O biznis model kanvasu i leanu sa Salimom Viranijem - 1. nedelja Startap akademije

Završila se i prva nedelja treće generacije Startap akademije, a u ulozi predavača i mentora bio je Salim Virani, osnovač Leancampa i FounderCentrica.

Prvog dana Salim je akademce upoznao sa lean metodologijom, njenim nastankom i primenom. Govorio je o tome šta predstavlja build-measure-learn i kroz dobre i loše primere ukazao na cilj korišcenja ovog principa i moguće greške u njegovoj primeni.

Na ovom principu se zasniva lean metodologija i predstavlja koncept eksperimentisanja i testiranja strategije i ucenja kroz njih. Prvo indetifikujete hipotezu koju želite da ispitate, pronađete najlakši i najbrži način da je testirate i na osnovu rezultata ocente da li je hipoteza lažna i da li je potrebna promena strategije.

Ovaj princip ne treba bukvalno shvatiti i samo napraviti nešto i testirati, već je cilj da se nešto zaključi i zato je važno da pre toga hipoteze budu jasno definisane i da se pojedinačno testitaraju.

Drugi dan je posvećen customer developmentu i počeo je marshmallow izazovom. Zadatak je da od 20 spageta, malo samolepljive trake i užeta napravite strukturu koja stoji samostalno sa 3 marshmallowa na vrhu za 18 min, a najviša struktura pobeđuje. Akademci su se podelili u timove, a na kraju se od mogućih 8 samo 2 tvorevine nisu urušile.

Zajedno smo utvrdili da je izvor problema bio u timu, prevelikom analiziranju ili vremenskom pritisku. Salim je napravilo paralelu ove dečije igre sa građenjem startapa, naglasio važnost iteracija i uključivanja korisnika od samog početka. Ova igra je pokazala da su brzina, timski rad i pronalazak uloge u timu od velikog značaja.

Nakon toga Salim je govorio o Mom testu i demonstrirao kroz par primera. Vežbe koje su usledile počele su tako što su polaznici prilazili jedni drugima, otpočeli razgovor i međusobno postavljali pitanja sa primenom Mom testa.

Treći dan akademije posvećen je biznis kanvasu. Alex Čović je kratko objašnjavao segment po segment kanvasa i dao akademcima zadatak da to primene kroz primer neobičnog produkta – genetski modifikovanih pacova koji mogu da nanjuše eksploziv. Tu su akademci pokazali svoju kreativnost, a nakog toga prešli na rad na svojim kanvasima koje su kasnije prezentovali.

Biznis kanvas nije neophodna formalnost, niti vid prezentovanja ideje. Definisanje 9 komponenata koje ga čine pružaju jasno i pojednostavljeno sagledavanje ideje i veza između segmenata.

Iako imate slobodu pri izboru redosleda popunjavanja, treba krenuti od najvažnijih komponenta. Najčešće su to Value proposition i Customer segments i važno je da obratite pažnju na ove dve komponente jer će imati veliki uticaj na definisanje ostalih.

Zatim odredite i opišite put od korisnika do produkta kroz Channels i Customer relationships, a nakon toga možete da pređete na levu stranu kanvasa i da odredite šta vam je potrebno i korake realizacije u poljima Key Resources i Key Activities.

Kako se ideja modifikuje, menjaće se i sadržaj kanvasa, zato ga ne treba shvatiti kao nešto definitivno, već kao pomoćno sredstvo za bolji uvid u ideju ili strategiju.