Portal LPA pomaže, ali ne rešava problem zbog kog se privreda sporo razvija — glomaznu administraciju

„Jedan od najznačajnih IT sistema koje je razvila Kancelarija za IT i eUpravu je Jedinstveni informacioni sistem lokalnih poreskih administracija. Po prvi put se informacije o porezu na imovinu i drugim izvornim javnim prihodima nalaze na jednom mestu – u Državnom data centru. Građani i privreda preko Portala LPA imaju mogućnost da završe sve poslove u vezi sa lokalnom poreskom administracijom. Ove godine smo još jedan postupak za privredu uprostili, digitalizovali i postavilio onlajn. Prijava za utvrđivanje eko takse je nova usluga na Portalu LPA, a gotovo 250.000 pravnih lica je iskoristilo ovu uslugu”, izjavio je Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu, piše Danas. 

To je samo jedan od portala koje privrednici moraju da posećuju, da bi izmirili svoje obaveze prema institucijama. Uz njega imaju i ePoreze, preko koga plaćaju poreze na državnom nivou. Kako kažu neki preduzetnici, dešavalo im se da im stignu rešenja za neke poreze na lokalu, a da se oni ne pojave na LPA portalu. 

Na taj način, ITE kancelarija stvarno jeste olakšala preduzetnicima, da ne moraju da idu od šaltera do šaltera, već da sve imaju na jednom mestu. Međutim, treba se snaći i u moru tih portala, a mnogo toga zavisi i od samih lokalnih samouprava. 

1.025 različitih parafiskalnih nameta na lokalnom i republičkom nivou

Ovim potezom je rešen jedan od problema, na koji je ukazao ekonomski urednik Talasa, Mihailo Gajić, sve je objedinjeno i digitalizovano, ali onaj značajniji posao moraju da reše lokalne samouprave i institucije na državnom nivou. 

Kako nam je Gajić naveo, jedan USAID-ov program je pre ove reforme identifikovao 1.025 različitih parafiskalnih nameta na lokalnom i republičkom nivou. Bilo bi očekivano da se nakon reforme nešto promenilo, ali umesto da se broj taksi smanjuje, mi smo dobili još jednu u oblasti zaštite životne sredne, uz već postojeće za ispuštanje gasova povezanih sa efektom staklene bašte, kao i za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. 

„Poseban problem predstavlja to što ovi nameti nisu transparentni: bez njihovog javnog registra, niko ne zna šta, kome i koliko još treba da plaća povrh običnih poreza, poput onih na dobit, PDV, plate zaposlenih itd. Ovo stanje je trebalo da se uredi novim Zakonom o naknadama koji je donesen 2019, ali izgleda da ni to nije uspelo da spreči uvođenje novih parafiskalnih nameta, kao što je slučaj sa ovom novom ekološkom taksom”, ukazuje Gajić u svom tekstu. 

Glomazna administracija i gubitaška javna preduzeća najveće opterećenje za ekonomiju Srbije 

Tako dolazimo do situacije u kojoj su privrednici, a posebno mali preduzetnici, sluđeni brojnim taksama, pa umesto da vreme koriste za kreiranje inovativnih proizvoda i povećanje BDP-a, oni moraju da se bave glomaznom administracijom. Time se stvara loša klima za poslovanje, razvoj i investicije, što negativno utiče na celokupnu privredu, čiji su stub u ekonomski razvijenim državama upravo mala i srednja preduzeća. 

„Glomazna administracija i gubitaška javna preduzeća najveće su opterećenje za ekonomiju Srbije u vremenu krize. U ovoj krizi puno novca treba da se namakne za praznu državnu kasu. Privreda ne može da se pokrene jer polovinu svega što napravi daje državi. A od te države nije uspela da dobije bolji privredni sistem, nije dobila ništa”, ocenjio je ekonomista Milan Kovačević za Radio Slobodna Evropa, pre više od sedam godina. 

Čini se da bismo tu ocenu mogli i danas da damo, iako se u međuvremenu promenilo više od desetoro resornih ministara, a svako je u svojoj oblasti najavljivao ozbiljne reforme, od finansija, preko privrede, do uprave.