Kada je Senet Devernmont, losanđeleski aktivista poznat po protestima protiv policije, ušao u policijsku stanicu na Beverli Hilsu da podnese zahtev za pristup jednom snimku, a znajući mnoge probleme sa ponašanjem američke policije, odlučio je da i sam snimi celokupnu interakciju. Kako nam prenosi Vice, ovoga puta itekako je imao šta da vidi — tačnije, da čuje.

Mladi aktivista došao je u stanicu da bi osporio kaznu koju su mu napisali. Kada je policajac shvatio da ga mladić snima, prijateljski razgovor brzo se srozao. Umesto slavnog „Uništitelja 2000”, oružja koje je u trećem delu filma Policajac sa Beverli Hilsa koristio lik Edija Marfija, stvarni policajac je imao telefon, a umesto sublimnih nota sintisajzera, čuli su se zvuci Sublajmove „Santerije”. Isto se ponovilo i kasnije tokom dana, ispred policijske stanice, s tim što je u međuvremenu policajac istražio o kome se radi i prešao na oružje krupnijeg kalibra, pa su se tada na plejlisti našli „Bitlsi”. Snimci razgovora s policajcem, narednikom Bilijem Ferom, nisu dugo trajali.

Poznato je da su popularne mreže poput Instagrama, Fejsbuka i Jutjuba jako osetljive na muzički sadržaj, te da žustro blokiraju video materijal kada algoritmi u njemu prepoznaju tuđu intelektualnu svojinu. Tako, na primer, Instagram savetuje korisnike da na platformu kače samo kratke muzičke isečke, kako bi izbegli nevolju, jer suviše takvih incidenata može dovesti do trajne blokade naloga.

No, pojedinci su pronašli način da iskoriste nove algoritme za sopstvene ciljeve. Prošle godine, recimo, Marvin Gej slučajno je sprečio širenje snimaka sa jednog protesta, a u jeku političkih previranja u Americi, mnoge levičarske aktivističke grupe ciljano su glasno puštale muziku na desničarskim skupovima, kako bi im onemogućili da svoje sadržaje šire dalje.

Sada, međutim, vidimo kako policija Beverli Hilsa koristi ista sredstva nadajući se da će time izbeći neprijatne susrete sa javnošću. Problem je, naravno, u tome što građani imaju pravo da snimaju policiju, a policija ima obavezu da i sama snima interakciju sa građanima. Niko još nema obavezu da to kači bilo gde. 

Ovde barem postoji sreća u nesreći za sve koji su zainteresovani za prava građana i aktivista koji interaguju sa državnim organima u digitalnom dobu. Zahvaljujući poslovičnoj prevrtljivosti i nedoslednoj primeni pravilnika društvenih mreža, oba klipa su onlajn, za sada.

Pročitaj i:

Nema priče o prednostima i manama sistema za nadzor dok god cure podaci iz državnih baza

Sistem “papir preko tablica” da vas ne snimi Oko sokolovo je pandan maski preko lica za pametni nadzor?