Nema priče o prednostima i manama sistema za nadzor dok god cure podaci iz državnih baza

Sofisticirani sistemi video-nadzora neefikasni su u suzbijanju terorizma i organizovanog kriminala koje su i najveće pretnje po društvo.

Danko Novović
08/09/2020

Dok građani očekuju preciznije odgovore na pitanja koja se tiču video-nadzora sa sofisticiranom tehnologijom koja olakšava identifikaciju osoba, država tvrdi da se takva sredstva još ne primenjuju, te da je potrebno uspostaviti odgovarajući zakonski okvir za obradu biometrijskih podataka. 

Startit Dnevnik ukazao je ranije na „procurele” podatke prema kojima je MUP Republike Srbije stupio u kontakt sa kontraverznom kompanijom Clearview AI koja, osim algoritama za prepoznavanje lica, policijskim snagama širom sveta nudi i masivne baze fotografija, preuzetih sa društvenih mreža poput Facebooka i Instagrama. 

Među navedenim klijentima ove kompanije nalazi se i Srbija, ali je Ministarstvo unutrašnjih poslova za Startit Dnevnik demantovalo sve medijske napise koji tvrde da Srbija koristi tzv. facial recognition tehnologiju.

„Već smo imali slučajeve curenja podataka iz velikih državnih baza”

Kako nam je rekao direktor fondacije SHARE Danilo Krivokapić, prema dosadašnjim istraživanjima, benefiti takve tehnologije postoje u domenu prevencije kod  tzv. „sitnih” zločina, poput određenih tipova krađa — kada su počinioci informisani da je određeni prostor pod video-nadzorom. 

U drugim slučajevima, poput organizovanog kriminala i terorizma, što su i najveće pretnje po društvo, izuzetno je neefikasan. 

„Činjenica je da u poslednje vreme država znatno više koristi tehnologiju nego ranije, te da je digitalizacija u našoj zemlji u porastu, bez obzira na to da li se radi o nadzoru ili o nečemu drugom”, dodao je Krivokapić. „S jedne strane, to je dobro, ali moramo voditi računa o rizicima, budući da smo već imali različite slučajeve curenja podataka iz velikih državnih baza”.

Prema rečima Krivokapića, važno je pitanje da li je država spremna da žrtvuje način života na koji su građani navikli i njihovu privatnost, zarad sprečavanja sitnih zločina, naročito u Beogradu, koji je relativno bezbedan grad, u odnosu na mnogobrojne gradove širom sveta. “Smatram da je to nesrazmerna šteta u odnosu na dobit. Izvesni benefiti verovatno postoje, mada za to nema jasnih dokaza.”

Clearview AI koristi više od 2.400 policijskih službi širom sveta

U nedavno objavljenom podkastu, Hoan Ton-Tat, izvršni direktor kompanije Clearview AI potvrdio je da više od 2.400 policijskih službi u državama širom sveta koristi usluge kontroverznog startapa. Neki od detalja koje je Ton-Tat izneo tokom intervjua odnose se na način poslovanja, pa je tako objasnio da klijenti Clearview-u plaćaju naknadu u skladu s brojem pribavljenih licenci. Prema njegovim rečima, cena licence iznosi 2.000 dolara godišnje za svakog policijskog službenika koji ima pristup sistemu. 

Inače, do maja su usluge Clearview AI-ja bile dostupne i privatnim kompanijama, kada je objavljeno da saradnja ubuduće neće biti nastavljena sa klijentima koji nisu u vezi sa snagama reda na državnom ili federalnom nivou, ili državnim agencijama.

U članku koji je New York Times objavio u januaru, Clearview AI naziva se „tajnovitom kompanijom koja izbegava debate o tehnologiji koja gura granice”. Već do početka februara, Facebook, LinkedIn, Twitter i YouTube uputili su zvanične zabrane kompaniji da preuzima fotografije i stvara bazu podataka za potrebe prepoznavanja lica. Tom prilikom, direktor Ton-Tat izjavio je da Clearview AI ima pravo da upotrebljava fotografije, budući da su javno dostupne. 

Kako je još pisao The New York Times, policijske službe imaju pristup alatima za prepoznavanje lica poslednjih dvadeset godina, ali su do skoro bile ograničene u pretrazi, i to na fotografije koje same države obezbeđuju — poput slika s vozačkih dozvola. Ton-Tat je želeo da tu praksu unapredi, te je 2016. godine regrutovao inženjere koji su omogućili automatsko prikupljanje fotografija s interneta, i to sa sajtova za zapošljavanje, medijskih i obrazovnih portala, kao i društvenih mreža, poput Facebooka, Instagrama, Twittera, YouTube-a i Venma. 

Povodom najavljene instalacije 1.000 kamera za „pametni nadzor” širom Beograda, Startit Dnevnik je još u novembru prošle godine pisao o akciji za njeno obustavljanje, te o mišljenjima bivšeg poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, kao i analizi SHARE Fondacije, Partnera za demokratske promene Srbija i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. 

Danko Novović

Objavio/la članak.

utorak, 8. Septembar, 2020.

IT Industrija

🔥 Najčitanije