Nigerijac osmislio sistem koji digitalizuje čulo mirisa — nada se da će pomoći da se bolesti otkrivaju mnogo ranije

U trenutku dok smo pisali ovaj tekst britanski inovator Ričard Brauning izvodio je let u sopstvenom mlaznom odelu na Adi Ciganliji. Povod za to je simpozijum i konferencija WORLD.MINDS Beograd 2019 koja se danas održava u Narodnom pozorištu.

WORLD.MINDS simpozijum je prestižan događaj čiji je cilj da inspiriše razmenu ideja, znanja i mišljenja i koji svake godine u Cirihu okuplja nobelovce, državnike, naučnike, profesore univerziteta, ambasadore, pisce… Od ove godine simpozijum će se svake druge održavati u Beogradu, a kako je u pitanju zatvoren događaj za koji organizatori šalju pozivnice nije uobičajno da imena govornika budu poznata unapred. U tom smislu je ova godina presedan.

Ime Ričard Brauninga je samo jedno od četiri koje su organizatori otkrili pred početak događaja. Osim njega, za govornicom će se naći i nobelovac Kurt Vitrih (nagrađen za rad na multidimenzionalnoj spektroskopiji nuklearnom magnetnom rezonancijom u proučavanju strukture proteina), umetnica Aparna Rao koja pravi interaktivne instalacije uz pomoć elektro-mehaničkih sistema, i Ošiorenoja Agabi, preduzetnik u oblasti neuro-tehnologije.

Zbog teme kojom se bavi, Agabi nam je bio naročito zanimljiv za poseban osvrt. On je trenutno baziran u Silicijumskoj dolini, gde se bavi spajanjem sintetičke neurobiologije i silicijuma. Kroz ovu kombinaciju nastao je sistem Koniku, koji prepoznaje okruženje i to putem mirisa. Plastičnije objašnjeno, Agabi se bavi digitalizovanjem čula mirisa.

Naime, nakon 13 godina rada na ovome, Agabi je odlučio da komercijalizuje svoja istraživanja u vidu sistema koji zahvaljujući genetičkom modifikovanju živih ćelija omogućava da se nadraže isti receptori koji postoje u nosu. Proizvod koji je nastao iz ovoga je Koniku, čip sa polupropustljivom membranom kroz koju u tečnost sa ćelijama prolaze čestice iz vazduha. Na taj način se omogućava beleženje električnih signala koje proizvodi ćelija — elektrode su modifikovane i prekrivene sekvencom gena koja je u stanju da prevari moždanu ćeliju, dok moždane ćelije imaju svojevrsne mikrofone koji registruju svaki susret sa česticama i proizvode električni signal.

Na sličan način radi i nos — ćelije skupljaju čestice iz vazduha i generišu električne signale koji putuju do mozga. Sistem Konikua radi sve isto osim što signal ne putuje do mozga već se prenosi do računara. Odnosno, moguće je digitalizovati proces, pa čak i ubrzati detektovanje mirisa.

Ideja da se proteini koriste kako bi detektovali isparljiva organska jedinjenja nije od juče, ali tu ideju Agabi vidi kao način da na koji bi biološke neuronske mreže (za razliku od veštačkih neuronskih mreža) mogle da pomognu razvoj veštačke inteligencije. Kako kaže, njegov sistem je otšao zakorak dalje u tom pravcu:

Dok je većina ljudi odlučila da koristi samo proteine, mi smo odlučili da uzmemo celu ćeliju ili moždanu ćeliju. Usudili smo se da se suprotstavimo statusu quo i proverimo da li ovo funkcioniše. I ispostavilo se da u ovom slučaju funkcioniše.

Za sada je primena okrenuta sferi bezbednosti (npr. detektovanje mirisa bombi), ali je Agabi posebno uzbuđen oko ideje da se ova tehnologija jednog dana primenjuje u zdravstvu:

Prilično sam zainteresovan za zdravstveni aspekt ove tehnologije. Pri tome najpre mislim na korišćenje uređaja kako bi se detektovale različite bolesti čak i pre nego što počnu da se manifestuju.

Od svog osnivanja Koniku beleži 12 miliona dolara u prihodima.