Put od autsorsinga do preduzetništva: zašto sam dao prednost poslu u startapu?

Iz startapa sa Startap akademije koji je za veoma kratko vreme postao deo tržišta vrednog 45 milijardi dolara, Nemanja Krivokapić, CTO FishingBookera nam donosi svoje iskustvo zašto je bolje (ili ne) biti deo startapa, a ne velike kompanije.

Nemanja Krivokapić - 5. Avgust, 2015.

Prošlo je malo više od tri meseca kako sam napustio posao u PSTechu. Za one koji nisu upoznati sa domaćim IT tržištem – PSTech (trenutno član Endava grupacije) je jedna od vodećih kompanija za razvoj softvera kako u Srbiji tako i u jugoistočnoj Evropi. Nepune dve i po godine pre nego što sam se zaposlio u PSTechu, radio sam kao freelancer za nekoliko različitih inostranih klijenata. Istini za volju, čak i kao zaposleni u PSTechu, održavao sam kontakte sa klijentima i ponekad „uskakao“ part-time. Sve ovo mi je omogućilo da steknem pet godina iskustva u razvoju softverskih rešenja – kako malih (reda veličina websitea) tako i velikih SaaS rešenja razvijanih na AWS platformi.

Sve to je jedno odlično iskustvo, bez kojeg ne verujem da bih imao šansu da postignem ovo što jesam, niti bih dobio priliku da radim kao CTO za uspešnu startap kompaniju.

Odlučio sam da napišem ovaj tekst jer u poslednje vreme često dobijam pitanja tipa „Zašto si napustio stalan i siguran posao od 9 do 5 koji ti je omogućio sigurnu i za naše uslove odličnu zaradu, mogućnost napredovanja, edukaciju itd. i prešao u startap koji iako ima dobar start teško da bilo ko sa sigurnošću može da ti garantuje uspeh na duže staze?“. Rad za startap definitivno nije posao „od 9 do 5“ i kao takav nisam iznenađen kada me telefon probudi u 7 ujutru.

U daljem tekstu pokušaću da objasnim glavne razloge zbog kojih sam prelomio i otišao.

Softver je namenjen ljudima, a ne mašinama.

Kao programeri često zaboravljamo da softver koji kreiramo nije namenjen nama nego prosečnom korisniku računara. Onima koje nazivamo „krajnji korisnici“. Kada radite u velikoj kompaniji i velikom timu teško je da dođete u kontakt sa krajnjim korisnicima i čujete njihove ideje i sugestije. Još je teže da utičete na sam proizvod i biznis odluke na osnovu tih sugestija. Pošto pričamo o outsourcingu vaš klijent je kompanija čiji proizvod razvijate, a ne krajnji korisnik tog softvera.

Ovo često vodi fokusiranju na kvalitet samog programskog koda, unit testova, testiranja performansi, dokumentaciji itd. Da me ne biste shvatili pogrešno – ove stvari su važne u razvoju softvera, ja samo imam problem da ih postavim kao ultimativni cilj bez mogućnosti da razumem krajnjeg korisnika i njegove potrebe.

Rad u startap kompaniji je potpuno drugačija priča. Pogotovu rad u kompaniji kao što je FishingBooker, čiji proizvod nije softver već usluga. Mi se fokusiramo na korisnike i slušamo njihove sugestije svakodnevno. Moj posao kao CTOa je da kroz komunikaciju sa ostatkom tima i prikupljam informacije i zahteve izrečene svakodnevnim jezikom. Ne možemo očekivati od korisnika ili kolega koji nisu programeri da nam proslede UML dijagram rešenja koje im je potrebno. Nakon toga moj posao je da te informacije prevedem u programski kod u što kraćem roku jer je ciklus izbacivanja nove verzije izuzetno kratak. Nakon izbacivanja nove verzije potrebno je da se uverim da sve metrike rade tako da možemo da ih analiziramo naknadno. Meni je ovo daleko zanimljivije od pisanja koda po ceo dan po specifikaciji koju je neko napisao. Ovo daje svrhu mom kodu kao i razloge da ga učinim stabilnijim i efikasnijim.

