IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Pokretanje i razvoj biznisa su dovoljno teški i bez okruženja koje vam sisa energiju negativnošću — eliminišite ih pre nego što eliminišu vaš biznis.
Preduzetništvo je jako teško, naročito u kontekstu startapa gde se uglavnom podrazumevaju izuzetno ambiciozni projekti sa prstohvatom globalne dominacije.
Da biste uspeli da realizujete svoje zamisli potrebna je gotovo nadljudska kombinacija znanja, radne etike, korišćenja inteligencije, tolerancije na bol i, pre svega, mnogo vere u sebe i ono što gradite. Moglo bi se reći da je ovo potpuno očigledno i zdravorazumsko, ali evo za neverne Tome i nekoliko naučnih potvrda.
Budući da ste se upustili u preduzetničke vode već napinjete svoje intelektualne i mentalne kapacitete do granica. Jasno vam je da je vrlo moguće da je sve to što zamišljate da možete da ostvarite zapravo glupost, i da su šanse dosta male. S tim na umu je poslednja stvar koja vam u toj situaciji treba su nebitni ljudi sa strane koji će da vas truju generičnom i nekonstruktivnom negativnošću.
Ukoliko takve ljude ne odstranite iz svog okruženja ili ne pronađete način da ih ne čujete, vaše šanse za uspeh značajno opadaju.
Halt and catch fire je jedan od najboljih ekranskih programa o preduzetništvu, između ostalog zato što prikazuje svu težinu ljudskih odnosa koja se dešava iza fasade jedne organizacije. Ako je niste gledali ranije, stavite si je na spisak, a ovde bih vam skrenuo pažnju na jednu meni fenomenalnu scenu, koja dosta lepo opisuje poentu koju želim da prenesem.
U ovom delu prve sezone se tim jedne IT firme trudi da napravi jedan od prvih laptopova na svetu (radnja se odvija 80-ih), što za sve, a posebno lika koji vodi hardverski deo projekta, predstavlja enorman izazov. Usled svega toga, najbliži kolega konstantno iznosi probleme sa projektom koje neće moći da se reše (malo je duži klip ali obećavam da je vredan).
Uputio bih vas zatim da pogledate i ovaj video od jednog od najuspešnijih preduzetnika u ovom delu Evrope — Branka Milutinovića, suosnivača i direktora Nordeusa:
Citirao bih vam i jednog od najinspirativnijih kolega preduzetnika, Vukana Simića iz Fishingbookera, iz njegovog sjajnog intervjua koji smo nedavno obavili. Pročitajte ga svakako u celosti ako niste već, a do tada samo napomena da mu je u ovom citatu poenta malo fokusiranija od prethodnih, ali se odlično primenjuje na bilo koju vrstu negativnosti:
Da bi imao opciju da uspeš u tome moraš raditi sa ljudima koji nisu u fazonu da je Srbija sranje, jer ako radiš s ljudima koji misle to, u startu si poražen.
Takvi ljudi su zaključani u samonametnutu realnost da ne mogu ništa da urade. Oni sami limitiraju svoje mogućnosti i onda se to pretvori u proročanstvo koje samo sebe ispunjava. Moraš da radiš sa ljudima koji nemaju mentalne barijere ka postizanju cilja, već žele i veruju da mogu da postignu cilj.
To što smo bili deo Startap Akademije i Startitove zajednice je puno pomoglo jer vi okupljate ljude tog mentaliteta.
Sve skupa, jedno od prvih pravila preduzetništva, po mom skromnom mišljenju, je da se čuvaš trovača i da neutralizuješ njihov uticaj, jer je sve drugo što moraš da postigneš dovoljno teško i bez toga da ti neko stalno govori da je to nemoguće.
PS —biću jedan od programskih direktora predstojeće Startap akademije. Na njoj ćeš moći da se okružiš ljudima koji razmišljaju ispravno, i koji će ti pomoći da ostvariš svoje zamisli.
Objavio/la članak.
utorak, 7. Novembar, 2017.
Goran S. Milovanović
sreda, 8. Novembar, 2017.
