Preduzetnici u riziku od kazni zbog kontradiktornih propisa i ćutanja države o Zakonu o elektronskom fakturisanju

Problem stvaraju promene postojećih zakonskih okvira i njihova zamena novim postupcima i procedurama koji nisu dovoljno definisani. Iako su definisane kazne za kršenje tih propisa u iznosima od 500 hiljada za preduzetnike i 2 miliona dinara za privredna društva, još uvek nema odgovora na neka važna pitanja. Zbog ovih neizvesnosti i nejasnoća preduzetnici su izloženi većem riziku od kazni.

Danas je održan vebinar povodom Nacrta Zakona o elektronskom fakturisanju, pod pokroviteljstvom Društva za informatiku Srbije i Privredne komore Srbije, koji je trebalo da se pozabavi problemima novog Zakona, i državnim zvaničnicima postavi konkretna pitanja.

Predstavnici Ministarstva finansija i Ministarstva trgovine potvrdili su svoje prisustvo na vebinaru, ali se na kraju ipak nisu pojavili, pa je sastanak okončan ranije nego što je planirano, i bez dobijanja odgovora na brojna pitanja.

Na osnovu diskusije na vebinaru, daleko najveći problem svakako je implementacija propisa koji još ne postoje, s obzirom na najavljeni rok, kada treba da stupe na snagu. Kompanije koje pružaju softverske usluge nisu u mogućnosti da svoje proizvode blagovremeno prilagode novim propisima, niti da isprobaju sisteme i unapred reše probleme kojih će sigurno biti, imajući u vidu složenost i obim sistema koji se sada pokreće.

Firmama koje pružaju usluge fakturisanja i obrade poslovne dokumentacije takva situacija predstavlja veliki problem, kao i svim privrednicima koji se oslanjaju na njihove usluge ili se oslanjaju na jasno definisan zakon koji utiče na način na koji treba da posluju.

Kako je istakao Đorđe Cvetković iz Društva za informatiku Srbije, dosadašnja praksa slanja faktura u PDF fajlovima putem mejla biće stavljena van snage najavljenim Zakonom o elektronskom fakturisanju, gde se predviđa uvođenje centralizovanog sistema koji će svi koji plaćaju PDV biti u obavezi da primenjuju.

Kao poseban problem ističe se pravna neusaglašenost između postojećih zakona i pravilnika (Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, Pravilnik o uslovima za postupke i tehnološka rešenja koji se koriste tokom pouzdanog elektronskog čuvanja dokumenta, Pravilnik o uslovima za pružanje usluge kvalifikovane elektronske dostave i sadržaja potvrde o prijemu i dostavi elektronske poruke, itd.) i novog nacrta Zakona o elektronskom fakturisanju.

Šta je problem?

Zakon o elektronskom dokumentu na snazi je od 2017. godine i za njega je nadležno Ministarstvo trgovine. Taj Zakon reguliše čitav niz dokumenata, pa i fakture, dok je novi Nacrt pod nadleštvom Ministarstva finansija, i bavi se samo fakturama, te nije jasno prema kom će se zakonu razrešavati neusaglašenosti između ova dva pravna akta.

Olivera Bolta, predstavnica Digitalne fakture, iznela je niz konkretnih pitanja i nedoumica koje trenutni tekst zakona postavlja pred privredne subjekte koji pružaju usluge u ovom sektoru.

Ovo, međutim, ne utiče samo na poslovnu praksu kompanija koje se bave uslugama fakturisanja, već i na sve privredne subjekte koji bi se, suočeni sa novim propisima, mogli njima obratiti za pomoć ili savet.

Prema važećim propisima, zakon definiše „pružaoce usluge od poverenja”, gde postoje jasno propisani kriterijumi za licenciranje i jasni protokoli za tretman dokumenata. Novi Nacrt, međutim, uvodi „informacione posrednike”, za koje trenutno nisu objavljeni kriterijumi za sticanje licence, a nije jasno ni da li će za obavljanje ovakvih poslova biti potrebna jedna ili obe licence Ministarstva.

Veliko pitanje, koje po forumima i grupama odavno postavljaju i mnogi privrednici koji ne koriste usluge posrednika, svakako je i poverljivost podataka. Dosadašnja praksa bila je da se u centralni sistem unose samo adresni podaci, ali ne i sami dokumenti.

Novi Nacrt zakona ne definiše precizno kako će funkcionisati sistem, niti da li će informacioni posrednici biti zaduženi samo za elektronski potpis, vremenske žigove, ali ne i sam prenos dokumenata. Postoji i mogućnost da će se u centralni sistem Ministarstva sada unositi i sama dokumenta, a ne zna se ni da li će se koristiti Sistem za upravljanje fakturama, ili pak, Sistem za razmenu faktura.

Još jedan od problema je i pitanje validnosti i čuvanja dokumenata, koji takođe nisu definisani. Novi Nacrt poziva se na Srpski standard elektronskog fakturisanja, a ne na postojeći Pravilnik o pouzdanom elektronskom čuvanju dokumenata. Iako se spekuliše da bi „srpski standard” mogao biti usaglašen ili ekvivalentan postojećem UBL 2.1 standardu, problem je u tome što srpski standard još uvek nije objavljen, i što se ne znaju ni uslovi ni protokoli čuvanja dokumenata.

Pored ovih, postoje i brojne druge proceduralne nejasnoće koje se tiču podzakonskih akata i pravilnika koje mogu ali ne moraju nužno da se odnose na Nacrt.

Šta je rešenje?

Na vebinaru su se oglasili i predstavnici pojedinih softverskih kompanija iz ove sfere i apelovali na zakonodavstvo da što pre izdaju sve relevantne propise.

Proizvođači softvera, poput ABSoft, trenutno se trude da prilagode svoje proizvode prema onome što će sigurno ući u novi zakon, ali ne mogu da računaju sa stavkama koje još uvek nisu pokrivene zakonom.

Direktor kompanije Micro Business, Zoran Marjanović, apelovao je da se produže rokovi stupanja zakona na snagu, na barem 3–6 meseci od donošenja zakona, kako bi svi uspeli da isprobaju sistem i prilagode se.

Društvo za informatiku Srbije planira da sažme komentare i primedbe iznete tokom vebinara i pošalje ih institucijama, u nadi da će dobiti odgovore, koje će objaviti na sajtu.

Ukoliko dobiju čvršće garancije od predstavnika Ministarstava, moguće je da će se vebinar ponovo organizovati.