovođenju korisnika… to se dešava kada neko sedi na novcu, krcka ga polako i strastveno radi razoj sa nekom maglovitom predstavom kako će to kasnije da se unovči gotovo samo od sebe.

  • Wednesday, 22. May 2013.

    Одличан текст!

    Поготову је важан део о монетизацији – стартапови најчешће пуцају јер немају одржив бизнис модел.

    Многи се заносе очекивањем да ће их купити неки већи играч иако послују с губицима.

    Као, довољна је велика база корисника и то чини вредност компаније. Као, битно је само да број корисника расте. Као, лако ће пристати на промене, нема везе што су навикли на сервис који је бесплатан или без реклама…

    Какво фатално самозаваравање!

    Људи нису свесни да на сваки купљен Инстаграм или Тамблер дође на десетине хиљада непрофитабилних компанија које су угинуле чекајући да се појави неко попут Закерберга или Мајерове.

    Једноставно, број будала које располажу толиким новцем је страховито лимитиран. Баш као и шансе да ваша компанија може послужити неком великом играчу за мешетарење пред излазак на берзу.

  • Thursday, 23. May 2013.

    Odličan tekst! Miroslave, vezano za tvoj komentar, rekao bih da startupi trebaju prestati razmišljati o poslovnim planovima a početi razmišljati o poslovnim modelima. No … to je možda jedna druga diskusija. Ivane, vezano za seljenje, odnosno lokaciju gdje radiš, uglavnom se slažem. *Ipak*, postoji i druga zabluda, a to je da se moraš pošto-poto prebaciti u US i / ili fokusirati na US tržište da bi uspio. Nordeus je odličan kontra-primjer, kao i npr. FanDuel.com koji posluje *isključivo* u US a headquarter je u – Edinburghu :-)

  • Thursday, 23. May 2013.

    Hvala Ivo,

    istina je da postoji i ova druga zabluda.

    Neki startapi samo spale novac bezveze preuranjenim odlaskom u USA, koji njima može biti sresan, burtalan i nepotreban.

  • Šta ti je na umu?
    Dodaj komentar · Pravila diskusije

  • Unesite termine za pretragu