Rhei sat Damjana Stankovića dobio prestižnu reddot nagradu za konceptualni dizajn

Rhei je elektro-mehanički sat zasnovan na ferofluidu, koji koristi ovu tečnost na jedinstven način, za prikaz informacija. Ova inovativna ideja je Damjanu Stankoviću, industrijskom i UX dizajneru iz Beograda, donela prestižnu reddot nagradu za konceptualni dizajn, njegovu petu po redu nakon niza od 4 nagrađena rada iz 2009.

Ono što čini ovaj sat specijalnim je surealno lep vizuelni efekat koji deluje kao da je u pitanju digitalna animacija, a zapravo dolazi od elektronskog mehanizma, magneta i tečnosti koje oblikuju brojke. S druge strane, u pitanju je kompleksan i “dubok” proizvod, za čiju izradu je bilo potrebno proći kroz veliki niz eksperimenata.

Brojke od magneta

Ferofluid, sržni element sata, je tečnost koja u sebi ima magnetne nanočestice, koje su magnetizovane samo kada je oko njih magnetno polje. Možda ste već nabasali na internetu snimak toga kako se oblikuje u šiljke kada su u blizini magneta. Upravo jedan takav je Damjanu dao ideju za pravljenje Rhei sata pre tri godine.

To je kao neka “igračka” gde možeš sa magnetom da pomeraš fluid i da praviš šiljke od njega.

Neodoljivo podseća na kompjutersku animaciju ali je u stvarnom svetu, i zanimalo me da li je moguće napraviti nešto konkretno od toga, igrati se sa prelazom iz abstraktnog u konkretno i nazad.

Pravi izazov je krenuo nakon prvog prototipa, koji je bio jednostavan za pravljenje — postajao je grejalica od prevelike količine struje koju je koristio i nije izgledao dovoljno lepo. Da se tečnost ne bi rasparčavala, i da bi se stalno pomerala i tako učinila proizvod magičnim, bilo je potrebno obaviti dosta posla.

Kada sam krenuo u ovaj projekat nisam znao ništa o prototipiziranju hardvera, ni šta je strug ni kako radi CNC, pa sam učio sve u hodu.

Kako mi prvi prototipi nisu bili zadovoljavajući, odlučio sam se na rešenje sa pravim magnetima i mehaničkim sklopom koji ih pomera napred nazad. Elektroniku koja pokreće mehanizam je projektovao Marko Pavlović, bez koga se projekat ne bi ostvario ovako brzo.

Dizajn hemije

Mehanika nije bila trivijalna ali je zapravo hemija tečnosti koja se koristi bila najveći izazov. Ferofluid ima tu osobinu da se lako lepi na sve površine i ostavlja trag za sobom, što bi u ovakvom proizvodu bilo neprihvatljivo jer bi nakon nekog vremena displej postao žut i prljav.

Firma koja proizvodi ferofluid drži sastav polu-tajnim, pa ne možeš mnogo da se osloniš na teoriju već više na praksu i na isprobavanje. Tražio sam pomoć i na hemijskom fakultetu i jedan profesor mi je dosta pomogao, ali nismo uspeli da rešimo problem.

Na kraju, posle nenormalno mnogo proba, kad jednostavno počneš da osećaš kako i na šta reaguje, sam došao do rešenja i do toga sa čime treba “oprati” ferofluid, i na koji način, da bi on prestao da se lepi za staklo. Bilo je dosta napred-nazad momenata.

Još jedan izazov je bilo to što Srbija nema baš razvijenu i organizovanu hardversku scenu — nema mnogo ljudi koje možete pitati za to kako se radi nešto, a može biti i ekstremno teško naći specijalizovan šraf ili nedajbože neki egzotičniji deo. Damjan je za Rheia morao skoro sve delove da uvozi što je, kad se ima u vidu i neefikasna carina, rastezalo projekat.

Bez serijske proizvodnje (za sada)

Iako je nagradu dobio u kategoriji konceptualnog dizajna, Rhei sat nije skroz konceptualan — prototip postoji i funkcioniše, ali nije još izvesno kada će bilo ko od nas moći da ga kupi.

Za sada ne razmišljam o serijskoj proizvodnji, a moguće je da ću da probam sa handmade luxury item modelom.

Želim da ga još mnogo bolje istestiram i da budem siguran da radi kako treba, a za početak ću ga izložiti u nekom prostoru i pozovem sve koje zanima da ga vide i da popričamo o procesu.