Preduzetništvo je najsigurnija karijera

Ovaj post je originalno objavio Danijel Tener na svom blogu Swombat. Zahvaljujemo se Danijelu na ljubaznoj dozvoli da ga prevedemo i objavimo na Startitu.

Preduzetnici su uglavnom percipirani kao ludaci koji puno rizikuju. Jedna česta metafora vezana za pokretanje startapa je iskakanje iz aviona (sigurnog korporativnog ili akademskog sveta) bez padobrana, praveći neku vrstu funkcionalnog aparata za letenje tokom padanja. Preduzetnici često koriste ovu živahnu sliku pošto, pa, zapravo zvuči prilično kul i hrabro i sve. Prikazuje preduzetnike kao super-mega kombinacije Džeka Bauera, Čaka Norisa i MekGajvera, ludački sposobne, uporne, hrabre i tako dalje.

Medjutim, u ovakvom načinu posmatranja stvari postoji nekoliko velikih i štetnih zabluda.

Za početak, to je ta ideja da ako ne uspeš da napraviš funkcionalan startap na vreme, umrećeš užasnom i nasilnom smrću. Očigledno to nije bukvalna poruka ove metafore ali slike koje koje zamišljamo dok interpretiramo svet oko nas sigurno utiču na način na koji razmišljamo, a zamišljanje preduzetništva kao skok na glavu u pravcu nasilne smrti je moćna podsvesna slika.

Još jedan obmanjujući element je implikacija da imate samo jedan pokušaj i da bi vam bolje bilo da ga iskoristite. “Startap ili pliva ili se davi!” – ako ne ostante na površini, mrtvi ste.

Treća zabluda je propozicija da je ishod binaran. Ili izgradiš avion, ili si mrtav.

Četvrta zabluda je ideja da je pokretanje biznisa neverovatno strašna stvar, rezervisana samo za lude adrenalin-džankije. Ako nemate karakter kao Džek Bauer, možda preduzetništvo nije za vas?

Ali možda najvažnija zabluda u ovoj slici je jasna poruka da je preduzetništvo izuzetno rizično.

Hadje da dekonstruišemo ove zablude i da stavimo ovu sliku iza nas (ili da je barem popravimo).

1. Strašna, nasilna smrt

Da li je neuspeh startapa uporediv sa strašnom i nasilnom smrću na bilo koji način?

Ukoliko napustite svoj korporativni posao i pokušate da izgradite startap, i doživite potpuni neuspeh, vrlo je moguće da ste izgubili svoju uštedjevinu. To je neprijatno, ali je teško nasilna smrt. Možda ćete a možda i nećete moći da se vratite vašoj prethodnoj karijeri, tako da ćete možda morati da promenite karijeru. Bez obzira na to da li se to i desi, ovo opet nije tragičan završetak, samo promena pravca.

Ako ste odigrali vaše karte izuzetno nesmotreno, i maksimizovali rizik umesto da ga minimizujete, možete se naći u veoma teškoj finansijskoj situaciji (npr. možda ste uredili stvari tako da ne samo da je vaš startap bez novca, već ste i sami lično bankrotirali i možete izgubiti kuću), no za to možete kriviti samo sebe, ne i činjenicu da ste “imali startap”. Relativno je lako zaštiti se ako razumete da je neuspeh realna mogućnost na vašem putu, i ne staviti sva jaja u prvu korpu na koju naidjete.

U svakom slučaju, osim ukoliko ste prihvatili nerazumne rizike dok ste razvijali vaš startap, nošenje sa neuspehom će biti neprijatna situacija, ali veoma daleko od “kraja”. To je više jedan korak na putu.

2. Imate samo jedan pokušaj

Ovo nas vodi do naredne tačke, ideje da imate samo jedan pokušaj u preduzetništvu.

Kao što sam pisao ranije, preduzetništvo je karijera. Napucane slike kao ova koju razmatramo i energična “izgradi kompaniju vrednu milijardu dolara za par godina” kultura Silicijumske doline pokušavaju da to predstave drugačije, ali je realnost da je većina uspešnih preduzetnika tu na duge staze, i ostaju u ovoj igri najveći deo svojih života.

