Novosadski Silos premešta srpski otkup poljoprivrednih proizvoda u softver, sledi regonalno širenje

Ne bi li pomogao svojoj sestri, Aleksandar Sabo je pre četiri godine počeo da razvija softver s ciljem da joj skrati radno vreme sa 15 radnih sati dnevno na osam. Problem sa kojim se Julija, kao šefica rukovodstva zemljoradničke zadruge, suočila bilo je komplikovano praćenje otkupa poljoprivrednih proizvoda.

Danas, zahvaljujući Aleksandrovom proizvodu, Silos, Julija i zaposleni u oko dve hiljade kompanija u Srbiji sa istim potrebama, imaju priliku da taj posao obave nekoliko puta brže i efikasnije.

Ono što je ranije oduzimalo nekoliko dana, Silos rešava odmah

Prema Aleksandrovim rečima, Silos je jedini priuštiv softver koji rešava nekoliko kompleksnih problema na koje nailaze otkupljivači: prvi je bonifikacija proizvoda, odnosno praćenje kvaliteta prodate robe; zatim, obrada podataka – otkup se može sastojati iz nekoliko transakcija koje se kroz softver momentalno beleže na karticama svih aktera transakcije; Silos prati i tzv. finansiranje na zeleno, odnosno finansiranje poljoprivredne proizvodnje od strane otkupljivača i njihove povraćaje nakon žetve. Aleksandar nam daje primer:

Umrežavanje bez softvera je poseban problem, jer se na tradicionalan način podaci obrade tek tri dana nakon predaje robe. To izgleda ovako: ukoliko danas krene prijem, u 7 uveče će napraviti presek stanja i spremiti prijemnice po kovertama.

Sutra ujutru neko obilazi otkupna mesta kolima, skuplja ih i negde oko podne ta osoba nosi koverte u direkciju, u računovodstvo. Zaposleni tamo potvrde o prijemu unose u njihovu bazu, a gazda tek sutradan vidi koliko robe je primljeno prekjuče. Sa Silosom te informacije su dostupne istog momenta.

Vrednost prevazilazi sam softver

U zavisnosti od broja kooperanata, veličine mreže i ostalih potreba korisnika, cena softvera se kreće između 70 i 250 evra mesečno. Cenu, napominje Aleksandar, kontroliše u velikoj meri i veličina tržišta:

Tržište knjigovodstvenih softvera u Srbiji broji oko 100.000 firmi, dok se naše tržište svodi na 2000 firmi. Veličina utiče i na kretanje cene, tako da ne možemo da koštamo isto.

Ekspanzija sa ovom vrstom softvera ide nešto sporije u odnosu na neka rešenja u drugim industrijama, jer pored poverenja, tim pokušava da pruži punu pažnju svakom svom klijentu.

Ivana Sabo, zadužena za marketing i komunikacije, ističe da u cenu softvera ulazi mnogo više od samog programskog rešenja. Klijenti su dosta zatvoreni i nepoverljivi u početku, ali jednom kada uvide vrednost, ostaju verni:

Trudimo se da sa firmama sa kojima radimo uspostavimo trajni odnos. Nudimo uštedu vremena i unapređenje poslovanja, a pored softvera pružamo im i konsultantsku i tehničku podršku. Ovim firmama su njihovi podaci od izuzetne važnosti, tako da moramo da im konstantno budemo na usluzi i zaštitimo ih koliko je to u našoj moći.

Ivana napominje da je njihov cilj i da pruže edukaciju, pa su tako pre mesec dana u Novom Sadu organizovali seminar na temu primene softverskih rešenja u poslovima otkupa žitarica i uljarica. Tokom seminara pričali su o poslovima otkupa i upoznali učesnike sa alternativnim načinima rada kroz primenu tehnologije i različitih dostupnih softverskih rešenja.

Širenje na region kao novi veliki cilj

Ivana i Aleksandar su nam otkrili da od softvera još uvek ne mogu da žive, a da srpsko tržište koriste kao poligon za testiranje proizvoda. Cilj je da se prošire na region, a moguće i šire. No, za te potrebe tim ne bi ulazio u neki od akceleratora, već bi sami pronašli put među ljudima u industriji.

Tražimo isključivo smart money. Ako budemo uzimali novac od nekoga, to će biti neko u industriji, ko poznaje naše polje rada. Sam učim kako da vodim biznis i u startap svetu sam oko šest godina. Radio sam u activeCollabu i Devani, a imao sam nekoliko svojih pokušaja, na kojima sam učio kako treba raditi.

Silos je za sada dostupan kao desktop aplikacija, dok tim od naredne godine očekuje da pređe na web. Trenutno pregovaraju sa nekoliko potencijalnih korisnika, a do 1. juna očekuju da imaju minimum 5-7 novih. Kako kažu, njihovi korisnici uvek rešavaju probleme u poslednji čas, što vide i kao izazov – na prvom mestu je pomoći korisnicima, ali ih i obučiti da rade za sopstveno dobro.