Otkriće „danskog Snoudena” o špijuniranju građana dovelo do suspenzije šefa obaveštajne službe u toj zemlji

Danska vlada suspendovala je šefa strane obaveštajne službe Larsa Findsena, kao i dvojicu visokih zvaničnika u okviru vojne obaveštajne službe. Nezavisni regulator službi bezbednosti (TET – Tilsynet med Efterretningstjenesterne) saopštio da je od uzbunjivača dobio informacije koje pokazuju kako je ta služba špijunirala građane te zemlje, prenosi The Register.

U saopštenju za javnost navodi se kako je uzbunjivač još u novembru prošle godine toj organizaciji prosledio detalje o tome kako obaveštajna služba već šest godina „drži ključne podatke” i daje „netačne informacije o stvarima koje se tiču usluge prikupljanja i objavljivanja informacija”. 

TET ističe kako je strana obaveštajna služba (FE – Forsvarets Efterretningstjeneste) preduzela „operativne aktivnosti kršeći danski zakon, uključujući pribavljanje i prosleđivanje značajne količine informacija o danskim građanima”. Takođe se napominje kako FE nije uspela da istraži indikacije o špijunaži u okviru Ministarstva odbrane. 

Findsen i obaveštajna služba su tvrdili kako ne poseduju relevantna dokumenta, ali onda je „jedan ili više” uzbunjivača nadzornom telu pružilo neku vrstu dokaza o onome što se događa. 

TET je očigledno ocenio kako poseduje autoritet i sposobnost da nadgleda obaveštajne službe, a naglasio je i kako je zatražio i dobio podršku ministra odbrane Trinea Bransena u svojoj istrazi. Poslednji izveštaj mu je dostavljen u petak (21. avgusta) i proteže se na četiri toma, sa zaključcima i preporukama.

„Od vitalnog je značaja da imamo poverenje u to da će naše obaveštajne službe postupati u okviru svojih ovlašćenja”, rekao je Bramsen i dodao da obaveštajne službe moraju blisko da sarađuju sa kontrolnim i nadzornim telima.

Šema za uzbunjivače i paralela sa Snoudenom

U svom izveštaju TET traži zakon koji će revidirati njihova nadzorna ovlašćenja, pretpostavljajući kako će to obaveštajnim agencijama otežati mogućnost da u budućnosti sakriju slične informacije.

Uz to, zalažu se za proširenu i ojačanu šemu uzbunjivača. TET želi da se uzbunjivačima omogući da razmenjuju tajne podatke, kao i dodatne resurse uz pomoć kojih bi takva šema bila održiva.

Međutim, uprkos tome što tvrdi kako je od suštinske važnosti da javnost dobije što kompletniji uvid u ovaj problem, u izveštaju ove agencije se nakon toga napominje kako „agencija neće pružati nove informacije javnosti s obzirom na njihov tajni sadržaj”.

U danskom slučaju mogu se jasno videti paralele sa situacijom u kojoj se našao Edvard Snouden, a koji se osetio obaveznim da napusti državu kako bi novinarima dostavio veoma osetljiva dokumenta u cilju informisanja javnosti o ilegalnom nadzoru američkih građana. 

Ipak, iako bi uskoro mogao da postane slobodan čovek s obzirom na to da predsednik SAD razmišlja o njegovom pomilovanju, niko u okviru Centralne obaveštajne službe u kojoj je radio ili unutar srodnih obaveštajnih agencija nije suspendovan zbog onoga što je Snouden otkrio. Uprkos tome što je direktor Nacionalne bezbednosne agencije, lagao pred Kongresom o nadzoru američkih građana.