Robot veličine novčića otvara nove mogućnosti za razvoj veštačkih organa i stelt tehnologije

Na osnovu izučavanja podvodnih životinja, mnogo toga možemo naučiti o ljudskom organizmu. Na Stenfordu naučnici izučavaju meduze kako bi saznali više o pulsiranju srca, a bioinženjerska ekipa sa Harvarda predstavila je svog novog robota koji će služiti istoj svrsi — repliku raže — čije kretanje kontrolišu pomoću svetlosti.

Svrha građenja ražobota je izučavanje srca koje svojim pulsirajućim pokretima pomera tečnost, dok se raže gotovo istim pokretima kreću kroz vodu, pomerajući tečnost oko sebe.

Za potrebe istraživanja, ekipa je izrasla ćelije srca pacova u obliku raže i genetski ih modifikovala da budu osetljive na svetlost. Ovo su uradili ubacujući u ćelije foto-senzitivne proteine algi.

Ćelije su sendvičovali između silikonskih pločica, i učvrstili zlatnim skeletom (zlato je odabrano jer najmanje hemijski oštećuje žive ćelije). Zajedno, zlato i silikon imaju fleksibilnost koja omogućava telu ražobota da pravi pokrete koji oponašaju plivanje pomeranjem gore-dole.

Naučnici su robota stavili u slani rastvor i obasjali ga plavom svetlošću, koja je prouzrokovala kontrakciju mišića i navela ga da pliva napred. Sa povećanjem frekvencije svetlosti ka levo illi desno, ražobot bi se kretao u jednom od ta dva smera.

Ražobot je nešto manji od novčića sa svojim 16,3-milimetarskim telom, teži 10,18 miligrama, a sadrži 200 000 ćelija srca.

Pitate se kako bi se ovo moglo primeniti na ljudsko srce?

Istraživači već razmatraju primenu ovih opservacija na izradi optičkih pejsmejkera, umesto električnih, kao i na razvijanju organa na čipovima i veštačkih organa.

Pored primene na ljudskom telu, kako piše MIT Tech Review, tehnologija bi se mogla upotrebiti u stvaranju stelt tehnologije (nečujni uređaji i vozila) i praćenje životinja bez ometanja njihovog staništa i života.