Preduzetnici i krediti: koje opcije postoje i kako se odlučiti na pravi potez?

Ako krećete preduzetničkim stazama, manjak vlastitog novca je nešto što vam se može naći na putu. Bilo da je potrebno uložiti u novu opremu, poslovni prostor ili projekat na kom radite, vrlo često ćete sredstva morati da potražite od drugih – partneri, banke, država… 

Po rečima Srećka Ćosovića, menadžera za finansijsko savetovanje iz WTS Porezi i finansije, u domaćoj praksi, osnivači se najčešće finansiraju samostalno ili putem pozajmica od prijatelja i rodbine. 

Ukoliko nisu u mogućnosti da tako zatvore finansijsku konstrukciju, ostatak sredstava obično traže od komercijalnih banaka, državnih razvojnih institucija i međunarodnih organizacija.

Krediti banaka

Kako Ćosović objašnjava veliki broj banaka nudi kredite za sektor malih i srednjih preduzeća u aranžmanu sa međunarodnim organizacijama, kao što su Evropska investiciona banka i Evropski investicioni fond.

Ima banaka koje odobravaju startapima, odnosno kompanijama koje posluju kraće od dve godine, kredite za ulaganja u osnovna sredstva (opremu i nekretnine) i za ulaganja u trajna obrtna sredstva (materijali za proizvodnju, roba za dalju preprodaju itd.). Prilikom podnošenja zahteva za kredit, potrebno je dostaviti biznis plan, radnu biografiju, računovodstvene evidencije i drugu dokumentaciju.

Uslovi kreditiranja se obično razlikuju od banke do banke (dostavljanje biznis plana, radne biografije, računovodstvenih evidencija…), ali ne previše. 

Primer za kredit u iznosu do 25.000 evra (dinarski krediti ili krediti indeksirani u EUR),

• kamatna stopa se kreće od 5,2 do 6,85 odsto uvećana za šestomesečni Belibor (dinarski krediti) ili šestomesečni Euribor (krediti indeksirani u evrima),
• najduži period otplate kredita je pet godina, uz grejs period od godinu dana,
• menice kao instrument obezbeđenja, a postoji mogućnost da banka zahteva dodatno obezbeđenje poput zaloge, hipoteke, itd.
• obavezno učešće od najmanje 10 odsto odobrenog kredita.

Ako se odlučite za kredite poslovnih banaka, na vama je da procenite dve stvari: koji uslovi vam najviše odgovaraju (dobro razmotrite sve ponude), kao i da li planirana investicija i biznis plan mogu da dovedu do profita koji će biti veći od kamate koju ćete plaćati. Samo u tom slučaju trebalo bi se odlučiti na ovaj korak.

Kada ste preduzetnik, uzimanje kredita sa sobom nosi i ogromnu ličnu odgovornost, s obzirom na to da preduzetnik sopstvenom imovinom garantuje za obaveze koje je preuzeo na sebe. To je dodatni razlog za oprez pri uzimanju kredita.

U tom smislu, Narodna banka Srbije je objavila neke savete za preduzetnike koji bi da se odluče za kreditiranje svog biznisa:

• Nevezano za vrstu delatnosti koju obavljate, potrebno je da pre svega testirate poslovnu ideju, a zatim je i detaljno proverite kroz izradu biznis plana, uz pomoć koga ćete lakše pribaviti investicije i sagledati sve aspekte i rizike poslovanja.
• Pre nego što se odlučite da li ćete uzeti kredit, pažljivo razmotrite investiciju koju finansirate na ovaj način i odaberite banku sa uslovima koji najviše odgovaraju vašim potrebama i mogućnostima.
• Redovnim plaćanjem obaveza po kreditu gradite urednu kreditnu istoriju, što kasnije može olakšati uzimanje novog biznis kredita, uz povoljnije uslove.
• Utvrdite kakva su sredstva obezbeđenja (hipoteka, zalog, menica ili sl.) potrebna za dobijanje kredita i koliki su troškovi po osnovu dobijanja neophodne dokumentacije koju banka traži, kao što su troškovi: procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, upisa u registar kod nadležnog organa, pribavljanja izvoda iz zemljišnih knjiga, pribavljanja uverenja, potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa, Kreditnog biroa i dr.

