Open Source Hardware sve popularniji - šta je i kako se od ovoga pravi biznis?

Broj kompanija koje nastaju zasnovane na konceptu open source hardvera raste od 2007. godine. Pre toga, nastajala je svega 1 jedna ovakva kompanija godišnje, a sada se broj OSHW projekata i startapa meri u hiljadama, a s obzirom da se u Srbiji još ne priča mnogo o ovome odlučili smo da sagledamo detaljnije ovaj koncept.

Open source hardware (OSHW) je hardver čiji dizajn je javno dostupan tako da svako može da ga izučava, modifikuje, distribuira, napravi i proda dizajn ili harver zasnovan na tom dizajnu.

Sam format dizajna je dostupan u formatu pogodnom za izmene, a u idealnom slučaju koristi već spremne komponente i materijale, standardne procese, otvorenu infrastrukturu, slobodan sadržaj i open source dizajnerske alate kako bi maksimizirao mogućnosti da drugi koriste i prave hardver. Precizniju definiciju možete naći i na kraju ovog teksta.

OSHW može značiti mnogo toga – objašnjen proces proizvodnje, nebrendiranost, dostupnost šema, besplatni interfejs za programiranje, otvoren API, besplatan, zasnovan na već dostupnim delovima, transparentno pakovanje, dostupnost izvornog koda, upotreba standardizovanog porta i interfejsova, dostpunost komercijalnog kreiranja od strane drugih lica, prodavanje po ceni proizvodnje, dostupnost kao komplet proizvodnih delova, itd.

Dobar dizajn biće svakako kopiran

Dobar dizajn hardvera biti kopiran bilo da je otvoren ili ne, pa se često uspeh kompanija svodi na brze rekacije i inovacije. Razvoj otvorenog hardvera može značiti da će posetioci prosto sami razvijati svoj proizvod i kreatori neće zaraditi ništa. Ali, moglo bi se reći da je ovaj scenario sličan onom da će vam neko ukrasti ideju.

Ovaj tip hardvera omogućava ljudima da kontrolišu svoju tehnologiju dok paralelno dele znanja i podstiču komercijalizaciju kroz otvorenu razmenu dizajna.

Prema primerima uspešnih kompanija u ovom polju na čelu sa Arduinom i Raspberry Pijem jasno je da postoje modeli koji donose dobru zaradu. Najlogičniji put za OSHW kompanije je da krenu u proizvodnju, mada ne rade sve to tako. Sada kada postoje takozvane Meke proizvodnje poput Kine, kvalitet i cena proizvodnje nisu više nikakva konkurentska prednost. Ona se mora izgraditi dizajnom.

Uspešne OSHW kompanije

Od projekta do proizvoda potrebno je prosečno 2 godine, a OSHW je najviše prisutan na tržištima elektronike za hobiste, obrozavanja i kreiranja prototipa – 63% svih startapa zasnovanih na OSHWu je baš u ovim oblastima. Dosta su prisutni i u 3D štampi i proizvodnji alata.

Interesantno je da u ovoj oblasti ima dosta pojedinačnih osnivača, skoro pola-pola je odnos između pojedinaca i timova koji osnivaju ove startape.

Najpoznatije kompanije koje kreiraju otvoren hardver su Arduino i Raspberry Pi. Arduino je platforma mikrokontrolora sa jednostavnim okruženjem za razvoj koji olakšava početnicima da krenu sa elektronikom. Poznati su po izuzetno velikoj zajednici i sadrže softverske datoteke koje sadrže sve što poželite. Otvorili su softver i šematiku hardvera, a najvredniji im je upravo zaštitni znak zahvaljujući kome profituju.

Raspberry Pi je do sada prodao više od dva miliona svojih kompjutera veličine kreditne kartice koji je dizajniran kao mali i jeftini kompjuter za decu, ali je prihvaćen od strane zajednice kao moćnija alternativa od Arduina.

Za one koji razmišljaju o ovom načinu razvoja softvera može biti zanimljiv ovaj tekst o razlozima zašto baš to raditi kroz open source ili prezentacija jednog kreatora open-source hardvera i pionira u ovom polju, zajedno sa argumentima zbog čega radi OSHW. Svoje iskustvo preneo je u prezentaciju i kreator Autosports Labsa, koji je uprkos maloj niši uspeo da razvije profitabilnu OSHW kompaniju.

Biznis modeli open source hardwarea

I dok se još pronalaze poslovni modeli koji se mogu primeniti na OSHW, dve trećine ovih projekata je butstrepovano, a skoro ceo ostatak je zasnovan na crowdsourcing kampanjama – na Kickstarteru, Indiegogou i drugim sličnim platformama, kroz koji tačno mogu da izmere zainteresovanost za proizvod i kroz pretprodaju dobiju klijente i novac. Samo 5% projekata je podržano VC investicijama.

U trenutku pisanja ovog teksta ima više od 20 različitih OSHW projekata na Kickstarteru od kojih su trenutno najuspešniji pokretan uređaj za DNK dijagnostiku koji je skupio preko 150.000$ i gejming konzola sa više od 230.000$.

Biznis modeli koji se primenjuju na open source softveru ne mogu se primeniti i na hardver pre svega zbog razlike u troškovima dodatne jedinice proizvodnje, razlike u distribuciji, ali i dozvolama i regulativama.

Do sada je identifikovano 6 biznis modela za kompanije koje proizvode OSHW:

1. Okrenut ka dizajnu – Ovo je najčešći oblik kroz koji se organizacija bavi istraživanjem i razvojem i dizajniranjem proizvoda, a sama proizvodnja se prepušta drugoj strani.

