Od slobodne valute do monopola manjine: Da li će Bitcoin preživeti šizmu?

Početkom godine opsedale su nas vesti o velikoj šizmi u svetu digitalnih valuta — developeri iza Bitcoina podelili su se u dva tabora usled nezadovoljstva postojećom tehnologijom. Problem je nastao jer je Bitcoin Core kôd, na kome se ova kriptovaluta zasniva, bio ograničen u broju transakcija koje može da podnese i bio je zreo za poboljšanje. Međutim, prepiranja o manjkavostima onemogućile su bilo kakve izmene na strukturi podataka koja omogućava praćenje transakcija, blockchainu.

Ovo je rezultovalo s jedne strane povećanim rizikom od sporih i nedovršenih transakcija, a s druge i kreiranjem Bitcoin Classica, novog kôda (iliti “hard forka” [kopiranje kôda i menjanje do nove verzije]), koji je duplirao moć mreže. Problem je što ga je izgradila separatisana ekipa, u raskolu sa stavovima originalnog tima i projekta.

Među njima je bio jedan od glavnih developera, Majk Hirn. Majk je napustio projekat, prodao sve svoje bitcoine, a projekat nazvao “propalim” osuđujući za ovo malu grupu ljudi koja ga je kontrolisala i dovela do “ivice tehničkog kolapsa”. U vreme razilaženja kompanija koja se bavi menjanjem digitalnih valuta, Coinbase, bila je odstranjena sa Bitcoin foruma, a njeno pominjanje zabranjeno na glavnom sajtu. Majk je tada izjavio:

Kada se delovi zajednice bezobrazno okrenu protiv ljudi koji su im doveli milione korisnika, znate da je sve postalo ludnica.

U svom Medium postu je još napisao:

[Sistem] je propao jer je zajednica propala. Ono što je trebalo da bude novi, decentralizovani oblik novca samo bez “sistemski bitnih institucija” i “prevelik da bi propao” postalo je nešto još gore: sistem u potpunosti kontrolisan od strane šake ljudi.

Još gore, mreža je na ivici tehničkog kolapsa. Mehanizmi koji bi trebalo da spreče ovaj scenario su slomljeni, a kao rezultat, ne postoji više razloga da mislimo da Bitcoin može biti bolji od postojećeg finansijskog sistema.

On u tekstu opisuje i svoju zabrinutost za bezbednost mreže, koja je pod opterećenjem, kao i o monopolu nekolicine “rudara bitcoina” i developera.

Zašto je limit kapaciteta ograničen? Zato što blockchain kontrolišu kineski rudari, samo njih dvojica zapravo kontrolišu 50% hash moći [moći mašine]. Na nedavnoj konferenciji na čitavoj bini su bili momci koji kontrolišu 95% hash moći. Rudari ne dozvoljavaju rast blockchaina.

Nešto blaži stav zauzeo je sam CEO Coinbase-a, Brajan Armstrong, prema kome ovo nije raskol, već “nadogradnja”. Kaže,

Ovo je prvi put da svet gleda unapređenje finansijskog sistema u realnom vremenu.

Monopol preveliki da bi propao

Armstrongov blagi ton pripisujem želji da ostane smiren pred javnošću i korisnicima Bitcoina, kao i želji da ukaže na alternativu bez dizanja tenzije. Alternativa koju predstavlja, a koju mnogi smatraju neophodnom jeste heterogenizacija tržišta i razuveravanje korisnika da će Bitcoin popraviti sam sebe.

Baš zato što se neće popraviti bez razbijanja monopola, pola godine nakon prvog talasa šizme, nalazi se pred još jednom krizom identiteta na koju je Hirn upozorio januara ove godine.

Šizma nije proistekla samo iz neslaganja developera i odbijanja da uvide pravi problem. Bitnu ulogu igraju kineski korisnici, koji bi izgubili svoj stabilni priliv novca ukoliko se poveća popularnost mreže. Hirn je pisao:

[…] kineski internet je tako slomljen vladinim firewallom da pomeranje podataka preko granica gotovo da ne radi, sa brzinama tek ponešto boljim od onoga što mobilni uređaji nude. Zamislite čitavu zemlju povezanu sa ostatkom sveta jeftinim hotelskim wifi-jem.

Trenutno su kineski rudari u mogućnosti da održavaju vezu sa globalnim internetom i preuzmu svoju nagradu od 25 BTC ($11.000) koja im pripada sa svakim blokom koji stvore. Ako Bitcoin mreža postaje popularnija, plaše se da će učestvovanje postati preteško i da će izgubiti priliv novca. Ovo im daje izopačen finansijski podsticaj da probaju da zaustave rast popularnosti Bitcoina.

Iako je Bitcoin nastao sa misijom prevazilaženja koncepta granica i institucija, kineska dominacija ga vodi u suprotnom smeru. Preko 70% transakcija na mreži ide preko četiri kineske kompanije, većina prolazeći kroz njih dve, dajući im moć vetoa kod svih bitnijih odluka — kao što je povećanje limita mreže.

Kinezi, takođe, ne gledaju na Bitcoin kao na alat za oslobođenje od stega finansijskih institucija i vlade — već kao na investiciju i igru. Promenljive cene valute pružaju osećaj zadovoljstva svim ljubiteljima kocke i klađenja, inače vrlo popularnih aktivnosti u Kini, dok profesionalni investitori novac ulivaju u “serverske farme” i spekulativne transakcije na berzi.

Ovo izvrće inicijalnu ulogu Bitcoina kao valute koja daje slobodu ljudima koji su zatvoreni u autoritarne sisteme (poput žena u Saudijskoj Arabiji koje su Bitcoin počele da koriste kao način da freelance-uju i zarade online uprkos strogim društvenim ograničenjima).

No, ne može se samo Kina kriviti za izvrnutu sliku valute: Hirn krivicu prebacuje i medijima koji izveštavaju o svakom rastu cene na Bitcoin tržištu, vodeći ka mehuru.

U roku od oko osam meseci, Bitcoin je otišao od transparentne i otvorene zajednice to zajednice u kojoj preovladava cenzura i međusobni napadi između bitcoinera.