Naravno, ako ste napravili Facebook, možda vam neće biti do pokretanja još jednog startapa nakon toga. Ali ovo važi samo za šačicu preduzetnika u svetu, i postoje mnogi kontra–primeri, čak i neki veliki koji su ostvarili veći uspeh od Facebooka. Preduzetništvo je adiktivno, čak ni postizanje uspeha koji se meri milijardama dolara za vama nećete moći da zauzdate želju probate da uradite to opet.

Bil Gejts verovatno neće pokretati još jedan biznis. Mark Cukerberg možda hoće a možda i neće (budućnost će pokazati), ali najverovatnije bi to uradio ako bi na neki način bio izbačen iz Facebooka.

Preduzetništvo je karijera. Dok god se ne lupite palicom po glavi, možete nastaviti da pokušavate i zamahujete. Prikazivanje preduzetništva kao jednog pokušaja samo ide na ruku onima koji pokušavaju da vas obeshrabre od pokretanja svoje kompanije i onih koji žele da rizikujete sve radi nekog biznis poduhvata.

3. Ishod je binaran

Po svim verovatnoćama, nećete napraviti naredni Facebook i postati milijarder. Po svim verovatnoćama, nećete završiti na ulici proseći za hranu. Čak i ako posmatramo samo finansijsku dimenziju (a ne bismo trebali , budući da postoje mnoge druge dimenzije vezane za način na koji ljudi mere uspeh u životu), gro ishoda će biti negde na liniji izmedju ta dva ekstrema. Možda ćete iz vašeg startapa izaći sa nešto manje ili sa nešto više novca. Možda ćete značajno uvećati nivo vašeg bogatstva, ali ne i dovoljno da se “penzionišete u tridesetoj” (ko uopšte hoće to?), ili ćete možda zaraditi “j* se novac“. Možda ćete izgrabiti binis koji može da podrži OK stil života za vas iako ne odgovara vašem nivou ambicije.

Kakav ishod ćete postići zavisi od brojnih faktora, ali ono što bi trebalo da bude prilično očigledno je da nikad nije u pitanju sve-ili-ništa varijanta.

Postoji jedan često navodjeni izuzetak ovom pravilu, do koga dolazi ako uzmete VC investiciju. Ovaj tip dogovora uglavnom dolazi sa ozbiljnim uslovima, koji vam otežavaju da izadjete iz biznisa ili da ga vodite kao lifestyle business. Ovo može pretvoriti nešto što bi inače bio solidan biznis vredan 10 miliona dolara (nemalo postignuće!) u nešto što izgleda kao skoro-0$ ishod za osnivača. Ipak, niko vas ne može prisiliti da ograničite svoje mogućnosti ulaskom u takve dogovore, i čak i u slučaju najgoreg ishoda, osnivač uglavnom, u najmanju ruku, ne završi gore nego što su on ili ona počeli (završi bolje, ako računate sjajno iskustvo vodjenja startapa kao bonus). Ipak, ovo čini da se ishod vidi binarnijim.

4. Pokretanje biznisa je jako zastrašujuće

Da li me zezate? Pokretanje novog biznisa je jako uzbudljivo!

Pokretanje biznisa je bez sumnje teško, i postoje trenuci kada se osećate kao da nema načina da učinite da uspe, kao da će nebo da vam se sruši na glavu, i tome slično. Ali takodje postoje i trenuci kada se osećate na vrhu sveta. Pokretanje startapa može biti vrlo zahtevno na emotivnom planu, i emotivno nestabilni ljudi bi verovatno trebali da zaobidju taj izbor, ali ne bismo trebali da ignorišemo sve neverovatne koristi koje dolaze uz ovo.

