„Pitaj komšiju šta mu je potrebno”: Srpski izraz za ključnu startap metodologiju, koja je rezultirala poslom za ovu nišku IT kompaniju

Priča o tome kako je niška IT kompanija pomogla opštini da udvostruči pomoć građanima optimizujući rad kol centara.

Petar Paunović
02/04/2020

„Mi smo nekada mogli da na 60-70 adresa dnevno odnesemo namirnice i lekove sugrađanima, a sada možemo naviše od 150”, navodi  Danijel Arsenković iz kriznog štaba opštine Medijana. 

U toj najvećoj niškoj opštini je od početka vanrednog stanja pokrenut kol centar putem koga su građani mogli da zatraže lekarski savet ili dostavu potrebnih lekova i namirnica, ukoliko im je kretanje ograničeno.   

Vest o tome videla je supruga Zorana Popovića, osnivača kompanije Future Forward, koja se bavi razvojem različitih softverskih rešenja. Predložila mu je da njegova firma pomogne u organizaciji rada tih kol centara, prepričava Popović za Startit Dnevnik. 

„Razmislio sam o tome i s kolegama odlučio da napravimo taj korak, koji se uklapao i u naš strateški plan da se fokusiramo na domaće tržište. Posle nekoliko poziva, došli smo do Danijela, koji nam je pomogao da uočimo šta im nedostaje u radu, kako bi smo znali šta treba da unapredimo”, kaže Popović. 

Prvo što su videli jeste da se svi zahtevi putem kol centra zapisuju na papiru, a onda se oni za dostavu  dalje prosleđuju volonterima. Jasno im je bilo da bi digitalizacijom čitav proces mogli da olakšaju i ubrzaju, kako bi s istom količinom resursa više ljudi bilo opsluženo. Kroz razgovor s ljudima u kol centru došli su do rešenja softvera, kakav se danas koristi u tom kol centru. 

„Pozivi građana se razvrstavaju na one kojima je potrebna dostava, svet lekara ili informacija. Samu dostavu smo takođe olakšali. Pomoću Google mapa smo dodatno podelili opštine na reone, pa se adrese prilikom unosa automatski grupišu. To znači da će volonteri dobijati adrese koje su najbliže jedna drugoj, što znači da više ne idu s kraja na kraj opštine.” 

Upravo tako su uticali da se brojke s početka priče izmene, odnosno da se broj građana koji dnevno mogu da se opsluže duplira, samo zahvaljujući softveru, koji omogućava bolju organizaciju. 

Srpska verzija „Maminog testa”

Kako volonteri ne bi morali da se vraćaju do kriznog štaba po nove naloge, trenutno razvijaju aplikaciju, putem koje će moći da nalog dobiju na svom telefonu.  

“Aplikaciju smo u potpunosti pravili od nule i tokom vikenda ćemo je završiti. Za sada je ideja da je koriste samo volonteri.”

Da bi čitava ova priča bila mogaća, trebalo je znati ljude, koji znaju ljude. Jedan od njih bio je Goran Mladenović iz niškog IKT klastera NiCAT. On je povezao Zorana i Danijela, a nama je dao najbolji savet za pomoć u doba pandemije – Pitaj komšiju šta mu je potrebno.

Mogao bi to da bude srpski pandan poznatog priručnika „Mamin test”, koji uči kako da napravimo proizvod koji je nekome zaista potreban, jer upravo kroz rad s korisnicima napravljen je proizvod koji čini da usluga bude više nego duplo efikasnija.

Petar Paunović

Objavio/la članak.

četvrtak, 2. April, 2020.

IT Industrija