Odlomci iz stare Zakerbergove beležnice otkrivaju njegove moralne dileme

U martu 2006. godine autor Stiven Levi je upoznao Marka Zakerberga dok je on još uvek živeo u jednosobnom stanu blizu, tada male, kancelarije Facebook-a. Tom prilikom je video gomilu beležnica koje je Zakerberg fanatično ispunjavao, a koje su bile pune ideja o pravcu u kome Facebook treba da se razvija.

Nakon skandala koji su izbili pošto su razne Zakerbergove prepiske iz tog perioda isplivale, on se otarasio većine beležnica. Međutim, nedavno je otkriveno da je preživela jedna od najbitnijih — nazvana „Book of Change” — koja je sadržala ideje o uvođenju News Feed-a i otvaranju mogućnosti registrovanja za sve ljude, bez obzira na to da li su studenti i učenici.

Ta beležnica sadrži i skice Zakerbergove misije i dizajna proizvoda, kao i istraživanje ideje kako jedna mala kompanija može da dostigne ogroman nivo korisnosti za celu planetu. Ove planove je Zakerberg nastavio da realizuje sledećih deset godina.

Iz današnje perspektive je zanimljiv i uvid u moralni kodeks koji se u to vreme obrazovao u osnivaču jedne od najuspešnijih kompanija na svetu.

Stiven Levi je napisao knjigu „Facebook: the Inside Story” koja otkriva brojne detalje iz tog perioda kompanije, odakle je i preuzet isečak u ovom članku.

Počeci

Jedan od prvih pokazatelja Zakerbergovih etičkih načela bila je aplikacija FaceMash, koja je omogućavala studentima Harvarda da ocenjuju izgled svojih kolega. Da bi popunio bazu, Mark je hakovao nekoliko univerzitetskih sajtova, što je dovelo i do istrage, pa i vrlo blizu odluke da se suspenduje. Međutim, uspeo je da se izvuče.

Već je poznata priča kako su ga 2004. Kameron i Tajler Vinklvos angažovali da razvija njihovu ideju za socijalnu mrežu. Zakerberg je, navodno, dva meseca odugovlačio rad na ovom projektu, dok nije smislio svoj, vrlo sličan, proizvod. Braća su ga kasnije tužila, pa je morao da plati odštetu od 65 miliona dolara, što je u odnosu na današnju vrednost kompanije od više milijardi dolara zanemarljiva suma.

Do kraja naredne godine Zakerberg je uspeo da prikupi milione dolara investicija za The Facebook. Njegov mentor Šon Parker ga je upoznao sa investitorom Piterom Tilom i tako je čitava stvar počela da se kotrlja. Tada su svi mislili da ga njih dvojica manipulišu, ali se ispostavilo potpuno suprotno. Zakerberg je taj koji je koristio Šona za jedan od najtežih zadatka koje svaka kompanija ima na svojiim počecima — prikupljanje finansijskih sredstava.

„Book of Change”

Autor Stiven Levi je Zakerberga upoznao pre skoro 15 godina u, tada prepunoj, haotičnoj kancelariji Facebook-a. Tada je Mark bio opsednut ispunjavanjem svojih beležnica koje su sadržale skice ideja za proizvod, dijagrame pristupa kodiranju, ali i neke crtice filozofije kompanije. Zakerberg je u ovom trenutku već prestao da se bavi kodiranjem i više se fokusirao na celokupno poslovanje.

Iako je većina zapisa nestala, jedan deo od 17 stranica je preživeo, verovatno zahvaljujući tome što ih je Mark kopirao kako bi ih delio sa saradnicima i inženjerima. Tih 17 stranica je nazvao „Knjiga promene”.

Levi je te beleške opisao kao da ih je napisao neko sa ogromnim fokusom i disciplinom. Gotovo svaka stranica sadrži datum i ništa nije precrtano. Neke stvari je očigledno stvarao u naletima velike energije, a čitava sveska implicira da ju je pisao vrlo tečno, bez zastoja.

Registracija za sve

„Knjiga promene” sadrži skicu dva projekta koji će u potpunosti promeniti Facebook iz mreže za studente i učenike u internet giganta.

Poznato je da je u početku Facebook bio ograničen samo na studente i učenike, gde su oni mogli da pretražuju profile svojih kolega. Zakerberg je u ovu beležnicu po prvi put zapisao ideju o tome da platformu otvori za sve zainteresovane. Napravio je dijagrame kako bi neko mogao da otvori svoj nalog, gde bi oni bili upitani da li se nalaze na fakultetu, u srednjoj školi ili „u svetu”.

Mark je sam sebi postavio pitanje da li je dobra ideja da svako može da vidi profile svih drugih korisnika Facebook-a. U razmišljanju o privatnosti, razmatrao je da, pored primarnih, korisnici mogu da vide i sekundarne prijatelje, tj. „prijatelje prijatelja”, kao i da ova funkcija bude ograničena na geografski položaj. Tada je zapisao da bi ovo „učinilo sajt vrlo otvorenim, ali da još uvek nije dobra ideja da bude otvoren baš za sve”.

