Posle Kine, geni ljudskog embriona prvi put programirani i u SAD-u

Razvoj genetike najfascinantniji je kada se radi o CRISPR programiranju gena. Revolucionana tehnologija uz pomoć koje bismo jednog dana mogli da brišemo gene sa bolestima i dodajemo one sa poželjnim osobinama još nije blizu toga da postane invazivna kao u filmu „Gattaca”, ali poboljšanje ljudskog DNK više nije toliko u domenu naučne fantastike.

Naime, kako izveštava MIT Technology Review, tim naučnika Oregon Health and Science univerziteta iz Portlanda izveo je prvi pokušaj kreiranja genetski modifikovanog ljudskog embriona u Sjedinjenim Američkim Državama. Jednostavnije, sproveli su istraživanje u kome su poboljšavali DNK ljudskog embriona.

Poduhat se sastojao od menjanja DNK kod jednoćelijskih embriona dobijenih od sperme donora sa naslednim bolestima uz pomoć CRISPR programiranja gena u cilju otklanjanja nezdravih gena. U eksperimente se nije ušlo s namerom da se IVF embrionima (nesazrelim jajnim ćelijama iz procesa vantelesne oplodnje) dozvoli da se razviju ili budu impementirani u matericu, ali čitavo istraživanje nije manje značajno na putu do prvog genetski modifikovanog novorođenčeta i iskorenjavanja gena s naslednim oboljenjima poput beta talasemije jer bi takva deca kasnije prenosila izmenjene gene na svoje potomke.

Ipak, Amerikanci u ovim istraživanjima kasne za Kinezima. Krajem prethodne godine u Kini su programirane gene koristili za lečenje kancera, u maju iste godine su takođe programirali gene ljudskih embriona, a pre dve godine su tehnologiju isprobavali na majmunima. I u Ujedinjenom Kraljevstvu su se bavili modifikovanjem ljudskih embriona na Francis Crick Institute-u u cilju nalaženja rešenja za pobačaje i neplodnost.

Međutim, naučnici iz SAD-a eksperimentisali su na najviše embriona do sada i uspešno pokazali da je moguće na bezbedan i efikasan način korigovati defektne gene koji uzrokuju nasledne bolesti. Amerikanci su našli i rešenje za probleme koji su se javljali u kineskim istraživanjima — pri programiranju nisu sve ćelije embriona prihvatale DNK promene nego samo neke. Američki naučnici su uspeli da eliminišu ovaj negativan efekat tako što su CRISPR ubrizgavali u jajnu ćeliju u isto vreme kada se dešavala oplodnja. No, o procentima uspešnosti i detaljima će se znati tek kada bude objavljen zvaničan izveštaj.

To što se priča i o genetski unapređenoj deci ili super bebama je očekivano naišlo na protivljenje raznih grupa, organizacija i kompanija, pa neki CRISPR nazivaju i potencijalnim oružjem za masovno uništenje. Za one koji se zanimaju za moralne dileme i pitanja dozvola za istraživanje, njima se bavio Wired, a donekle i The Verge. Zbog brige o etičkim vrednostima U.S. National Academy of Sciences je zabranio eksperimente koji bi uključivali poboljšavanje osobina ili sposobnosti, dok Kongres ne dozvoljava državno finansiranje projekata genetskog programiraja koje za cilj ima modifikovanje beba. Pre tako nečega ipak nas čekaju godine testiranja, a to što se pitanje etike postavlja je svakako dobar znak i očekujemo da će ih biti još.