Pola godine radimo za poreze: Koliko nas košta država?

Kada bi sabrao sve poreze i doprinose na zarade, PDV i akcize koje plaća prilikom kupovine, porez na imovinu i ostale državne namete, prosečan stanovnik Srbije bi izračunao da pola godine radi samo za državu. To znači da bi njegov godišnji budžet bio duplo veći da nije države, uslovno rečeno. 

Dan u kojem „prestajemo da radimo za državu”, zove se Dan poreske slobode i on se ove godine u Srbiji „obeležava” 15. juna. Taj dan se izračunava kada se pogleda koliki je udeo javne potrošnje u bruto domaćem proizvodu, a što država više troši, to je i sam datum dalji od prvog januara. 

Kako nam navike i primanja nisu jednaka, svako od nas ima svoj lični Dan poreske slobode. Na primer, ukoliko imate platu od 200.000 dinara, imate automobil, niste pušač i kupujete minimalnu potrošačku korpu, vaš Dan poreske slobode je upravo osvanuo. Vi na godišnjem nivou za državu “zarađujete” više od 1,6 miliona dinara. Više od polovine tog novca ode na penzije, 10 odsto na plate u javnom sektoru, a nešto manje na javne nabavke.

Kako biste mogli da izračunate koliko novca i za šta dajete državi, Libek je za 2020. napravio     platformu „Moj porez” preko koje unosom visine prihoda i potrošačkih navika, dobijate presek koje namete i koliko plaćate, kao i gde taj novac odlazi. 

„Kad bismo znali koje sve poreze plaćamo, cena države bi postala vidljiva. Znali bismo i da te nazovi besplatne usluge – koštaju”, objašnjava Mihailo Gajić, direktor ekonomske istraživačke jedinice Libeka. 

Na ovaj način dobija se jasniji uvid u to da ništa što nam država daje nije i ne može da bude besplatno, te da treba da budemo svesniji posledica svih ekonomskih odluka nadležnih.