IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Već duže vreme u Srbiji govori se o izmenama Zakona o prevozu putnika i pronalaženju najboljeg rešenja koji bi bio povoljan za obe strane, a svedoci smo protesta i taksista i članova udruženja Car Go koji su se proteklih meseci odvijali u Srbiji. U susret rešenju ovog aktuelnog problema koji je podigao buru u mnogim zemljama, donosimo primere zemalja u okruženju i načine na koje su oni “rešili” ili rešavaju ovaj problem.
Rumunija
Višemesečni protesti taksi vozača u Rumuniji primorali su Vladu Rumunije da se konačno pozabavi ovom temom. Vlada je u želji da stavi tačku na ove proteste nedavno iznela predlog uredbe koja nije bila povoljna za vozače ovog alternativnog prevoza kao što su Uber i Taxify. Ovaj dokument predviđa oštru kaznu za vozače koji prevoze putnike bez važeće dozvole za taksiste. Kaznu od 1050 evra vozači će morati da plate odmah nakon prvog prekršaja iako je do sad novčana kazna uručivana tek posle ponovljenog prekršaja. O tome koliko je ova kazna visoka govori i podatak da će ukoliko sud izrekne kaznu vozač morati da izdvoji dve prosečne plate da bi otplatio dug.
Upravo to je jedan od povoda za pokretanje peticije ovih vozača koji apeluju na vlast da odloži usvajanje ove uredbe koja će pogoditi 10 hiljada vozača i više od dva miliona korisnika ove vrste prevoza koji sada kreću u proteste.
U međuvremenu nakon protesta vozača, Ministarstvo saobraćaja izašlo je u javnost sa nacrtom uredbe sa kojom su se saglasile i kompanije Uber, Bolt i Clever. U pitanju su nova pravila koja će važiti i za taksiste i za vozače koji posluju preko aplikacija.
Vozači će morati da imaju najmanje 21 godinu i dozvolu najmanje dve godine, tehničke preglede će obavljati dva puta godišnje. Operateri će morati da koriste elektronski registar uplata i da izdaju račune, da uz sebe uvek imaju kopiju licence i propisanu oznaku na vozilu.
Digitalne platforme će pratiti datume isteka licenci, omogućavaće komunikaciju između putnika i vozača i omogućavaće putnicima da preko nje prijave eventualne probleme operateru, pružaće 24h korisničku podršku i pratiće sve vozače putem GPS-a. Oni koji žele da posluju preko digitalne platforme za rad moraće da izdvoje 10 500 evra, a istu naknadu na godišnjem nivou plaćaće i operateri Ministarstvu komunikacija.
Bugarska
Bugarska je zabranila rad ovih aplikacija za prevoz na osnovu žalbe nekoliko taksi udruženja koju su podneli Komisiji za zaštitu konkurencije. Najveću štetu pretrpela je ruska aplikacija za prevoz Maxim kojoj je izrećena i novčana kazna od 1800 evra, o čemu je pisala i Nova ekonomija.
Bugarska vlada je još 2015. godine zabranila rad Ubera. Iako se ova američka kompanija žalila ustavnom sudu, on je godinu dana kasnije potvrdio odluku.
Hrvatska
Hrvatska je 2018. godine legalizovala Uber i dala mu svojstvo taksi kompanije. Sva pravila i zakoni koji regulišu rad taksija odnose se i na Uber.
Jedna od novina uredbe koja je posebno pogodila Uber vozače je da auto u kome prevoze putnike ne sme biti stariji od sedam godina. Ova klauzula trenutno se odnosi samo na vozače Ubera, dok će taksisti imati 5 godina da se polako priviknu na ovu novinu. Upravo ova odredba desetkovala je vozače koji zarađuju prevozeći putnike preko ove aplikacije. Ovo je dovelo do poskupljenja usluga u Uberu, dok taksisti iako se to od njih očekivalo svoju cenu nisu promenili.