Nije se Zakerberg u tom trenutku nije brinuo zbog privatnosti korisnika, već zbog njihove percepcije privatnosti. Ono što je izdvajalo Facebook od ostalih socijalnih mreža je bila upravo ta ekskluzivnost koja je implicirala veću sigurnost platforme. Mark se plašio da bi otvaranje kapija uplašilo postojeće korisnike i da više ne bi videli Facebook kao bezbedno mesto.

Ovome u prilog govori i sledeća rečenica iz beležnice: „Šta je to što ovaj potez čini da izgleda sigurno, bez obzira na to da li je stvarno siguran ili ne?”

News Feed

Drugi veliki projekat na kome je Zakerberg radio u to vreme nazvao je Feed (koji je zbog autorskih prava kasnije preimenovan u News Feed). Ovo je predstavljalo vrlo dramatičnu promenu tadašnjeg dizajna sajta. Do 2006. godine, da biste pretraživali profile, morali ste da skačete sa jednog na drugi da biste videli da li su vaši prijatelji nešto okačili. News Feed je sve te objave doveo na glavnu stranicu sajta.

Mark je veliki deo „Knjige promene” posvetio ovom projektu. Prioritet mu je bio da korisnicima olakša da vide ono što je njihovim prijateljima (sa kojima su se povezali) bitno u tom trenutku. Jedna reč se izdvaja u ovom delu: interesantnost. Napisao je da pričama potreban kontekst, jer priče nisu samo puka informacije. Priča mora da sadrži informaciju, kao i interesantne stvari vezane za tu informaciju i odgovor zašto je interesantna.

Zakerberg je zamislio hijerarhiju od tri nivoa priča. Poslagao ih je po svom shvatanju šta to priče čini „neodoljivima”, pre svega mišljenju da ljude pokreću znatiželja i narcisoidnost. Prvi nivo su bile „priče o tebi”, a drugi „priče o tvom socijalnom krugu”. Dao je i primere kakve priče bi ovde spadale, poput promena u vezama prijatelja, životnim događajima, prijateljima koji ulaze i izlaze iz socijalnih krugova i „ljudima na koje ste zaboravili, a ponovo su se pojavili”.

Treći, i najmanje važan, nivo činile su „priče o stvarima do kojih ti je stalo i ostalim interesantnostima”. Tu bi spadali zanimljivi događaji, spoljni i plaćeni sadržaj i slično. Na ovaj način je Facebook zamišljen kao vrsta personalizovanih novina (iako izgleda da Zakerberg u tom trenutku nije razmišljao o tome da bi Facebook mogao jednog dana da poremeti čitavu novinsku industriju).

Nije se zaustavio ni ovde. Ubrzo je skicirao ideju o mini feed-u na profilnoj stranici koja bi pratila aktivnosti korisnika. Otišao je dotle da ovo opiše kao ideju o detaljnom dnevniku života korisnika, ali da se nada da to neće ispasti jezivo. Dodao je da bi ljudi mogli da brišu i dodaju stvari na mini feed, ali da ne smeju da imaju mogućnost da ga potpuno isključe.

Lekcija o poslovanju

News Feed je lansiran u septembru 2006. godine. Početak je bio katastrofalan.

Odjednom su vaši prijatelji bili zasuti sadržajem koji je imao tabloidni karakter. Istog trenutka su mogli da saznaju da li ste napravili budalu od sebe na žurci ili vas je ostavila devojka, a da pritom to niko nije tražio od Facebook-a. Preko 100.000 ljudi se pridružilo Facebook grupama koje su tražile da se funkcija isključi. Došlo je čak i do demonstracija ispred kancelarija kompanije.

Iako su zahtevi da se News Feed isključi dolazili i iz same kompanije, zaposleni su analizirali podatke i došli do neverovatnog zaključka. Ponašanje korisnika je govorilo suprotno od njihovih reči — sve više vremena su provodili na mreži. Čak je i sam taj bes protiv News Feed-a postao viralan zahvaljujući News Feed-u, pošto su svi prijatelji korisnika mogli da vide kada su se priključili pokretu.

Zakerberg je ubrzo rešio problem sa svojim timom. Umesto da potpuno ugase funkciju, dodali su opcije poput mogućnosti da korisnici biraju ko može da vidi njihove objave. Bes je ugušen i ljudi su se veoma brzo navikli na novi Facebook, a News Feed se pokazao kao krucijalan za dalji rast mreže.

Međutim, ostaje pitanje kakvu lekciju je Zakerberg izvukao iz čitave krize.

Na tržište je izbacio proizvod koji je imao ozbiljne probleme sa privatnošću, na šta su mu pažnju unapred skretali i saradnici. Kriza jeste izbila, ali je ubrzo ugašena i ljudi su zavoleli News Feed. Ovo je postavilo temelje za način na koji je Zakerberg zajedno sa kompanijom nastavio da funkcioniše — greške se relativno često dešavaju, zaposleni ih popravljaju i nastavlja se dalje.