Fond za razvoj

Alternativa uzimanju kredita kod poslovnih banaka je okretanje državnom fondu. Početkom svake godine, državni Fond za razvoj objavi uslove pod kojima odobrava kredite za preduzetnike. Ova sredstva namenjena su i onima koji bi da pokrenu svoj posao, ali i postojećim preduzetnicima, koji su registrovani u APR-u u godini koja prethodi onoj u kojoj se podnosi zahtev.

Ulaganja koja se mogu finansirati u okviru ovog Programa obuhvataju: dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, poslovnog ili proizvodnog prostora, kupovinu opreme (nove ili polovne, ne starije od pet godina), kao i trajna obrtna sredstva, koja mogu da učestvuju najviše do 20 odsto u strukturi ukupnog investicionog ulaganja.

I ovde, kao i kod banaka, morate da ispunite određene uslove, a osnovni je da u prethodne dve godine lice nije poslovalo u gubitku.

Ostali uslovi finansiranja su sledeći:

• podsticajna sredstva u minimalnom iznosu od 400.000 dinara, odnosno maksimalnom iznosu od 6.000.000 dinara. Do 40 odsto dodeljenih sredstava je bespovratno, dok se ostatak finansira iz kredita,
• kredit se odobrava sa valutnom klauzulom,
• kamatna stopa od jedan odsto uz garanciju banke, odnosno od dva odsto uz ostale instrumente obezbeđenja (hipoteka, ugovorno jemstvo, zaloga na postojećoj/budućoj opremi, menice i menična ovlašćenja),
• rok otplate od pet godina, grejs period do godinu dana,
• nije neophodno sopstveno učešće.

Za sredstva mogu da konkurišu i klijenti koji su prethodno bili osnivači i vlasnici najviše jednog privrednog subjekta, koji je brisan iz registra, pre objavljivanja javnog poziva.

Fond nudi i bespovratna sredstva, što može biti vrlo zanimljivo za preduzetnike, ali i ovo je uslovljeno:

Bespovratna sredstva ne vraćaju ukoliko u periodu do isplate kredita, a najkraće tri godine od dana potpisivanja ugovora sa Fondom za razvoj i to, ako nije pokrenuta likvidacija privrednog društva, odnosno nije obrisana preduzetnička agencija iz registra, ako predmet investicionog ulaganja nije otuđen i ako osnivač nije raskinuo radni odnos sa svojom kompanijom. Ukoliko neki od pomenutih uslova više nije ispunjen, startap je dužan da istovremeno vrati i bespovratna sredstva i ostatak neisplaćenog kredita.

Zainteresovani startapi podnose dokumentaciju, između ostalog i biznis plan sa procenjenim efektima investicija, do isteka javnog poziva. Javni poziv je otvoren dok se sva raspoloživa sredstva ne potroše, a najkasnije do dana 31.12.2019. godine.

Zahtev za odobrenje kredita podnosi se u centrali Fonda ili u teritorijalnim ispostavama Razvojne agencije Srbije.

Treba li se prepustiti kreditiranju i koje su alternative?

S obzirom na to da su startapi rizični poslovni poduhvati i da najveći broj ne preživi prvih nekoliko godina poslovanja, osnivači bi trebalo da razmotre da li su im krediti zaista neophodni i koje su eventualne alternative, savetuje Ćosović.

Alternativa finansiranju putem duga je nalaženje investitora koji bi uložili u kompaniju za deo vlasništva u njoj. Valja pomenuti mogućnost učestvovanja na startap konferencijama gde osnivači imaju mogućnost predstavljanja svoje poslovne ideje međunarodnim investitorima: u Beogradu se svake godine održava Belgrade Venture Forum, dok Fond za inovacionu delatnost i Ambasada Republike Finske održavaju takmičenje čiji pobednik stiče pravo odlaska na Slush konferenciju u Helsinkiju.

Takođe, kako navodi, startapi bi mogli da razmotre finansiranje putem sve popularnijih crowdfunding platformi: umesto što bi 100.000 evra prikupili od četvoro ljudi/institucija koji bi dali po 25.000 evra kada bi koristili tradicionalne izvore finansiranja pokretanja biznisa, pojedinac može da prikupi 100.000 evra, tako što će mu hiljadu ljudi dati po 100.

Za koji god oblik finansiranja svog biznisa da se odlučite, važno je da isplanirate kako bi investicija mogla da se isplati, da vrati pozajmljeno i da vam donese profit, i da nikako u kreditiranje ne ulazite nepromišljeno.