Rio de Žaneiro — izopačena vizija pametnog grada

Sa samo dve godine razmaka, Rio de Žaneiro je bio domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu, a sada i letnjih Olimpijskih igara. Dva ovako velika događaja zahtevaju grad koji funkcioniše takoreći besprekorno. Kako bi se Rio učinio bezbednijim i efikasnijim poseglo se za rešenjima koja slede koncept pametnih gradova.

Uklapanje moderne pametne tehnologije u već postojeću gradsku infrastrukturu pokazalo se kao pravi potez u mnogim gradovima. Tako je u San Francisku u značajnoj meri redukovan problem saobraćajnih gužvi i nedostatka parking mesta uvođenjem aplikacije​ koja komunicira sa senzorima ugrađenim u asfalt i u realnom vremenu korisniku saopštava informaciju o najbližem slobodnom mestu. Slična rešenja su popularna i u Londonu na čijim se ulicama mogu videti interaktivne mape i putokazi, a nazire se i začetak nešto kompleksnije ​IoT infrastrukture.​

Vodeći se ovim i sličnim primerima, gradska vlast u Riju je čak ​dve trećine budžeta​ za Olimpijske igre izdvojila na unapređenje infrastrukture, sa ciljem da Rio postane tzv. pametni grad. U saradnji sa IBM-­om, izgrađeni su ​Operativni centar i Integrativni centar komande i kontrole,​ koji po imenu, ali i po izgledu ima pomalo ,,orvelovski šmek”. Integrativni centar se bavi koordinacijom policije, vatrogasaca, bolničkih službi i službi bezbednosti. Ova koordinacija se obavlja uz pomoć 98 LED ekrana, koji prenose snimke sa 500 kamera raspoređenih širom grada. Na taj način je omogućeno da odgovarajuća služba bude na vreme obaveštena o tome gde je i kako potrebno da reaguje.

Operativni centar se bavi predupređivanjem katastrofa, koje nastaju uglavnom kao posledica vremenskih nepogoda (u Riju su to najčešće veoma obilne kiše koje izazivaju poplave i klizišta). Centar raspolaže najmodernijim s​istemom​ za prognozu vremena, kreiranim od strane IBM­-a. Sistem je nastao kao kruna IBM­-ovog projekta ,,​Deep Thunder”​ , koji vremensku prognozu podiže na viši nivo, ne samo svojom preciznošću već i softverom koji predlaže odgovarajuće akcije u skladu sa nadolazećom katastrofom.

Posebna verzija softvera skrojena je tako da u potpunosti odgovara klimi i topografiji Rija. Sistem koristi podatke prikupljene pomoću: senzora za okolinu (environmental sensors) raspoređenih širom grada; satelita; iz baza podataka o prethodnim vremenskim prilikama. U IBM­-u tvrde da je postojeći sistem lako prilagoditi još nekoj nameni.

Iako je sistem prvenstveno namenjen delovanju u hitnim situacijama koje su u vezi sa poplavama, kreiran je tako da ga je lako proširiti za delovanje u bilo kojoj nezgodi ili događaju koji se zbiva u gradu.

Rio je zahvaljujući pomenutim projektima proglašen za ,,n​ajbolji pametni grad u 2013.”​ . Ipak, nakon tri godine, situacija nije tako sjajna kao što se na prvi pogled činilo. U skorašnjoj s​tudiji objavljenoj u Journal of Urban Technology, data je detaljna analiza funkcionisanja Integrativnog i Operativnog centra. Kao jedan od glavnih nedostataka navodi se to što se svi podaci prikupljeni u oba centra brišu nakon 90 dana. Prikupljanje i analiza velike količine podataka predstavljaju osnovni preduslov za pametnije vođenje grada u budućnosti (smart governance) bez kog nema govora o epitetu ,,pametnog grada”.

Još jedan problem koji ,,bode oči” jeste mogućnost da se sistem zloupotrebi pod izgovorom očuvanja bezbednosti, što se već i dešavalo. U vreme velikih protesta u Riju, snimci sa sigurnosnih kamera su korišćeni kako bi policija lakše razbila proteste. Prema stanovištu autora studije, ovo je upravo suprotno onome što pametni grad želi da postigne. ,,Sistem treba da funkcioniše kako bi podsticao učešće ljudi u zajednici, a ne kako bi ih kažnjavao za to. Za sada je sav trud koji se tiče pametnih tehnologija u Riju usmeren na bezbednost”. Ovo može dovesti do produbljivanja već postojeće netrpeljivosti između građana i snaga bezbednosti.

Projekat koji je sproveo Unicef u saradnji sa brazilskom nevladinom organizacijom CEDAPS (Centro de Promocao da Saude), na dosta bolji način sprovodi viziju sadržanu u konceptu pametnog grada. Tinejdžerima iz najsiromašnijih favela u Riju je dodeljen zadatak da pravljem snimaka i fotografija učestvuju u kreiranju digitalne mape grada. Ideja je da se fotografije problematičnih tačaka u gradu (divlje deponije, klizišta, rupe u asfaltu, neispravne vodovodne cevi i slično) kače na vebsajt koji korišćenjem geografskog informacionog sistema ove fotografije locira i postavlja na odgovarajuću interaktivnu mapu u zavisnosti od toga koja je vrsta problema u pitanju. Ispostavilo se da je ovo veoma efikasan način da se problemi ne samo identifikuju već i blagovremeno reše. Ono što je možda još i važnije jeste što se oni najsiromašniji uključuju u društvo time što im je dodeljena aktivna uloga u digitalnom gradskom životu.