IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Ponekad pomislim da smo mi u Startitu baš loši sa imenovanjem stvari. Možda je to zato što smo osnivanje našeg inicijalnog udruženja građanja odložili šest meseci zato što nismo mogli da smislimo gotivno ime. A onda smo ga nazvali “SEE ICT”, ime koje do dana današnjeg ne mogu da izgovore, često ni zapamte, naši dugogodišnji partneri i prijatelji.
Sam Startit je dobio to ime kao najmanje omražena, ali i dalje sasvim omražena, opcija između njih 20-ak, uključujući bisere poput:
I taman kada smo se navikli na to ime, shvatili smo da sve nas naši partneri i publika zovu imenom našeg bloga, mi svi smo njima bili Startit. Ljudi naprosto ne mogu ili ne žele da zapamte ili ne daj Bože izgovore SEE ICT, pa je tako Startit postao ime celog pokreta, što smo prihvatili, i krenuli sami da primenjujemo, po principu slušaj šta ti kaže tržište.
I slušajući tržište smo razumeli da postoji velika doza nejasnoće oko toga šta smo mi i da “Startit” znači mnogo različitih stvari različitim ljudima. Nekima su to “neki mitapi”, drugima blog, trećima prostori a četvrtima bog te pita šta ali svakako suboptimalna situacija koju moramo da rešimo.
Problematično “blog”
Posmatrajući “Startit Blog” smo imali tu muku da je reč blog odavno prestala da znači ono što je značila početkom decenije, kada su TechCrunch i Huffingtonpost bili to. U međuvremenu je blog postao nešto ličnije i ređe i anahron je izbor za ime kredibilnog i ambicioznog digitalnog medija koji mi svakako jesmo. Jedino anahronije ime je portal, iako se kod nas uveliko koristi na mejnstrim medijskoj sceni.
Tražeći novo ime, pratili smo logiku “Startit + GENERIČNA_REČ” i bacili u potragu za tom reči koja bi označavala medij. Gledajući spiskove novina i magazina u zemlji i inostranstvu krenuli su da se pojavljuju šabloni: Times odnosno vreme(na), Post odnosno pošta ili pismo, hroničar, žurnal, telegraf, danas, vesti…
Suočeni sa rekurzivno lošim izborima zamalo smo se odlučili za Startit Vesti, ali nam to nije pružilo mira. Nazovite me picajzlom ali sadržaj koji trenutno objavljujemo, a tek novine koje planiramo, nikako ne potpadaju pod značenje reči “vesti”, tek jednim malim delom. Iako bi najlakše bilo, prema mudrom zborenju Rika Sančeza, podići spomenik kompromisu, to naprosto ne bi bilo ispravno.
Stoga, “dnevnik”
Dnevnik je deo imena medijskih institucija poput Wall Street Journala ili Sportskog žurnala. Na jednom kul sajtu ima ceo članak o ovoj reči, gde kaže da
Po jednoj od definicija, dnevnik predstavlja knjigu ili beležnicu u koju se upisuju tekstovi aranžirani prema datumu, koji obaveštavaju o događajima tokom dana. Mnogi od nas su pisali dnevnike kao mali, a neki ih još uvek pišu.
Dnevnik je ništa drugo do specijalna vrsta autobiografije u kojoj pisac priča svoj život, na takav način da opisuje i vreme i sredinu u kojoj je živeo. Treba istaći da se dnevnik piše pod svežim utiscima doživljaja. U njima se pišu pored različitih dnevnih događaja i misli, raspoloženja i osećanja koja pisac dnevnika ima prema ljudima, događajima, kao i o sredini i društvu u kojem živi.
Dnevnik je svakako sredstvo za beleženje dnevnih događaja, da ne kažemo baš vesti, ali je i mnogo više od toga, sem ako nije dnevnik kapetana broda.
Dnevnik je mesto za beleženje misli, njihovog toka i razvoja, beleženje saznanja i osećanja koja izazivaju, misli o odnosu prema sebi i svetu oko nas. To jesu beleške koje na papir upiše taj trenutak, ali to što se upiše ne prestaje da bude deo nas zalaskom sunca, možda ga baš tim zapisom vežemo zauvek za sebe.
I to je medijsko mesto koje mi gradimo, ukotvljeno u današnjici ali mnogo više od novinskog biroa. Na tom mestu zapisujemo analize, mišljenja, emocije, komentare, skripte za učenje, profile kolega… Naš medij je dnevnik u kome za sebe i našu publiku zapisujemo ono šta smatramo vrednim, korisnim i zabavnim. Dnevnik nam to čuva i uvek je pri ruci, jer nikad ne znamo kada će nam nešto iz njega opet zatrebati.
Ona odbojnost
Međutim tu postoji jedan problem. Sa istog sajta,
Televizijski dnevnik je naziv za informativnu emisju koja se emituje još od doba Jugoslavije. On sadrži različite reportaže, izveštaje, analize, intervijue i brojne druge priloge koji se smenjuju sa živim segmentima, poput uključenja uživo.
Osnovna uloga televizijskog dnevnika se ogleda u informisanju građanja o vestima u zemlji i regionu, vremenskoj prognozi i sličnim bitnim informacijama.
Kao dete 90-ih nemam pozitivnu asocijaciju na RTB-ov televizijski Dnevnik. On je tada bio zli alat za obmanjivanje građana, plasiranje neistina i održavanja korumpiranog diktatorskog režima na štetu svog naroda. Mnoge kolege su imale upravo tu primedbu, da ih previše asocira na “onaj” Dnevnik, i to jeste razumljivo, ali možda nije OK odustajati od reči našeg jezika tek tako.
Reči su lepa stvar i u našem jeziku ih nemamo dovoljno. Verujem da ovo malo što ih imamo ne bi trebalo da ni u sebi prepuštamo bilo kojoj organizaciji, pa ni nama, da ih u potpunosti poseduju. A kada je medijski svet u pitanju, mislim da je baš super za sve imati još jedan Dnevnik, pored beogradskog na malom ekranu i novosadskog na papiru.
Napravi bookmark sada
Za sve vas koji ste imali nekada muku da imenujete neki proizvod ili projekat, nadamo se da vam je nakon ovog članka malo lakše kad već nama nije.
A za sve vas dragi čitaoci — obratite pažnju na Startit Dnevnik narednih dana, nedelja i meseci, spremamo nešto specijalno i sigurni sam da će vam biti vredno i korisno.
Da biste napravili prečicu do Dnevnika iz pregledača, otidite na https://startit.rs/dnevnik/ i kliknite Ctrl+D.