IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Napomena: Na molbu aktera, naknadno je puno ime i prezime izmenjeno inicijalima, u skladu sa savetima njegovog advokata, kako bi se povećale šanse za pozitivan ishod.
Sve je počelo 19. marta, dan nakon što je u Srbiji uveden policijski čas. Aktera ove priče otac poziva oko 20 časova, jer mu se kombi zaustavio na auto-putu na Begaljičkom brdu. Kako nije mogao sam da ga popravi, pozvali su Auto-moto savez Srbije, ali su im oni rekli da moraju prvo da pozovu policiju, objasne čitavu situaciju, kako bi poslali šlep službu uz dozvolu nadležnih. Sat vremena kasnije se opet čuju i otac mu saopštava da su došla dva policajca i daje mu telefon da razgovara s jednim od njih.
„On mi povišenim i užurbanim tonom kaže da brzo sednem u auto i da dođem tamo da odšlepam oca. Kaže da požurim, da idem direktno na auto-put, da ne brinem, da su javili šefu i da neću imati problema. Ja ne razmišljam puno, pretpostavljam će sve biti ok, ali da, i ako me neko od policije zaustavi, da će me smarati ili, u krajnjem slučaju kazniti novčano. U svakom slučaju, treba ćaletu da pomognem. Uzimam masku i rukavice, sedam u auto i krećem.”
Sve je bilo u redu na putu do Begaljičkog brda, gde je M. zatekao oca. Njega je neki vozač, koga je policija zaustavila, odšlepao do prvog parkinga. Nisu uspeli da poprave kombi. Otac je na kraju, iz privatnih razloga, prespavao u kombiju, a M. se uputio nazad ka kući.
„Bio sam na možda 500 metara od stana kada me je zaustavila interventna patrola. Pitali su me da li znam da je u toku zabrana kretanja i pokušao sam da im objasnim situaciju. Oni meni saoptšavaju da napolju mogu da budem samo uz pismenu dozvolu. Oni ne znaju ko su dva policajca, čija sam prezimena naveo i ne mogu da nađu njihovog šefa i dozvolu koju su mi dali. Ja sam bio sam u kolima, a oni nisu hteli da pozovemo mog oca da im on potvrdi moju priču.”
Nakon toga M. privode u stanicu na Novom Beogradu, gde je satima čekao inspektora, koji mu kaže da mu je određen pritvor do 48 sati i da sutra ide pred tužioca. Javni tužilac mu saopštava, nakon što je saslušao šta se dogodilo, da ima osnova za oslobađajuću presudu, ali da bi morao da provede 30 dana u pritvoru, dok se ne organizuje suđenje. Na kraju je prihvatio sporazom o šest meseci zatvora, odnosno dve godine uslovne kazne.
Pitajući se ko je kriv, M. je pokušavao da nađe opravdanje za svakog u ovom lancu. No, kako je ceo sistem tako brzo počeo da kažnjava građane, očekujući da se oni snađu u situaciji vanrednog stanja, brže i bolje od samih institucija?
Brojni su primeri propusta u radu svih nadležnih organa tokom vanrednog stanja. Nije problem pogrešiti, iako se to najmanje očekuje od onih koji treba da hvataju naše greške, ali nakon ukidanja vanrednog stanja nadležni treba da preispitaju sve donete odluke. M.S. i građani koji su slično prošli imaju prava na pravični postupak, to im garantuje ne samo srpsko, nego i međunarodno zakonodavstvo.
Pitanja o ovom slučaju smo poslali i Ministarstvu unutrašnjih poslova. Zanimalo nas je zašto se nije poštovao protokol i zašto situacija nije interno rešena. Do objavljivanja ovog teksta, nismo dobili odgovore.