Hakaton posle 36 sati - još uvek se ne spava

„Brate, ovo mi je četvrta kafa noćas.“ To kaže programer na Social Change hakatonu u 9 ujutru. Mikser House je postao stakleno zvono za četrdesetak ljudi. U ovom trenutku za samo nekoliko njih.

Oni su izdžali budni noć ili ustali rano. Bliži se kraj, a mnogi timovi nailaze na različite probleme te tenzija raste. Jednom timu se programer uspavao, pa je rad na aplikaciji zastao. Ostali ili jurcaju ili power nap-uju na lejzibegovima.

Atmosferu razvrdava Aleksandra. Šestogodišnja devojčica na trotinetu koja krade računare aktivista da bi igrala igrice i zabavljala programere. Aktivisti na bini vežbaju da na najbolji način prezentuju svoje ideje pretvorene u aplikacije, da im ne klecaju kolena i drhti glas.

Martina Anđelković, aktivistkinja aplikacije Nahrani psa sedi na bini i sa nekoliko aktivista debatuje. Trenutni društveni uslovi i nevolje koje su snašle Srbiju sukobile su aktiviste Hackathona:

Držala sam predavanje o upotrebi hashtaga u digitalnom aktivizmu i tu se razvila super diskusija o tome da li sada treba pomagati ljudima, životinjama ili oboleloj deci. Veoma konstruktivna rasprava koja je na kraju dovela do zaključka da svaka naša aplikacija ima istu suštinu: Radimo male stvari, a u stvari, razmišljamo globalno – act small, think big!

Još jedna aplikacija koja će igrati značajnu ulogu u narednom periodu u Srbiji je i aplikacija tima Belgrade giveaway i Solidarne klopice. Matija Rodić: Kroz medije, upoznao sam Ninu Miloš koja je radila na veoma uspešnom projektu Solidarna klopica i odlučili smo da sarađujemo.

Prijavili smo se na Hackathon jer smo želeli da damo ideju za aplikaciju koja će stvarno da donese društvene promene. Kroz dosadašnje projekte, shvatili smo da ljudi stvarno jesu solidarni, samo treba da ih neko pogura i da ih podseti na to jer se kroz medije provlače neke druge priče i ljudi nemaju vremena da razmišljaju kako da budu solidarni. Sada, nakon poplava, ova aplikacija će biti veoma korisna. Ljudi će preko nje moći da razmenjuju stvari, garderobu, nameštaj, šta god im je potrebno.

Nisu manje bitni ni kulturološki i antropološki projekti. Jedan od njih je aplikacija o obeležavanju krajeva u Beogradu čiji je nosilac ideje je Vladimir Radinović:

Naša ideja je da na Hackathona razvijemo aplikaciju za mapiranje grada koja će se zvati Moj kraj. Ljudi će moći da nacrtaju koje s granice njihovog kraja u Beogradu i da nakon toga kada skupimo dovoljan broj informacija od građana, moći ćemo da vidimo na koji način ljudi, mlađi, stariji doživljaju granice svog kraja.

Hakatonci brinu i o vazduhu. Nenaspavani Petar Stojaković uskoro završava svoj deo posla na ovom projektu:

Pravimo aplikaciju za merenje kvaliteta vazduha u Srbiji. Moj dizajn je 95% gotov, ali imali smo debakl jer nam jedan programer nije došao i sad je čitava aplikacija pod znakom pitanja.

Sedam sati do kraja Hackathona, na radnim zadacima je nekoliko programera i polako pristižu ostali, uglavnom su svi pri kraju svojih zadataka.

Plavuša sa početka teksta, Martina je trenutno na ulazu Mikser Hausa i skuplja hranu za pse koji su spašeni u poplavama. VERY social change hackathon.