Počela je nova školska godina: Zašto baš 1. septembra?

U potrazi za odgovorom na pitanje — zašto u školu ne krećemo u julu ili ferbuari — otišli smo do početaka obrazovanja u Srbiji, tačnije do početka 19. veka. Tada su osnivane prve škole, ali nije bilo pomena o početku školske godine. Sredinom tog veka su doneti i prvi zakoni u oblasti obrazovanja, ali se ni oni nisu bavili tim pitanjem. Odgovor smo pronašli u Pedagoškom muzeju. 

„Nekada su škole osnivane pri crkvama, tako da možemo videti kako je škola pratila verske praznike. Školska godina se uvek završavala na Vidovdan, a kretala je posle Velike Gospojine”, objašnjava za Startit Dnevnik dr Aleksandra Milovanović iz Pedagoškog muzeja. 

Prvi septembar se kao početak školske godine prvi put pominje u Zakonu o narodnim školama iz 1904, ukazuje naša sagovornica. Zanimljivo je da i u tom Zakonu postoji verska odrednica, jer piše da se školska godina završava svečanim ispitom, koji mora da se obavi do Petrovdana. Taj paznik je dan nakon Vidovdana, datuma kada učenici vec decenijama odlaze po svoje knjižice.  

Odgovor na pitanje kako se s 15. avgusta, kada pravoslavni hrišćani slave Veliku Gospojinu, došlo do početka septembra, možemo naći u promenama i usklađivanju kalendara. Međutim, ostaje pitanje zašto smo izabrali te verske praznika, a ne neke druge?

Razloge možemo pronaći u činjenici da se tadašnje stanovništvo pretežno bavilo poljoprivredom, a u tim radovima su učestvovala i deca. Kako se krajem avgusta radovi u polju završavaju, to je bio period kada su deca mogla da dobiju novo zaduženje – učenje. No, nije tako bilo samo u Kneževini, a potom i Kraljevini Srbije. 

Tako je bilo i u Velikoj Britaniji, piše BBC. Zato su vlasti gledale da izaberu period u kome postoji najveća šansa da će roditelji decu slati u škole. Kako su morali da obrazuju decu i da za to plaćaju, snažno su negodovali, jer su njihovi gubici bili višestruki. Vremenom je to izmenjeno, osnovno obrazovanje se više ne plaća, deca nemaju takva zaduženja, ali je početak školske godine ostao nepromenjen. 

U najvećem broju zemalja u školu se kreće krajem avgusta ili početkom septembra, ali postoji i nekoliko izuzetaka. 

Japanci ulaze u školske klupe tokom aprila. U Indiji se početak školske, poklapa s početkom kalendarske godine u maju, a mesec dana kasnije u učionice ulaze učenici na Tajlandu, kada nastupa period monsunskih kiša. Kako su na južnoj hemisferi godišnja doba obrnuta u odnosu na naša, đaci Novog Zelanda, Australije i Brazila u školu kreću u ferbuaru, a oni iz Čilea, Urugvaja i Argentine u martu. 

Može se zaključiti, iako nema preciznog odgovora na pitanje zašto baš škola počinje prvog radnog dana u septembru, da su prvobitni razlozi bili povezani sa agrarnim i verskim običajima, te klimatskim i geografskim faktorima. Svako to je tradicija, koja se do danas održala kod brojnih naroda.