Rad sa ljudima koji nisu iz tehničke struke

Ovo je drugi razlog zašto mislim da je rad izvain velikih IT kompanija odličan za moju/vašu karijeru.

Dobijate priliku da radite sa ljudima koji ne razumeju stvari kao što su „design pattern“, „normalizacija baze podataka“, OOP principi itd. Istini za volju – ne zanima ih preterano. Ako želite da budete uspešan IT profesionalac morate da naučite da radite sa ljudima koji nisu iz tehničke struke.

To otvara neverovatan broj mogućnosti za napredovanje. Ne možete osporavati poslovne odluke striktno tehničkim argumentima kao što su „naš sistem trenutno ne podržava funkcionalnost X a da bi podržao moramo da de-normalizujemo podatke i uradimo migraciju. Nema teorije da to može da se završi za ponedeljak!“. Jedna od prvih stvari koje sam morao da naučim je kako da prestanem da govorim „ne može da se uradi“ i da počnem da dajem konstruktivne savete kako bismo isporučili željenu funkcionalnost korisnicima u što kraćem roku.

U ovakvim situacijama korisno je da na trenutak prestanete da budete inženjer i fokusirate se na biznis i korisnike. Koji benefit ova funkcionalnost donosi korisnicima? Zašto kolege insistiraju da se ta funkcionalnost ubaci što pre? Da li je moguće da postoji drugi način da se problem reši? Ljudi često pokušavaju da nude rešenje koje je tehničke prirode bez da objasne koji je ne-tehnički problem. Tek kada to shvatite prebacujete se u inženjersku kožu i razmišljate u smeru „Ok, kako da rešimo ovaj problem do ponedeljka?!“. Obično postoji prostor za kompromis ali je vaš posao da ga pronađete. Duboko verujem da ova osobina može da donese ogroman benefit karijeri IT profesionalca. Potrudite se da razumete zahteve korisnika i vaš biznis pa ga tek onda prevodite u softver. Očekujte da ste pogrešili i budite spremni da prihvatite sugestije/kritike vaših korisnika!

Procedure i sastanci

Ovo je individualna stvar. Postoje ljudi koji vole predvidljivost i procedure i postoje agilni ljudi. Za prvu grupu procedure su najbolja stvar koja može da im se desi. Za drugu one su uglavnom noćna mora. Otvaranje zahteva i čekanje dva odobrenja samo da biste nabavili parče hardwara za testiranje svoje ideje je nužno zlo u velikim kompanijama. Bez procedura tamo bi nastao haos. Vaša je odluka da li želite da radite u takvom sistemu ili ne. Ako vam se ne dopada – potražite fleksibilnije okruženje i okruženje koje podržava promene i nove ideje.

Ja lično ne volim procedure, sputavaju me i sprečavaju me da iskažem svoj potencijal. Startap kompanije, s obzirom na to da su daleko manje, daju vam fleksibilnost. Ako mi je nešto potrebno (oprema, licenca za softver…) dovoljno je da pitam ljude u kancelariji i objasnim im zašto mi je to neophodno. Odluka se donosi za 30 minuta.

Sastanci u FishingBookeru su kratki i uvek insistiramo da svaki član tima bude inovativan. Pomislili biste da sastanak nekoliko ljudi od kojih svako ima svoju ideju može da bude pakao. Nekada i jeste, ali kao mala kompanija imamo mogućnost da onoga ko je nosilac ideje zamolimo da zakaže poseban sastanak (uz piće ili uz ručak) gde će prezentovati svoju ideju. Može i da napiše kratak mail koji će proslediti svima tako da svi mogu da daju svoje mišljenje o ideji. Sve se dešava brzo i kompromisom.

Veliki benefit startap kompanija je i što nemaju potrebu za velikim brojem novih zaposlenih. Zbog toga se ljudi biraju kako na osnovu znanja tako i na osnovu karaktera. Upravo zbog toga lako je preneti viziju na novog člana tima i ideje se lako razmenjuju. Ne postoji šef koji odobrava „4 sata nedeljno“ za istraživanje. Sve se radi u hodu pod parolom „Istraži i javi ostatku tima“.

