IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Trećina zaposlenih (32,2 odsto) u IT firmama, marketinškim agencijama, malim i srednjim preduzećima želeli bi da nastave sa radom van kancelarije i nakon pandemije korona virusa, dok se 18,5 procenata njih oseća usamljeno radeći od kuće jer – nedostaju im kolege.
Rezultati ankete koju je sproveo Startit, uprkos tome što ukazuju na već dobro poznat stav zaposlenih da žele mogućnost izbora lokacije za rad, pokazuju i novi trend u Srbiji – 6,1 odsto anketiranih se odlučilo, ili planira da se preseli iz velikih gradova u sela, generalno, u unutrašnjost države kako bi radili „na daljinu“.
Nakon gotovo pola godine od zvaničnog dolaska korona virusa u Srbiju, a zatim i vanrednog stanja, želeli smo da saznamo kako se tačno osećaju svi oni koji su prešli na rad iz svojih domova.
Da li im nedostaje direktna komunikacija sa kolegama i osećaj zajedništva u kancelariji? Ili, s druge strane, možda im sve to nije bitno obzirom da su uštedeli vreme koje im je ranije bilo potrebno da se spreme, odu, i vrate se s posla?
Kako se osećaju oni koji rade od kuće i da li ih radne obaveze pritiskaju više sada nego kada su svakog jutra odlazili na posao?
Svaki deveti zaposleni ne želi da radi van kancelarije
Na nedavnoj Startitovoj Twitter anketi, približno dve trećine ljudi odgovorilo je da želi fleksibilnost na radnom mestu, odnosno da ima mogućnost izbora da kancelariju po potrebi zameni kućnom foteljom.
Sada, među onlajn anketiranim čitaocima, 55,7 odsto je onih koji bi želeli da biraju odakle će raditi.
Prosečna ocena generalnog iskustva sa radom van kancelarije je dosta visokih 4,05 što je još jedna potvrda toga da ljudi žele fleksibilnost od svojih poslodavaca.
Interesantno je da tek svaka deveta anketirana osoba (11,7 odsto) ne želi da nastavi rad van kancelarije nakon pandemije.
Pitanje rada od kuće „pre i posle Korone“ pokazalo je iznenađujuć podatak:
Pre naleta Covid-19 u Srbiji, u najvećim gradovima u zemlji, između 26 i 30 procenata anketiranih redovno je, barem jedan dan nedeljno, radilo od kuće.
Ukoliko računamo i ostala manja mesta taj procenat pada pa se pokazalo da je redovno (u potpunosti, svih pet dana nedeljno) remote radilo 12,1 odsto anketiranih osoba.
Međutim, kada je pandemija uzela maha i proglašeno vanredno stanje, oko 80 odsto njih je otišlo na privremeni ili stalni rad iz svog doma, što je skoro sedam puta više.
Upravo tada, i poslodavci i zaposleni su se pitali da li će u ovoj „novoj poslovnoj realnosti“ svi biti dovoljno motivisani za rad.
Na pitanje o tome da li su dobili neophodnu motivaciju i podršku, 55 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno, dok je neophodnu opremu za rad obezbedilo 64,1 odsto poslodavaca.
Budući da ljudi sada imaju pozamašno iskustvo, zanimalo nas je šta doživljavaju kao prednosti, a šta kao mane rada van kancelarije.
Za sve one koji žive u većim gradovima, jedna od prvih stvari koja se nameće je ušteda vremena koje se provede u putu od kuće do posla i nazad. U tom smislu, nije teško razumeti koliko se kvalitet života unapredio za 12,4 odsto zaposlenih koji dnevno gube više od dva sata u dolasku i odlasku na posao, odnosno najmanje 44 sata mesečno ili 22 dana godišnje.
Upravo je 17,47 odsto anketiranih ovo izdvojilo kao ono što im se najviše sviđa kod rada van ofisa.
Međutim, najveći procenat, čak četvrtina svih ispitanika, kao najveću prednost je navela bolju koncentraciju i fokusiranost, a zatim i fleksibilnost: „Ne moram da se sredjujem za posao, više sam fokusiran na rad“.
Očekivano, najveći problem sa kojim su se ljudi susreli pri radu iz svojih domova je usamljenost – oko 18,5 odsto je odgovorilo da im nedostaju kolege.
Njih 16,2 odsto smatra da više nemaju ograničeno radno vreme, nego da rade po ceo dan. Veoma su prisutni i tehnički problemi u radu, kao što je otežana komunikacija sa kolegama i nedostatak adekvatnog prostora za obavljanje posla.
Utisak zaposlenih je da se količina posla koji moraju da obave od kuće nije mnogo promenila u odnosu na rad iz kancelarije – 82,3 odsto smatra da rade slično ili isto danas, kao i pre pandemije.
Od ukupnog broja osoba koje su popunile upitnik njih 53 odsto su bili muškarci, a 47 odsto žene. Najviše ih živi i radi u Beogradu – 64 odsto, zatim u Novom Sadu – 16,4 odsto, Nišu – 4,4 odsto, Kragujevcu – 2,3 odsto…
Što se tiče starosti, 70 odsto ispitanika ima između 25 i 40 godina.
Najviše anketiranih – po 30 odsto, zaposleno je ili u IT firmama sa svojim proizvodom ili u uslužnim IT firmama. Za njima slede zaposleni u marketinškim agencijama (6,5 odsto), a zatim u malim i srednjim preduzećima (5,4 odsto).
Kada je reč o profesionalnoj orijentaciji, više od trećine su zaposleni kao programeri, 14 odsto na drugim tehničkim IT pozicijama, a 10,6 odsto se bavi marketingom.
Svi podaci
Kao što smo najavili, objavljujemo i tabelu sa svim odgovorima koje smo prikupili tokom ankete. Napominjemo da smo uklonili sve one podatke koji bi mogli da se iskoriste za identifikaciju osobe koja je odgovarala.
Excel dokumentu možete pristupiti ovde.