Novi minimalac 32.156 dinara — Do minimalne potrošačke korpe možda za 5 godina

Minimalna cena rada uvećana je za 6,6 odsto, umesto 25 odsto koliko su tražili sindikati, odlučeno je danas na sednici Socijalno-ekonomskog saveta. Uz povećanje neoporezivog dela zarade sa 16.300 na 18.300 dinara, poslodavcima je učinjena velika pomoć, ocenili su predstavnici sindikata na konferenciji za medije 

Podsećamo da je zahtev sindikata bio da se minimalac poveća bar na 37.000 dinara, koliko iznosi minimalna potrošačka korpa, uz napomenu predstavnika da i ta cifra tročlanu porodicu drži na nivou siromaštva.

Nakon što je predlog Vlade bio da se minimalac uveća za 4 do 6 odsto, sindikati su bili spremni i da prepolove svoje zahteve na 12,5 odsto, ali ni u tome nisu uspeli.

Predstavnici sindikata su više puta napomenuli kako nisu postigli konsenzus i kako se nadaju da će u budućnosti njihova uloga, kao i uloga Socijalno-ekonomskog saveta biti ozbiljnije shvaćena. Odluku je, u skladu sa Zakonom o radu, donela država, koja je povećanje minimalca zaokružila na 2.000 dinara.

Minimalnu zaradu će primati oko 500.000 od približno 2,1 milion zaposlenih, a ne 350.000 ljudi kao što je bio slučaj pre pandemije, izjavio je sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) za N1.

Povećanje neoporezivog dela zarada suštinski znači da povećanje minimalca ne pogađa poslodavce, izjavio je za Startit Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.

Godinama unazad se sindikati i poslodavci natežu oko cene rada. To se uvek završi tako što sindikati traže određeni procenat, a dobiju mnogo manji. Dogovoreni procenat onda država preuzima na sebe, tako što poveća cenu neoprezivog dohotka, odnosno plate na koji se naplaćaju porezi i doprinosi.

Dobar deo toga što se koriguje kao cena rada, praktično se poništi time što se poveća neopreziv deo.

Više o prednostima i manama povećanja minimalne cene rada možete pročitati ovde, a kako se godinama unazad menjao minimalac možete videti u sledećoj tabeli.