Limiti podstiču kreativnost i još 5 lekcija sa PDP Konferencije

Ove godine je u Novom Sadu održana sedma međunarodna PDP (Print, Design, Photography) konferencija i u toku četiri dana mogli ste da propratite predavanja stručnjaka iz različitih kreativnih oblasti.

Konferencija je inicirana 2007. godine od strane studenata departmana za Grafičko inženjerstvo i dizajn, Fakulteta tehničkih nauka i Studentske unije FTNa gde je program prvobitno bio posvećen štampi, dizajnu i fotografiji.

Ove godine program  je proširen i na druge kreativne sfere prerastavši u “konferenciju kreativnih medija” na kojoj su se kroz seriju predavanja, pet radionica i konkursa u tri oblasti preispitivala ograničenja u kreativnosti.

LoFiHi je tema koja je osnova ovogodišnjeg PDPa sa ciljem da podstakne istraživanje procesa u kreativnom stvaralaštvu gde je izazov postići maksimum u uslovima smanjenih ekonomskih resursa.

Događaj je okupio kreativce kao što je Marina Milanović, Bratislav Milenković, Antonio Maletin iz Eipixa, Slavimir Stojanović, sestre Tijanu i Milu Popović i druge, a ovo su neke od lekcija koje su podelili sa nama.

     1. Razvijanje koncepata je timski rad

Antonio Maletin je koncept artist i ilustrator iz Eipixa i učesnicima radionice je približio kako izgleda rad u ovoj kompaniji i kako je biti umetnik u digitalnom dobu a ovo su neki od njegovih utisaka.

Druženje, crtanje i prilika da 3 sata pričam o svom poslu? Zvuči kao zabava za mene, i zaista jeste bila. Šansa da budem mentor na jednoj ovakvoj radionici mi je dokazala da pored crtanja, jedan od puteva moje karijere treba da bude motivisanje drugih ljudi da budu deo nečeg lepog i kreativnog. Uvodna prezentacija je bila način da ukratko upoznam sve učesnike sa bitnim detaljima mog posla, da objasnim pojam concept art-a u igricama i zabavi uopšteno i da pokažem neke od radova koji su nastali tokom prethodne 3 godine koliko se i ozbiljno bavim ovim poslom.

Praktični deo radionice je bio kombinacija rada i razgovora. Dok su učesnici razrađivali zadate teme, moj cilj je bio da što više razvijem priču o tome kako dalje može da izgleda njihov život u sferi digitalne umetnosti i entertainment industrije bez obzira na to što je radionica zasnovana na tradicionalnom crtanju i što nekima možda nije dostupna digitalna tehnologija. Na kraju krajeva, ja sam počeo od papira i olovke i još uvek uživam u svakoj prilici da se odvojim od kompjutera i posvetim dobrom starom . . . Dakle cilj nam je bio, i svi smo u tome uspeli, da u jako kratkom vremenskom roku i uprkos nedostatku tehnologije, prikažemo dobre ideje odnosno crteže koji u sebi sadrže dovoljno informacija da mogu da posluže kao temelj i inspiracija za neki dalji development.

Saradnja, kombinovanje ideja i optimizam su ključne reči koje ja vezujem za concept art i uz lični trud i posvećenost, i pojedinac i tim u ovom poslu stižu do uspeha. Ready – Set – Draw! radionica je za mene bila pokušaj i nadam se, zaista uspeh da inspirišem, pokrenem i usmerim učesnike ka onome što je za mene izvor svega lepog u životu: Art!

     2. Ako nemate koncept, nemate ništa

Leta Sobierajski je multidisciplinarni dizajner bazirana u Njujorku koja kombinuje tradicionalne elemente grafičkog dizajna sa fotografijom i drugim medijima tako kreirajući jedinstvene vizualizacije. Svoju karijeru je započela u VFX industriji gde se nije sasvim pronalazila i tada je odlučila da da uloži sopstveni novac i izgradi novi portfolio koji će joj doneti projekte na kojima zaista voli da radi.

Tako je imala priliku da radi sa klijentima kao što su Google, IBM, AIGA i Bloomberg Bussinessweek, a takvih saradnji ne bi bilo da nije prevazilazila sopstvene granice komfortne zone. Na osnovu svog odrastanja, Leta smatra da je za mlade generacije veoma bitno da održavaju želju za znanjem i da uče van onoga što im je u njihovom okruženju trenutno ponuđeno.

Pre samog skiciranja, Letin proces rada se sastoji od dosta istraživanja, od zapisivanja ideja do toga kako materijali međusobno funkcionišu.

Ako nemate koncept, nemate ništa. Smatram da je klijentu uvek bolje pokazati samo jednu ideju, ali je bitno da vi u nju verujete više nego u ostale ideje. Upornost, istraživanje i strastvenost su ključni kada je u pitanju posao kojim se bavite.

Sve dok moj rad izaziva bilo kakvu emociju kod ljudi, verujem da radim pravu stvar. Od striktnog rada u kompaniji gde je plata sjajna, meni je bilo bitnije da mogu da kreiram nešto čime ću moći da izrazim svoj stil. Kad skupite hrabrost da napustite svoju komfortnu zonu, stvari će vremenom postajati mnogo bolje.

      3. Zona komfora je najopasnije mesto za jednog kreativca

Bratislav Milenković je dizajner i ilustrator koji živi i radi u Beogradu. Po njegovom iskustvu, ni rad u ageniciji ne mora da bude mukotrpan a ni frilensing nam ne daje uvek slobodu kojoj se nadamo. Najčešće je to stvar tržišta i sa druge strane, naša zrelost u radu kada zatvaramo jedan ciklus i imamo potrebu da pređemo na nešto novo.

