Privrednici: Besplatna e-fiskalizacija od 3 milijarde dinara, koja ništa ne menja, privredi je već naplaćena

E-fiskalizacija će za privrednike biti besplatna, kažu u resornom ministarstvu, ali će za nju biti izdvojeno tri miliona dinara iz državne kase. Da nije vreme da se ulaže u nešto što ništa neće promeniti, jer je kriza tokom koje se privreda bori za opstanak, smatra Milena Amon, zastupnica Udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“.

„Taj trošak e-fiskalizacije privrednicima je već naplaćen kroz previsoke namete koji dovode do smanjenja mogućnosti razvoja domaćeg preduzetništva“, kaže Amon komentarišući i navodi kako bi taj novac trebalo preusmeriti na sistemsku borbu protiv crnog tržišta i na smanjenje nameta registrovanim obveznicima. 

Kako bi se fiskalizacija sprovela, potrebno je da kompanije izrade nova hardverska i softveska rešenja do početka naredne godine, kada će početi uvođenje novog sistema. Kako piše N1, proizvođači su naveli kako je rok preblizu i da rešenja možda neće biti gotova do januara 2022. 

Jedan od proizvođača je naveo da je u Crnoj Gori, koja je trenutno u procesu e-fiskalizacije i gde šestomesečni prelazni rok ističe 1. jula, na novi način rada prešlo svega dve trećine obveznika.  Zato ukazuju da bi prelazni rok morao da bude nekoliko meseci, iako je resorni ministar najavio da on može biti samo nekoliko nedelja. 

Prema podacima nadležnih, od oko 200.000 fiskalnih kasa koje se trenutno koriste u Srbiji, oko 160.000 će moći da se kroz unapređivanje prilagodi novom načinu rada. Prema rečima Radeta Veselinovića, osnivača kompanije Galeb, cene kasa će se kretati od 200 do 500 evra. Pritom će na sistem morati da se priključe i oni koji ranije nisu bili u njemu, a trenutno nije poznat njihov tačan broj. 

Kako ukazuje Amon, oni koji posluju na crnom tržištu nisu registrovani, nemaju kase, a Poreska uprava ih apsolutno ne kontroliše, što se vidi iz plana inspekcijskog nadzora PU za 2021.  godinu kojim je predviđeno 3.870 kontrola evidencije prometa preko fiskalnih uređaja, a samo 150 kontrola obavljanja neregistrovane delatnosti.

„Kad na to dodamo da su kazne smešne za one koji rade neregistrovani u odnosu na one koji rade registrovani, jasno je da nam država šalje poruku da je višestruko isplativije raditi neregistrovano, na crno.”