Dok pokrećete biznis vi:

• učite izuzetno korisne praktične veštine koje će vam služiti kroz celu karijeru (u i izvan preduzetništva);
• imate kontrolu nad svojim životnim stilom na način koji bi bio potpuno nemoguć u nekoj velikoj korporaciji;
• sami donosite odluke, možete strukturisati stvari na način na koji sami mislite da je najbolji u skladu sa sopstvenim prioritetima;
• ste slobodni od korporativne politike (pa, sve dok niste dovoljno srećni da ste u poziciji da stvorite glavobolju zapošljavanjem gomile ljudi);
• radite široki opseg različitih stvari (ako ne uživate u tome, verovatno ne biste trebali da budete preduzetnik);
• radite nešto vredno za svet oko vas (ako vas plaćaju zato, verovatno vredi nešto i drugima!);
• itd…

Da, preduzetništvo jeste malo zastrašujuće. Ali teško da je u pitanju adrenalinsko jurenje u smrt kao što slika “iskakanja iz aviona” predstavlja.

5. Preduzetništvo je jako rizično

Na kraju, ovo je možda najpogubnija implikacija “avionske” metafore, ona zbog koje mi ponekad pada na pamet da je ta slika osmislili ljudi koji ne žele da drugi postanu preduzetnici.

Ljudi često predstavljaju statistike o propalim startapima. Tačno, puno kompanija ne uspe (uz odgovarajuću definiciju neuspeha), ali nam to ne govori mnogo o onome što se dešava njihovim osnivačima. Moje prve dve kompanije nisu uspele. Moja treća ostvaruje uspeh (da nije ona, uspela bi četvrta, peta, šesta, itd.). Da li sam ja uspešan preduzetnik? Mislim da jesam, a opet statistike kažu da su, o užasa, 2/3 mojih mojih kompanija propale. I to čak ne računajući šačicu ‘startapastih’ projekata koje sam radio koji nikada nisu ni stigle do faze da budu osnovane kao kompanije.

Startap je rizičan, ali niko nije startap. Kao preduzetnik, vi kreirate i vodite startap. Vaša karijera se sastoji od radjenja toga, iznova, dok ne odlučite da želite da se bavite nečim drugim. Ovo je u mnogome kao i svaka druga karijera, tako da hajde da pravimo poštena poredjenja. Radje nego da poredimo “startap” sa “poslom”, hajde da poredimo preduzetničku karijeru sa tipičnom korporativnom karijerom, kako u smislu rizika (loših strana) i potencijalnih nagrada (dobrih strana).

Sigurnost posla

Kao preduzetnika, jedina osoba koja može da vas otpusti ste vi sami. Štaviše, imate uvid u sve informacija koje bi mogle da ukažu na potrebu za tako nečim kao i mogućnost da to sprečite, ako se da sprečiti. Na kraju, sigurnost posla je u velikoj meri vezana za vaše sposobnosti. Ne možete biti otpušteni iz svog startapa zato što je neka druga kompanija imala loš tromesečni izveštaj (osim ako ste aktivno učinili sebe zavisnim samo od te kompanije).

Rad u takozvanom sigurnom korporativnom okruženju, gde možete biti otpušteni bez ikakve najave, na osnovu odluka na visokom nivou poput “Hajde da otpustimo 2000 ljudi da bi nam profit izgledao bolje narednog tromesečja”, ili na osnovu slabih performansi nekog drugog odeljenja u vašoj kompaniji, ili bilo kojih drugih netransparentnih dešavanja u koje nemate uvid. Sigurnost posla u korporativnom okruženju je iluzija. Najveći deo vremena stoji, ali je lažna.

Preduzetništvo: 1. Korporativni život: 0.

Finansijske prednosti

Kao preduzetnik, ako stvorite milion dolara profita, novac je vaš (pa, minus porezi, no to je druga stvar). Ako stvorite deset miliona dolara, opet su vaši i sa njima možete raditi šta želite. Ako stvorite milijardu dolara, vaši su. Prednost je uvek na vašoj strani. I više od toga! Kada zapošljavate druge ljude, njihova finansijska prednost je takodje vaša. Ako postignu dogovor vredan milion dolara za vašu firmu, taj milion je vaš. Možete (i trebali biste, ako želite da to ponove) izabrati da ga podelite sa njima, ali je suštinski vaš, i često ćete dobiti dobar deo istog.