Unutar ovog modela postoje različiti načini funkcionisanja. Prvi je nabavljanje delova od trećih strana koji se u vidu kompleta dobavljaju do krajnjih korisnika koji ih sami sastavljaju, što npr. rade OpenROV sa svojim podvodnim robotom ili  Open Energy Monitor sa svojim alatima za praćenje potrošnje energije.

Druga varijanta je u kojoj partner proizvodi i distribuira proizvod pod brendom autora OSHW, kao što to npr. radi Arduino, dok se treća zasniva na viziji u kojoj postoji više proizvođača čiji proizvodi su zasnovani na deljenim dizajnima kojima upravlja određena fondacija, kao što to radi Wikihouse sa svojim građevisnkim alatima i Dronecode.

U ovom modelu osnovne strateške prednosti su brend i promotivne i komunikacione vrednosti.

2. Okrenut ka proizvodnji – U ovom modelu misija organizacije je da proizvodi kvalitetan hardver i da ga distribuira po pristupačnim cenama. Za kompanije koje po njemu posluju ključna je industrijska efikasnost, ali često razliku može da napravi i diferenciranost proizvoda, odnosno koliko je kompanija u stanju da proizvodi različite i nove proizvode.

Sparkfun, još jedna od kompanija koja proizvodi delove za DIY projekte, je jedna od uspešnijih kompanija koja posluje sa ovim modelom, imaju 135 zaposlenih, prošle godine su prihodovali 75 miliona dolara i imaju preko 600.000 korisnika.

3. – Zasnovan na iskustvu i ekspertizi – Ovaj je najsličniji jednom od modela open source softvera. Kada se primeni na hardver izgleda u vidu DIY radionica, sticanja iskustva kroz samostalno sklapanje proizvoda ili kroz konsultantske usluge drugim kompanijama, kao što to radi Wikispeed u protopima automoto industrije, pa i već pomenuti Arduino.

4. – Sistem proizvodnih usluga – Prvi primer ovog modela nastao je pre skoro pola veka sa pojavom Xeroxovog modela kopir mašine koja se zasnivala na plaćanju prema broju kopija.

Nije još uvek previše zastupljen, a može biti u 3 oblika: Product-as-a-Service, modelu pretplate za dodatne delove i nadogradnje ili data-driven uslugama za povezani softver i internet stvari (IoT).

5. – Prednost kroz standardizaciju – Ovaj model se koristi kada se kreira proizvod koji je sam po sebi profitabilan, ali kroz open source se želi postići da on postane standard u industriji.

Najpoznatiji primer za ovaj model je Android operativni sistem ili Tesla Motors koji je učinio dostupnim svoje patente.

6. – Model platforme – Ideja iza ovog modela je da okupi sve ključne igrače razvoja softvera (dizajnere, proizvođače, preprodavce, kupce, brendove…) oko jedne open source platforme, za šta su prime OSVehicle ili Open Desk.

Budućnost OSHWa

Uprkos tome što nijedna OSHW kompanija nije prema udelu u tržištu ni blizu tradicionalnim proizvođačima, poput npr. Samsunga ili General Electricsa, ove kompanije imaju visok uspeh kod ranih prihvatioca.

Takođe, veliki broj industrija koje su tek u nastanku, poput dronova ili UAV se razvijaju kroz open source hardware i komponetizaciju hardvera i novih projekata.

Teško je ne videti mogućnosti za ozbiljno pomeranje tržišta kroz ove industrije. Prvi na primeru Arduina, koji nije samo brend, već i zajednica.

Ukoliko uhvati zamah, open source može postati jako povezan sa proizvodnjom hardvera kao što je to u slučaju softvera. Može postati faktor koji podržava tranziciju ka efikasnijem i održivom procesom proizvodnje.

***

Definicija open source hardwarea

Prema trenutno najprihvaćenijoj definiciji koju je dala Open Source Hardware Associjacija, OSHW mora da zadovolji nekoliko stvari:

1. Dokumentacija – hardver mora uključivati dokumentaciju koja uključuje i fajlove dizajna i mora odobriti modifikaciju i distribuciju tih fajlova
2. Opseg – dokumentacija hardvera mora jasno da definiše koji deo dizajna, ako već nije ceo, je dostupan kroz licencu kao open source
3. Neophodan softver – ukoliko licenciran dizajn zahtvera softver, interfejsovi moraju biti dovoljno dokumentovani ili ukoliko je potrebno i softver mora biti objavljen kao open source i lincenciran
4. Izvedeni radovi – licenca bi trebalo da dozvoli modifikacije i izvedene radove i trebalo bi da im omogući da budu distribuirani pod istim uslovima kao i licenca originalnog rada.
5. Besplatna distribucija – Licenca ne sme ni jednu stranu da ograniči da prodaje ili poklanja projektnu dokumentaciju
6. Pripisivanje – licenca može zahtevati da izvedeni dokumenti sadrže copyright napomene
7. Nepostojanost diskriminacije – licenca ne sme da diskriminiše ni jednu osobu ili grupu, kao ni nikoga ko želi da upotrebi OSHW bez obzira u kojoj oblasti ili sa kojim ciljem
8. Distribuiranje licence – prava dobijena licencom moraju se odnositi na sve na koje se rad redistribuira bez potrebe za izdavanjem nove licence
9. Licenca ne sme zavisiti od proizvoda – Prava u okviru licence ne smeju da zavise od toga što je licencirani rad deo određenog proizvoda
10. Licenca ne sme da ograniči drugi hardver ili softver
11. Licenca mora biti tehnološki neutralna – ne sme postojati nikakva uredba kojom bi se specificirala upotreba određene tehnologije, delova, materijala i sl.