Plaćamo namete državi, a ne dobijamo ništa zauzvrat — kada će parafiskal prestati da guši domaću privredu?

Nije moguće biti zadovoljan onim što su resorne institucije uradile na reformi sistema neporeskih nameta, poručuju iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj – NALED, koji već devet godina zaredom traži da se smanji broj parafiskala koji opterećuju privredu.

U Srbiji postoji gotovo 1.200 neporeskih nameta, pri čemu su u 2019. za ove namene građani i privreda izdvojili 167 milijardi dinara, konstatuje NALED. Na ovom zadatku radili su zajedno sa kompanijom KPMG u okviru projekta za reformu neporeskih prihoda koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).

„Od 1.189 taksi, naknada i drugih nameta koji su propisani u više od 200 zakona i 270 podzakonskih akata, više od četvrtine odnosno 331 ne prolazi kroz sistem trezora. To znači da ni Ministarstvo finansija nema potpune i tačne izveštaje o iznosima koji se naplaćuju”, navodi NALED.

Koliko je među njima parafiskalnih nameta biće jasnije nakon analize koja sledi. Tada bi trebalo da se pokaže i kakva je priroda tih nameta, njihova visina, koliko postoji nameta za koje se ne dobija protivusluga ili ta usluga nije srazmerna trošku organa koji je pruža, kao i da li se za istu uslugu naplaćuju dve takse (republička i lokalna).

Nije na odmet podsetiti da su parafiskalni nameti vrsta neporeskih nameta i da tu spadaju „sva plaćanja građana i privrede javnom sektoru kojim se ne ostvaruju nikakva prava, usluge ili dobra, ili se ostvaruju u velikoj nesrazmeri u odnosu na iznos plaćanja”, kako to ocenjuje USAID Serbia. Na primer, grad Šabac je do pre dve godine odnošenje smeća naplaćivao više privredi nego građanima, a Putevi Srbije su do nedavno na pojedinim deonicama previše naplaćivali putarinu.

Sistem neporeskih nameta je u Srbiji nedovoljno transparentan.

„Dobar deo tih nameta ne prolazi kroz sistem trezora što znači da resorne institucije nemaju potpune i tačne izveštaje o iznosima koji se naplaćuju. Zbog toga je dugogodišnji predlog NALED-a da se izradi javno dostupni registar neporeskih nameta u kojme bi bile evidentirane sve neporeske dažbine koje naplaćuju republički i lokalni organi.  Ukoliko dažbina nije uneta u registar, ne bi smela da se naplaćuje”, kaže za Startit Dnevnik šef Jedinice za odnose s javnošću NALED-a, Ivan Radak.

Pomaci retki, nepotpuni i sporadični

Radak je spomenuo dva najznačajnija pomaka koja su dosad, ipak, urađena: donošenje Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara i izmene Zakona o republičkim administrativnim taksama.

Aktuelnim Zakonom o naknadama popisani su svi nameti koje privreda i građani plaćaju kada koriste resurse kao što su voda, šume, poljoprivredno zemljište, eksploatacija ruda, korišćenje puteva i železnice… Iako je donošenje ovog zakona bio prvi korak ka uvođenju reda i transparentnosti u domenu naknada, propuštena je prilika da se već ovim propisom predvidi izrada registra u kojem bi se i ove naknade našle, smatra Radak.

Izmenama Zakona o republičkim administrativnim taksama pomak je napravljen time što su pojedine takse koje su naplaćivane u procentualnoj vrednosti, što ih de facto čini parafiskalima, izmenjene tako da je propisan fiksni iznos takse. Ostale promene su uglavnom bile sporadične, dodaje Radak.

U 12. sivoj knjizi NALED je kao jednu od tačaka naveo da treba uspostaviti javni registar neporeskih nameta i sistematski urediti takse. Ideja je da se u registru evidentiraju sve takse, naknade i druge neporeske dažbine, koje plaćaju građani i privreda, a naplaćuju ih svi organi i organizacije koje koriste javna sredstva. Na jednom mestu imali bi mogućnost da saznaju šta su u obavezi da plate i u kom iznosu, što bi trebalo da rezultira kontrolom nad eventualnim uvećanjem broja neporeskih nameta i da donese transparetnost u sistem uvođenja i naplate tih dažbina.

Međutim, do sada nije bilo pomaka ni na tom planu.

Mora se do kraja ići sa reformom

Predlog NALED-a je bio i da Ministarstvo finansija radi na zakonu koji bi rešio pitanje parafiskalnih nameta.

„Većinu neporeskih nameta u Srbiji čine takse na republičkom i lokalnom nivou. Među neporeskim nametima koje naplaćuju republički organi čak tri četvrtine su upravo takse za administrativne usluge.

Zbog toga bi fokus pre svega trebalo da bude na temeljnoj izmeni Zakona o republičkim administrativnim taksama, a posebno na definisanju jedinstvene metodologije za utvrđivanje visine taksi prema stvarnim troškovima organa koji pružaju javne usluge. Ta metodologija je i dosad postojala, ali se nije dosledno primenjivala”, smatra Radak.

Analiza NALED-a, dodaje Radak, pokazaće da li je potrebno da dođe i do izmena Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, a sigurno će biti potrebna korekcija i niza drugih propisa.

Slobodno može da se kaže da institucije nemaju zavidan tempo u rešavanju situacije na polju parafiskalnih nameta. Imajući u vidu da je NALED odavno počeo sa zagovaranjem reforme sistema neporeskih nameta i da je prvi registar završen 2012. godine, evidentno je da ne mogu da budu zadovoljni onim što su resorne institucije uradile na tom planu, napomenuo je Radak.

Inače, u pripremi je treći registar koji će na jednom mestu sabrati šta sve građani i privreda plaćaju i utvrditi kriterijume za određivanje visine taksi.

Radak kaže da su reforma neporeskih nameta i ukidanje parafiskala tema koja direktno zadire u pitanje raspoloživih javnih prihoda, ali i izgradnje povoljnog poslovnog okruženja i pružanja kvalitetnijih usluga za građane.

Budući da ovo nije samo ekonomsko, već i političko pitanje, smatra da je potrebna jaka politička volja i spremnost da se ide do kraja s reformom.

„Ovo pitanje zadire i u samostalnost gradova i opština da planiraju svoj ekonomski razvoj, i zato je potrebno da lokalne vlasti, kao i republičke, dobro razmotre i izračunaju šta će biti delotvornije — da nastave sa postojećom politikom naplate neporeskih nameta; ili ukidanjem i smanjenjem postojećih dažbina podstaknu novu ekonomsku aktivnost koja će se vratiti u budžet kroz povećane prihode od poreza na zarade, imovinu, PDV, i drugo”, zaključuje Radak.