Postoje korporativni poslovi koji isplaćuju značajne varijabilne bonuse. Profesionalci u prodaji, na primer, i visoko specijalizovani radnici iz oblasti finansijskih usluga (npr. berzanski trgovci), mogu zaraditi zavidne bonuse na osnovu njihovog godišnjeg performansa. Ipak, ovo su bez sumnje izuzeci. U najvećem broju poslova, vaša finansijska prednost je strogo ograničena – na nulu. Možda ćete dobiti povišicu ako postignete odlične rezultate. I to je otprilike to. Čak mnogi poslovi sa bonusima zasnovanim na performansama imaju postavljenu gornju granicu. Napravite poslove u vrednosti od milion dolara za veliku banku za koju radite i možda ćete dobiti nekoliko desetina hiljada funti bonusa, u apsolutno najboljem slučaju. Tipična komisija za prodaju je možda oko 10%. Ali u najvećem broju slučajeva, neće biti zasnovana ni na procentima. Da li ste stvorili milion dolara vrednosti? Bravo, zaradili ste 10 hiljada dolara bonusa za tu godinu.

Preduzetništvo 2. Korporativni život: 0.

Sigurnost karijere

Šta se desi kada vaš celokupni set veština postane prevazidjen?

U korporativnom svetu, naročito u današnjem trenutku, ovo se lako može desiti. Kako automatizacija i autsorsing šire svoje pipke kao oktopod, desetine miliona ljudi će se naći u poziciji gde više niko ne treba njihove veštine. Oni pametni su se već prebacili na nove karijerne pravce pre nego što je došlo do ovoga, ali će mnogi naći sebe nezaposlenima, i očajnički pokušavati da se obuče za novu karijeru, krećući ponovo od nule, i tako dalje. Ranije je bio slučaj da kada jednom naučiš neku veštinu, lako je možeš aplicirati do kraja života. Savremeni korporativni radnik može očekivati da promeni karijeru barem dva ili tri puta u životu, ako ne i više.

U teoriji ovo se može desiti i preduzetnicima. Ipak, zbog načina na koji preduzetništvo funkcioniše, neće. Vidite, glavna aktivnost preduzetnika je da otkriju i iskoriste poslovne prilike. Dok god postoje poslovne prilike, karijerni put preduzetnika se nastavlja.
Postoje odredjeni režimi gde se preduzetnički duh obeshrabruje ili gde je čak nezakonit. Može doći vreme kada će novac biti nebitan i poslovne prilike postati prevazidjen koncept. Bez obzira, u takvoj situaciji, praktično bilo koji “karijerni putevi” postaju prevazidjeni.

Preduzetništvo: 3. Korporativni život: 0.

Ukratko, karijerni put preduzetnika je značajno sigurniji i ima veće prednosti od mnogih korporativnih karijernih puteva.

Zaključak

Sliku preduzetnika kao ludih rizičara koji su spremni da iskoče iz aviona i rizikuju smrt ili uništenje da bi pokrenuli biznis treba prepustiti prošlosti.

Umesto toga, treba je zameniti realnošću: (uspešni) preduzetnici su razumni, pragmatični, neskloni riziku i obazrivi. Planiraju unapred koliko god je moguće, pronalaze načine da ublaže najveže rizike i stvore alternative u slučaju propasti svojih poslovnih poduhvata. Oni su hladne glave, u tome na dugi rok, uživaju u vožnji kao i destinaciji, i odlučni su u pokušajima da stvore drugačiji biznis dok ne uspeju (čak i nakon što uspeju).

Mnogo bolja analogija za preduzetnika je praktični naučnik koji traži nove fizičke principe kroz ponavljane, uporne, i pažljive eksperimente. Ovo možda nije tako seksi kao iskakanje iz aviona, ali je možda i vreme da se prestane sa pretvaranjem da je preduzetništvo samo za ludake. Svetu bi koristilo više uspešnih preduzetnika.

Ovaj post je originalno objavio Danijel Tener na svom blogu Swombat.