Osnivač Netflix-a: „Jedan izuzetan programer vredi kao 10 prosečnih”

„Tokom prvih nekoliko godina, kompanija je rapidno rasla i bili su nam neophodni softverski inženjeri. Fokusirali smo se na traženje najtalentovanije radne snage na tržištu. U Silicijumskoj dolini, većina najkvalitetnijih programera radila je za Google, Apple i Facebook, i bili su izuzetno dobro plaćeni. Nismo imali dovoljno novca da ih dovedemo. Ipak, kao inženjer, poznavao sam tzv. ‘princip rok zvezde’, koji je u softverskoj industriji poznat još od 1968. godine.”

Ovo su reči iz odlomka knjige Rida Hejstingsa, osnivača jedne od najpopularnijih svetskih platformi za „strimovanje” filmova i serija Netflix, koji je objavio CNBC. Objašnjava princip na koji se oslanjaju mnoge softverske kompanije a kome, prema njegovim rečima, i Netflix duguje svoj uspeh.

Kontroverzno „pravilo” rezultat je studije sprovedene u Kaliforniji, pre 52 godine, koja je pokazala da najkvalitetniji programeri mogu da budu i deset puta produktivniji od prosečnih kolega.

„Uzimajući u obzir fiksni iznos novca koji sam mogao da potrošim na plate, i projekat koji je morao da se završi, imao sam pred sobom izbor: ili da zaposlim 10 do 25 prosečnih inženjera, ili da angažujem jednu ‘rok zvezdu’ i platim joj znatno više nego što bih platio nekome drugom. Tokom godina, uverio sam se da najbolji programer ne povećava vrednost 10 puta. On ili ona uvećava vrednost 100 puta.”

Kako je pojasnio, razlog zbog kog su rok zvezde među inženjerima toliko vrednije od svojih kolega ne tiče se samo veštine kodiranja. Takve programere, naime, odlikuju i izuzetna kreativnost i sposobnost da uoče konceptualne šablone koje drugi ne mogu.

U Netflix-u, mnogi poslovi oslanjaju se na kreativnost i inovativnost. U svim kreativnim ulogama, prema mišljenju osnivača američke kompanije, najbolji su bar 10 puta kvalitetniji od prosečnih. 

„Nismo imali mnogo novca 2003. godine, a morali smo toliko toga da postignemo. Odlučili smo da ćemo za klasične operativne uloge, gde postoji jasno ograničenje koliko posao može kvalitetno da se uradi, angažovati radnike prosečne tržišne vrednosti. Ali za kreativne poslove, zapošljavali bismo po jednog vanserijskog profesionalca, umesto deset ili više adekvatnih. Oslanjali bismo se na jednu izuzetnu osobu da radi posao koji bi trebalo da radi više ljudi, ali bismo je i plaćali izuzetno.”