Ti koji imaju hroničan, fundiran stav da je "sve sranje uvek i svugda" će taj stav da ponesu sa sobom i ako odu iz mesta za koje im se čini da je tako. To me najmanje brine, to je prosto lična odlika i više govori o njima nego o objektivnoj razmeri sranja. Reagovao sam zato što je roze slika stvari koje nisu roza opasna za te stvari. Uspeh, posebno u egzaktnoj oblasti kao što je IT, čini mi se potpuno neraskidivo povezanim sa testom realnosti; to je onda duh koji nam treba. Šta svako pojedinačno misli o tome kakvo je globalno stanje - ukoliko pojedinac uopšte može da ima objektivan uvid u njega - manje je značajno. Jer ako svako pojedinačno uradi za sebe ono najbolje, ja ne vidim kako na kraju svima ne bi moglo da bude "nesranje". Ali motivacija koja upućuje na apstrakciju tipa "Srbija će da napreduje", to je za političare pred izbore. Mi ćemo da napredujemo, pa ćemo sutra decu i da nahranimo i da naučimo, to se traži.
Vukašin Stojkov
sreda, 8. Novembar, 2017.
Jasno; mislim da je Vukan tu mislio ne toliko konkretno i bukvalno na stav pojedinca o zemlji već više na dominantan način razmišljanja, stav. Ako neko uprkos ubedljivom 'sve je sranje za uvek' stanju nije u fazonu da tako razmišlja, to može biti jak indikator pozitivnog stava.
Goran S. Milovanović
sreda, 8. Novembar, 2017.
Hej, dve bitne stvari, čini mi se. Prva: sigurno ne kao lik u seriji (hvala na preporuci za gledanje), ali generalno ljudi koji nalaze gde projekat puca su izuzetni vredni. Postoje timovi u kojima se takva pozicija planira namenski. Totalno u skladu sa naučnom metodologijom Karla Popera - a svaki projekat u IT je prati, samo u terminima možda drugačijim od akademskih - ako ne grešimo, ne saznajemo, ako ne saznajemo, projekat garant puca negde (ili nije dobar, efikisan koliko bi mogao da bude). Dakle, slušati ljude koji ti kažu gde možeš da se skrljaš, osim u slučajevima kad oceniš da je to evidentno nečija psihološka tendencija da u svemu vidi neki mrak (to je onda loše). Druga stvar, u vezi "...moraš raditi sa ljudima koji nisu u fazonu da je Srbija sranje... ", ovako, ne vidim zaista kakve to veze ima. Ti razvijaš proizvod ili uslugu; uspevate tvoj tim, tvoji proizvodi ili usluge, a Srbija profitira tek na drugom mestu (porez, transfer znanja, motivacije, pozitivnih emocija) i to je skroz Ok. Zašto mi idu na živce te ocene da "Srbija uspeva ako srpski IT uspeva" - zato što razvijaju nerealan, po meni, talas optimizma koji referira na neku apstrakciju ("Srbija") a ne na to da tvoj tim, ti, vaša znanja, htenja i vrline moraju da uspevaju da bi uspevalo baš bilo šta uključujući i tu apstrakciju "Srbija" na kraju. Ako pozitivnih duh razvijamo tako što se ložimo da je "Srbija uspe i da će da uspe" - pogledaj samo koliko nejasnoće i apstrakcije ima u tom iskazu (uspe u čemu, šta to znači da uspe, šta uopšte znači da je 7.7 miliona pojedinaca uspelo u nečemu, itd) - mislim da se ne ložimo na pravi način. Dobar tim koji se zatvori u firmu i ne izlazi dok se znoji i loži na nešto što voli i ostvaruje, e to već vidim kako može da uspe - jer nije apstraktno, već naprotiv vrlo konkretno. Osobina je pametnih ljudi da stvari posmatraju kritički, i to se neće promeniti loženjem da je istina roze ako nije; trovače po vokaciji i profesiji treba držati podalje, ali ne ložiti se da okruživanjem sebe ljudima "koji ne misle da je Srbija sranje" menja stvari. Srbija je to što je, a ti možeš da joj pomogneš baš samo svojim konkretnim doprinosom, tj. onime u čemu ti uspevaš. Svi ostali profitiraju od tebe posredno, i to je opet sasvim Ok, u celom svetu radi tako, ni po čemu ne razlikuje neku razvijenu kapitalističku zemlju od nas - osim što se oni odavno ne lože na to da uspevaju narod ili država kad uspevaju oni već puste porez, donacije, transfer znanja i motivacije da spontano posreduju u tom procesu. I to je to.