Plata

Ok, bio bih neiskren ako ne bih pomenuo i kompenzaciju. Svi mi radimo za novac i obično startap kompanije nude bolje uslove. Ovo je naročito izraženo u ranom periodu tj. „što ranije uđete u tim, bolje po vas“. Dok velike kompanije nude sigurnu platu, startap kompanije su fleksibilnije. Postoji i „vesting“ u većini startapa tako da nakon određenog broja godina dobijate određeni procenat kompanije. Velike kompanije imaju „platne razrede“ i dosta je teško izboriti se za „specijalan“ status.

U startap kompaniji imate direktan uticaj na uspeh kompanije i većina osnivača će umeti da prepozna i ceni vaš trud koji je doveo do napretka kompanije.

Zato što je zabavno!

Da, rad u startap kompaniji može biti izuzetno stresan. Stresniji od rada u velikoj kompaniji sa fiksnim radnim vremenom. Na kraju dana stres prođe i zabavno je videti kako nastaje kompanija.

Radite sa ljudima koji veruju da mogu da promene način života drugih ljudi. Kako komuniciraju, kako planiraju svoje godišnje odmore, pecanje, kupovinu stvari… Imate neposrednu priliku da steknete iskustvo razvijajući proizvod koji menja živote ljudi. Konstantno težite savršenstvu – posmatrate, analizirate, razvijate i isporučujete. Svaka vaša odluka utiče na način na koji korisnici vide vaš proizvod. Stalno ste na oprezu i stalno analizirate! Nekim ljudima (a tu ubrajam i sebe) je ovo zabavno. Sve se može dovesti u pitanje (ako imate validne argumente)! U potpunosti ste uključeni u sve odluke. Ne postoji posrednik koji mora da pita svog šefa pre nego što može da donese odluku.

Mislim da je odluka startap ili outsourcing u velikoj firmi prvenstveno lična odluka i da smo svi mi različiti. Postoje benefiti rada u velikoj outsource kompaniji:

Zašto ipak raditi u outsource kompaniji?

IT industrija je još uvek u razvoju. Velike kompanije imaju velike klijente i poprilično stabilne ugovorene poslove. Kao programer u velikoj firmi imate daleko veću mogućnost da ostvarite balans između posla i života. Plata je stabilna i predvidljiva na duže staze. Kada završite posao možete da se opustite jer se ništa neće „srušiti“ do sutra ujutru. Mislim da su velike kompanije idealne za ljude koji tek osnivaju porodicu i za koje gubitak plate na mesec ili dva predstavlja realan problem. Kod osnivanja porodice tu su i razni krediti za stan, za auto, odgovorni ste ne samo za svoj život već i za život svoje dece. Nisam siguran da bih u toj situaciji naginjao startap kompanijama. S obzirom na to da još nisam u toj situaciji i da moram da brinem jedino o sebi – nisam previše razmišljao da li da pređem.

Za kraj – ovde je reč o velikim kompanijama koje se bave outsourcingom kao primarnom delatnošću.

Freelance je nešto drugačiji dokle god nemate klijenta koji radi za klijenta koji pravi svoj proizvod. Ukoliko razmišljate da pređete u startap i napustite sigurnost stalnog posla – zapitajte se „Da li ste spremni da živite za proizvod na kojem radite? Da razmišljate o njemu i u slobodno vreme?“.

Morate biti spremni da padnete i da ustanete sami, moraćete da se borite da vaše ideje dođu do izražaja u dosta ambicioznom okruženju (jer ljudi koji rade u startima su uglavnom izuzetno ambiciozni i sposobni). Moraćete stalno da analizirate svoj rad i tražite načine da budete bolji i efikasniji. Ne zato što će „pokrivenost koda testovima da poraste za 2%“ već zato što će vaši korisnici tako biti srećniji.

Problem sa „srećom“ je što se dosta teže meri od pokrivenosti testovima. Voleo bih da čujem od kolega koji su iz outsourcinga prešli u startap kompanije – kakva su njihova iskustva. Ja sam u startap kompaniji kratko, tek nekoliko meseci pa je sasvim moguće da me drži ushićenost novog okruženja. Kakvo je vaše iskustvo?