Posledice pandemije vraćaju ekonomski jaz između muškaraca i žena na nivo pre 30 godina. Šta to znači za privredu?

U najpogođenijim sektorima uglavnom rade žene, navode predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda. One se teže vraćaju na posao, na njih je pao teret brige o porodici, a u najsiromašnijim područjima je pandemija uticala na porast broja onih koje odustaju od školovanja.

Unapređenje ekonomskog položaja žena nije samo stvar borbe za ravnopravnost, ona se tiče čitave privrede, pa i onih kojima je stalo samo do profita. Istraživanja pokazuju da nas loš položaj žena košta na više polja, jer  kompanije u kojima žene čine najmanje trećinu borda imaju veće prihode, timovi koji su predvođeni ženama donose 20 odsto više inovacija, a firme koje vode preduzetnice imaju veću finansijsku sigurnost.

Tako da borba za jednakost žena na ekonomskom polju jeste značajna, čak iako vas se ne tiče priča o ravnopravnosti i pravima. Na taj način treba čitati i upozorenje predstavnika MMF da pandemija preti da ugrozi ekonomski napredak žena, te finansijski jaz između muškaraca i žena vrati na period od pre 30 godina.

Naglašavaju da dobro osmišljene politike za podsticaj oporavka mogu ublažiti negativne efekte krize na žene i da spreče produbljivanje rodne nejednakosti. Autori navode nekoliko razloga za ovu vrstu nejedakosti.

Zašto su žene ugroženije?

Pre svega, žene češće od muškaraca rade u sektorima koji podrazumevaju fizički kontakt, kao što su uslužne industrije, maloprodaja, turizam i ugostiteljstvo. U Sjedinjenim Državama nezaposlenost je među ženama bila za dva procentna poena veća od muškaraca u periodu od aprila do juna. Takođe oko 54 odsto žena koje rade u navedenim sektorima u SAD-u, ne mogu da rade na daljinu, a u zemljama s niskim prihodima samo oko 12 procenata stanovništva može da radi na ovaj način.

Pored sektora, na drugom mestu se nalazi i problem neformalnog rada, koji se odnosi na zaposlene koji nemaju adekvatne ugovore o radu, pa ih je najlakše otpustiti. O tome svedoče i primeri iz Srbije, a kako MMF navodi na taj način su češće zaposlene žene, nego muškarci. U Kolumbiji je siromaštvo žena poraslo za 3,3 odsto zbog obustave ekonomskih aktivnosti.

Treće, razlog je onaj o kojem smo već pisali, a to je da žene više vremena provode u neplaćenim kućnim poslovima, MMF kaže oko 2,7 sati dnevno više od muškaraca. Tako da one snose veći teret brige o porodici tokom pandemije, što pokazuju i podaci o broju povratka na posao, nakon ukidanja mera. U Kanadi je u maju zaposlenost žena porala za 1,1 procenat, a muškaraca za 2,4. Među roditeljima koji imaju najmanje jedno dete mlađe od 6 godina muškarci su imali otprilike tri puta veću verovatnoću da se vrate na posao nego žene.

Četvrto, pandemija dovodi žene u veći rizik od gubitka prilika da se dalje razvijaju u profesionalnom i obrazovnom smislu. U mnogim zemljama u razvoju mlade devojke su primorane da napuste školu i rade kako bi doprinele prihodu domaćinstva. Prema izveštaju Fonda Malala, udeo devojčica koje nisu pohađale školu gotovo se utrostručio u Liberiji nakon krize ebole. U Indiji je broj skopljenih brakova od kada je počela pandemija porastao za trećinu, a to je tradicionalna praksa da porodice osiguraju budućnost neobrazovanih ćerki.

Šta treba uraditi?

U Srbiji još nije urađena ovakva vrsta analize. No, vodeći se prethodnim izveštajima i upoređujući stanje u Srbiji s onim u svetu, teško je poverovati da se situacija kod nas razlikuje. Zato je MMF dao i niz preporuka, kako da se to unapredi, ukazujući na nekoliko zemalja koje su to učinile.

Austrija, Italija, Portugal i Slovenija uvele su zakonsko pravo na delimično plaćeno odsustvo za roditelje sa malom decom. Francuska je uvela bolovanje za roditelje, koji ne mogu da pronađu alternativni način za brigu o decu ili rad, usled zatvaranja škola.

Pročitaj i: 

Šta nas čeka u 2020?

Takođe preporučuju uklanjanje zakonskih prepreka za ekonomsko ostaživaje žena, pružanje podrške za očuvanje radnog mesta, kao i širenje pordške i osnaživanje žena za preduzetništvo. Kako zaključuju takve politike nisu samo ključne za uklanjanje ograničenja u ekonomskom osnaživanju žena, već su neophodne za oporavak nakon pandemije.


Zapratite naše 2020? sadržaje

Kako bismo pomogli publici, a i sebi, oko odgovora na pitanje kako treba da rastemo i razvijamo se u narednom periodu, pozvali smo niz profesionalaca i preduzetnika da nam budu gosti narednih nedelja i podele sa nama iskustva i refleksije na dosadašnji tok ove 2020. godine, te razmišljanja o tome šta nas sve čega u narednom periodu.

Uz ove goste, naši članovi redakcije će u narednim nedeljama sa vama deliti pažljivo probrane vesti, analize i predviđanja uz koje ćemo svi moći da mudro i uspešno privedemo 2020. kraju, a zatim se najbolje moguće spremimo i za narednu godinu.

Sve članke Startit Dnevnika možete ispratiti putem Facebooka, Twittera ili prijavom za direktan prijem svih članaka direktno na vašu mejl adresu:

Predstavljamo poslodavca
Telesign_logo-1-1.jpg

TeleSign

Connect & Protect Online Experiences

TeleSign povezuje i štiti svoje korisnike uz pomoć sofisticiranih rešenja za utvrđivanje i proveru identiteta internet korisnika. Uz pomoć API, koji omogućuje samu komunikaciju, registraciju korisnika i data insight, mi smo u mogućnosti da rešimo svakodnevne izazove koje naši korisnici imaju povezujući tako njihovu poslovnu stranu sa složenom stranom globalnih telekomunikacija.

Petar Paunović

Unesite termine za pretragu