Novosadski DaFED za tri godine postojanja menja poslovnu kulturu i jača IT zajednicu

Svakog meseca u poslednje tri godine, u Novom Sadu se održava najveći edukativni meetup koji okuplja IT zajednicu u ovom gradu, DaFED. Iza organizacije stoji dvoje aktivista i dizajnera, Stanislava Stojanović Novoselac i Danilo Novaković, koji su uspeli da od skromnih početaka 2012., izgrade jednomesečna okupljanja koja u proseku okupe od 150-200 ljudi.

Prema Danilovim rečima, DaFED je proizašao iz “konflikta” koji se javio između njega i njegove koleginice dok je radio za kompaniju Vega IT Sourcing.

Kada kažem “iz konflikta” mislim na različit pristup tehnologijama koje smo preferirali da koristimo. Odlučili smo da pozovemo prijatelje iz drugih programerskih firmi i napravimo jedno druženje u vidu diskusije na kom bismo pričali zašto nam se neke tehnike sviđaju, a zašto ne i kakva su iskustva u primeni nekih novih tehnologija.

Iako zajednica Danila i Stanislavu uglavnom prepoznaje kao osnivače DaFEDa, oboje su dizajneri po profesiji i time se bave full-time. Stanislava je kreativna direktorka u kompaniji Eton Digital, a Danilo je osnivač dizajn studija Purezeen, gde je, napominje, sve što bi trebalo biti – od menadžera do čistačice. Bavljenje DaFEDom i dalje nazivaju hobijem, iako je organizacija jednomesečnog događaja odavno prerasla u pravi posao.

Od diskusije u krugu prijatelja do stolice više

DaFED zajednica danas okuplja više stotina ljudi, a na događajima nije retkost da se traži stolica više. Međutim, kako nam Stanislava priča, počeci su bili dosta skromniji.

U početku je to bilo malo druženje sa oko desetak ljudi koji sede u krugu, diskutuju o aktuelnim stručnim temama, dele svoja iskustva, probleme i rešenja. Prvih šest događaja se održalo u kompaniji Vega IT Sourcing koja nam i danas daje veliku podršku. Zatim smo imali ideju da svakog meseca neka druga IT kompanija bude domaćin kako bismo što više firmi uključili u društveno odgovoran rad, a samim tim upoznali naše članove sa možda potencijalnim budućim poslodavcima, pa se DaFED održao i u Poslovnom inkubatoru Novi Sad i u Eton Digitalu. Danas se DaFED održava u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu.

Vetar u leđa za širenje inicijative dao je sve veći broj zainteresovanih učesnika ovih diskusija, kako se dobra reč o DaFEDu širila od usta do usta. Tek kasnije je nastao sajt, profili na društvenim mrežama i masovne najave događaja.

Kako je vreme prolazilo, polako se pročulo za DaFED, broj učesnika je rastao, pa smo morali da tražimo i dosta veći prostor nego što bilo koja IT kompanija u Novom Sadu može da ponudi. Sa tim se izgubila i mogućnost slobodne diskusije, pa je DaFED vrlo brzo prerastao u događaj sa 1- 2 predavanja, a nakon toga neformalnog umrežavanja koje zovemo DaFTER i koji je, sigurna sam, svima omiljeni deo DaFEDa.

Uspeh merimo kroz ljude kojima smo pomogli

Danilo i Stanislava uspeh DaFEDa mere na različite načine: kvantitativno kroz broj ljudi, ali i kroz kontakte koje su omogućili.

Najveći uspeh je to što smo uspeli – bar mislimo da smo uspeli – da izgradimo jaku lokalnu IT zajednicu kroz događaje koje pravimo na kojima ne samo da možemo nešto da naučimo, već i da se međusobno povežemo i sprijateljimo sa ljudima koji se bave istim ili sličnim poslom. DaFED se održava već tri godine svakog meseca, predavanja su kvalitetna, a jedan događaj okupi oko 150-200 posetilaca.

Danilo dodaje:

Ja bih voleo da gledam na taj uspeh kroz pojedince, koliko smo ljudi i firmi povezali. Koliko smo pomerili granice razmišljanja i koliko je to sve uticalo da postanemo bolji programeri, dizajneri, preduzetnici… Verujem da smo ljudima pokazali kako treba da razmišljaju ili kako da komuniciraju, a oni će se dalje snaći sami. Mislim da smo i firmama pomogli da budu otvorenije ka društvenim aktivnostima i da je OK raditi timski na projektima.

Tim DaFEDa čine ljudi dobre volje koji žele da pomognu na svoj način, a uključuju osobe koje stoje iza fotografija koje vidite sa događaja, grafike za najave događaja, montaže i objavljivanje video materijala, računovodstva i finansija, kao i pisanja o događajima u online medijima. Danilo napominje da je tim otvoren sa saradnju sa svima koji su spremni da kroz inicijativu unaprede rad organizacije i dodaje:

Nisam siguran da li ljudi kapiraju da mogu da se priključe, zato ovom prilikom: ako ste došli čak do pred kraj članka, baš vi ste potencijalni član našeg tima! Slobodno nas kontaktiraj ako misliš da možeš da pomogneš.

Sledeće na listi ciljeva: širenje

Stanislava i Danilo imaju velike ciljeve za organizaciju. Stanislava čak u šali spominje sistem franšiza: DaFED New York, DaFED London…

Maštanje na stranu, voleli bismo da počnemo da pored ovih mesečnih DaFEDa, pravimo i jednu veću konferenciju na godišnjem nivou, koja bi trajala par dana, gde bismo doveli i dosta inostranih predavača. Često nas pitaju kada ćemo praviti DaFED u nekom drugom gradu, pa je jedna od ideja koju razmatramo da pored novosadskog imamo i putujući DaFED koji bi se održavao ne samo u gradovima u Srbiji, već i u regionu.

Jedna od ideja je da pored predavanja organizujemo i radionice. Takođe, mislimo da sa ovakovom energijom i velikom zajednicom imamo potencijala da izgradimo jedan veliki kreativan hub, ne samo za IT sektor, već i za startup zajednicu i kreativne industrije.

Za treći rođendan, tim je rapisao konkurs za najkreativnije odgovore na pitanje: šta tebi znači DaFED? Iako je Danilo bio skeptičan da će se bilo ko potruditi da pošalje svoj odgovor, ljudi jesu uložili vreme da pošalju podršku timu na ovaj način i eventualno dobiju pozivnicu na rođendansku proslavu. Stanislava je za nas odabrala odgovor koji joj je najviše privukao pažnju, autorke Maje Bjeletić koja je kao grafička dizajnerka i ilustratorka održala predavanje na jednom od prethodnih događaja:

Svakog meseca, svake prve srede,

moje misli na DaFEDu sede.

Sreda je za mene crveno slovo,

jer na DaFEDu uvek naučim nešto novo.

 

Na DaFED stižem u pola sedam,

i tamo zanimljive ljude gledam.

Na predavanjima imaš svu slobodu,

ako ti zagusti, popiješ i vodu.

 

Predavači ti uvek izmame osmeh,

sto je njima svakako podstrek,

jer kada vide naša ozarena lica,

predavanje im postane laganica.

 

Kada predavanju dođe kraj,

kraj nije znaj,

veliki aplauz krene da se talasa,

odmah zna masa

da je vreme da se hasa!

Palačinke i pivo, sokovi,

sve živo,

Pa posle zakuske lagane

produžiš do kafane.