Najmanji pad ili najbrži rast: Šta znamo o srpskoj ekonomiji sada?

Ko manje ima, manje može i da izgubi, kažu ekonomisti, a jezikom državnih zvaničnika Srbija je druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Nije u pitanju ni obmana, ni paradoks, ali jeste poređenje baba i žaba. 

 „Mi smo druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, Litvanija je u tom periodu bila bolja od Srbije, imala je manji pad, od 3,1 odsto, a posle nas je Letonija sa 9,6 procenata”, kaže premijerka. Dakle, najbrži rast je drugi način da se kaže najmanji pad. 

Ako pogledamo procene Ekonomskog instituta, taj pad bi trebalo da bude ispod 6 odsto, tako da je Ministarstvo finansija možda bilo pregrubo u svojoj oceni, ali je očigledno blago kada tu ocenu treba da saopšti. Svakako će računi tek da se svedu, pa ćemo znati tačni procenat pada BDP-a, ali svakako će biti manji od ranije prognoziranog. No, koliko god manji bio, prema oceni Fiskalnog saveta, biće najveći od bombardovanja 1999. godine. 

Mali pad je tipičan za siromašne zemlje

Da li to znači da se Srbija bolje snašla od razvijenijih zemalja? Da li je naša ekonomija stabilnija? Ne, to je tipično za siromašne zemlje, kaže profesor FEFA fakulteta u Beogradu, Goran Radosavljević.

„U svetu ima najmanje još desetak nerazvijenih zemalja koje imaju manji pad od Srbije, a Belorusija u prvoj polovini 2020. godine zvanično ima privredni rast.”

Manji pad BDP-a Srbije nego drugih evropskih zemalja nije rezultat dobre ekonomske politike države, smatra Radosavljević, već strukture privrede koja je bazirana na sektorima koji nisu pretrpeli veliki pad usled pandemije.

Latinična slova jer precizne prognoze nema

Što se prognoza tiče, njih je potpuno nezahvalno davati, kaže profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović za Danas. 

 „Zaista nije moguće dati precizniju prognozu, nemoguće je predvideti ni koliko će ljudi biti zaraženo ni koliko će sve da traje, što bi možda bio jedan od parametara. Mi sada ništa sa sigurnošću ne možemo da kažemo, jedino što se vidi to je veliki pad u svim zemljama. Istina, kod nas manje nego kod drugih, ali je i naš BDP mnogo manji. Ono što sada možemo to je da govorimo o putanjama oporavka ekonomije.”

Putanje su poput latiničnih slova V, U ili W, a postoji mogućnost da bude i trostruko V, što znači više uzastopnih naglih padova i skokova. Najgori scenario je svakako slovo L, koje ukazuje da je ekonomija trajno pala i ostala na tom nivou, mada se poslednjih meseci sve češće pominje oporavak u vidu „Nike” znaka, odnosno da nakon naglog pada sledi postepeni oporavak. 

Uticaj pada privrede na pad BDP-a

Profesor Božo Drašković iz Instituta ekonomskih nauka, zaključuje da bi apriorne procene pada ekonomije bile isto kao i gledanje u kristalnu kuglu i da je sada moguće samo naknadno pribeležiti ono što se dogodilo. Ukazuje da to koliko će neku državu pogoditi kriza zavisi koliko je fleksibilno njeno unutrašnje tržište, koliko ono ima mogućnosti rasta.

Na domaćem tržištu nedostaju ulaganja lokalnih privrednika, usled korupcije i nepovoljne poslove atmosfere. Takođe, ako se pogleda da BDP Srbije u velikoj meri zavisi od prerađivačke industrije, infrastrukture i državnog sektora, jasno je da će smanjenje privrednog rasta uticati na smanjenje BDP-a pre posredno, nego direktno.