U prirodi je svih nas da težimo napretku i promeni, i to je nešto što nas generalno pokreće. Verovatno dosta zavisi od same kompanije, odnosno same agencije ili studija u kome radiš.

Bratislav je pričao o izazovima rada od kuće koja zahteva određenu samodisciplinu kao i o tome kako pristupa svom radu. Bilo da je u pitanju frilens ili rad od kuće, treba tražiti balans u svom poslu i ne opuštati se previše. Danas je teže izdvojiti se i često treba dosta istraživanja i lutanja  u pronalaženju sopstvenog stila. Kako biramo i međusobno formiramo elemente, apstrakujemo i stilizujemo ih, to je ono o čemu razmišljamo tokom procesa i sve to i jeste na kraju naš stil.

Dok neki zagovaraju skiciranje, naročito kada je u pitanju korisničko iskustvo i gde ima dosta promišljanja, Slavimir i Bratislav pominju kako nakon dosta godina rada imaju tu mogućnost da sve odmah postave u kompjuteru. Sa time šta sve danas nude programi i plaginovi, skiciranje se često preskače.

      4. Svako ko je genije i majstor u svom poslu, mora biti dobar čovek i u privatnom životu. Barem je takvo bilo moje iskustvo.

Slavimir Stojanović je podelio svoju priču o negovanju talenta i pronalaženju puta od ilustratora do dizajnera.

Uglavnom je ono što vam najlakše ide, ono čime treba da se bavite. Ako pronađete dar u sebi, nemojte da ga ignorišete već ga pratite. Kroz taj talent ćete najbolje da izrazite sebe i to je ono čemu treba da se posvetite.

Kada sam počinjao, bio sam svestan da moram da učim od drugih koji su bolji od mene. Nema načina da vam neko drugi završi posao i sve je stvar samoinicijative. Kad ste vredni i uporni, sve može da se savlada. Naročito u ovom poslu, moć vizualizacije je veoma bitna i isključivo iskustvom se stiče osećaj za određene oblike. Zbog ogromne količine konstantnog skiciranja, olovka i papir mi više ne trebaju već je dovoljno da zažmurim i ‘vidim’ rešenje.

Kada radite vi ulažete sebe u to, svoje emocije, svoje znanje i vreme. Svesno birajte čemu se posvećujete jer se radi o vašem ulaganju u taj proces rada. Zato čime god da se bavite uživajte u procesu jer će godine proleteti i ostaće vam samo štiklirani ciljevi a nećete biti ispunjeni.

     5. Nije bitno imati najnoviju tehnologiju, već šta možeš da uradiš sa onim što poseduješ

Majkl Bouving je fotograf poreklom iz Engleske koji već deset godina živi i putuje po Balkanu i jedan je od članova žirija ovogodišnjeg konkursa. Na svom poslednjem projektu je odlučio da koristi samo telefon i dokaže da ograničenje u resursima koje ponekad imamo nije izgovor da se odustane.

Majkl je takođe pokrenuo pitanje autentičnosti onoga što prikazujemo onog momenta kada fotografiju postavimo u svet interneta. Fotografija je ograničena samim tim što je dvodimenzionalni medij a uz filtere i ostale efekte koje imamo na raspolaganju, konačan rezultat može da bude sasvim drugačiji od realnosti.

     6. Pravi put do kolektiva

Ekipa Belgrade RAW-a koja fotografise život Beograda je odlucila da zabeleži i vikend u Novom Sadu kroz jedinstvenu radionicu.

Fotografi najčešće fotografišu tipske stvari za koje misle da predstavljaju grad. Želimo da učesnike radionica odvojimo od stereotipa koje imaju o fotografiji i damo priliku da istraže svoj pristup.

Objektivnost nastaje nakon razmišljanja – Mi smo se odrekli ličnog autorstva sa ciljem promocije samog kolektiva. Tako i u radionicama koje držimo nastojimo da istražujemo šta se dogodi  kada izgubimo odnos “moja fotografija” i kako ona funkcionise sa tuđim.

Pored zabeležavanja momenta i ljubavi prema fotografiji, ova ekipa stavlja akcenat i na edukaciju i planira da i dalje deli svoje znanje kroz radionice širom Srbije.

Sve radionice su bile koncipirane tako da uz minimalne resurse i koristeći ono što je dostupno kao što su različiti plastični predmeti, gumene rukavice, papir .. učesnici osmisle i realizuju  projekat.

Ilustrator Marina Milanović je vodila Vokovizuel radionicu koja najviše približava učesnicima temu LoFiHi. Učesnici su koristili stare pisaće mašine pomoću kojih su izvodili grafičke elemente od slova i simbola gde su krajnji rezultat bili crteži i knjige.

Uvek se susrećete sa nekim ograničenjima, bilo da radite od kuće ili ste odgovrni uredniku samo je bitno da iz tih izazova učite. To zavisi od vas, kako se postavite kao čovek i profesionalac u svom poslu.

Ovogodišnji program je zaista bio o tome kako da uz minimalna sredstva i kreativnost možete pokrenuti to što želite i da uz ta ograničenja koja možda imate, rezultat ustvari i nadmaši vaša očekivanja.

Kao što je Mia David pomenula, “Svojim delovanjem zaista možemo da promenimo svet u kojem živimo”, i to  počevsi od sebe i našeg najbližeg okruženja. Upravo je to uradila grupa studenata kada su ranijih godina krenuli sa PDP projektom.

Nije bitno toliko kojom se oblasti umetnosti ili dizajna tačno bavite već je bitno da učimo jedni od drugih i deljenje znanja sa mlađim generacijama koje tek biraju i istražuju svoj put.