Mobilna naplata — prednosti i nedostaci koje treba imati na umu u Srbiji i inostranstvu

Pre nego što krenem o samoj temi potrebno je napraviti jasnu razliku između mobilnih plaćanja (mobile payments) i mobilne naplate putem mobilnog operatera (carrier billing). Mobile payments su opštiji, širi pojam jer pored već pomenutog carrier billinga uključuju i nekoliko različitih sistema NFC (near field communication).  Carrier billing podrazumeva sistem gde se krajnjem korisniku naplaćuje kupljeno digitalno dobro/usluga direktno sa njegovog mobilnog računa, nebitno da li se radi o prepaid ili postpaid korisniku.

Jedina je razlika da kod prepaid korisnika mora da postoji određena suma novca na računu mobilnog telefona dok kod postpaid korisnika je bitno da plaćanje za odredjeno dobro ne pređe dnevni/nedeljni/mesečni limit koji često zna da bude kontrolisan od strane mobilnog operatera. Naplate putem mobilnog računa vode se kao mikrotransakcije iako u određenim zemljama njihova maksimalna vrednost po transakiji može da iznosi i do stotinu evra.

Od tonova do parkinga

Neke od prvih primena ovakve naplate, koje datiraju jos od početka dvehiljaditih, bile su vezane za kupovinu popularnih melodija zvona, a kasnije je krenuo i trend pozadina za mobilne telefone i nastavljeno kroz kupovinu muzičkog sadržaja. Asortiman digitalnih proizvoda koji se mogao kupovati ovim kanalom naplate jedako je pratio i razvoj samih mobilnih uređaja.

Nešto kasnije, kako  su se poboljšavali internet sistemi i svi zabavni sadržaji polako prilagođavali novim tehnologijama javila se potreba da se ovaj način naplate primeni u drugim oblastima poput gaming industrije, društvenih mreža, zabavnih sadržaja, strimovanja muzike, servisa za naplatu karata, itd. Naravno, ne treba zaboraviti i usluge parking servisa kao jedan od najuspešnijih modela primene naplate putem telefonskog računa za koje vozači skoro svakodnevno vrše plaćanja.   Ova tehnologija naplate brzo je zaživela i još se brže razvijala i prilagođavala. Postoji nekoliko razloga:

• Pre svega, kupovina digitalnih servisa uvek je bliža generacijski mlađoj populaciji koja vrlo često nema u svom vlasništvu platnu karticu, kako bi recimo mogli da plaćaju tokene za igrice ili registraciju premium naloga na nekoj od društvenih mreža, ali zato vrlo verovatno imaju mobilni telefon kojim mogu plaćati za tu uslugu,

• Takođe, penetracija platnih kartica i dalje je prilično niska u velikom broju srednje i nisko razvijenih zemalja tako da plaćanje mobilnim telefonom je i dalje vrlo često jedna od par dostupnih opcija,

• Plaćanje putem mobilnog telefona je vrlo jednostavnan postupak, svega u nekoliko koraka.

Jednostavna upotreba, ali visoke provizije

Hteo bih samo da malo više razložim poslednju stavku. Za razliku od konvencionalnih načina plaćanja gde je pre svega potrebno da krajnji korisnik registruje svoj nalog na željenom servisu, što uključuje unošenje velikog broja ličnih podataka zaključno sa njihovim platnim računom (zbog čega su ljudi često nepoverljivi i skeptični) kod mobilne naplate ceo postupak plaćanja se odvija najčešće jednim klikom na dugme “plati”, eventualno je potrebno naplatu potvrditi PIN-om kako bi verifikovali svoju kupovinu.

Da li će sama naplata imati jedan ili dva koraka zavisi na prvom mestu od regulative na određenom tržištu ali takođe i od odluke operatera i tehnološki prilagođenog rešenja. Što manji broj koraka u naplati to je bolja konverzija (broj uspešno završenih naplata u odnosu na broj svih započetih naplata). Procena je da mobilne naplate imaju pet puta bolju konverziju od platnih kartica. U prilog ovome ide i činjenica da je čak i PayPal razvio svoj brend za mobilnu naplatu pod imenom Zong, kako bi proširio svoj portfolio usluga i omogućio dodatni kanal za naplatu.

Sa druge strane, ono što se može svrstati pod nedostacima na prvom mestu jeste komercijalna strana. Isplate su dosta niže u odnosu na sistem platnih kartica. Opseg isplata je veliki i kreće se u rangu od 25% (na primer u zemljama latinske Amerike) pa cak do 96% (u zemljama severne Evrope) i to zavisi od same zemlje, odluke mobilnog operatera, raspoložive tehnologije kao i vrste servisa za koji se vrši plaćanje. Može se reći da su isplate u ekonomski slabije razvijenim tržištima dugo vremena bili dosta niži nego recimo u većini evropskih zemalja. Ovo se posebno odnosi na zemlje sa niskom penetracijom platnih kartica poput Indonezije, Brazila, Tajlanda, Vijetnama a donedavno i u Srbiji, gde su sada određeni operateri poboljšali uslove.

Međutim, ova situacija se u poslednje dve godine mnogo brže menja nego ranije jer se uspešni biznis modeli brže prenose sa jednog tržišta na drugo i operateri imaju sve više razumevanja za nove projekte i samim tim spremniji su da omoguće bolje (povoljnije) uslove kako bi omogućili dodatni način naplate za korisnike novog proizvoda, za koji je uočeno da je atraktivan, sprovodi kontinualni razvoj i upotrebu od velikog broja korisnika. S druge strane, recimo skadinavske zemlje su uvek pokazivale veliku otvorenost za razvoj novijih vidova poslovanja i samim tim omogućavale najbolje komercijalne uslove.

Prodaju fizičkih dobara usporava regulativa

Pojam mobilne naplate donedavno se vezivao samo za digitalna dobra, ali usled fleksibilnije saradnje mobilnih operatera i finansijskih regulatornih tela postepeno se omogućava i naplata za određena fizička dobra. Naravno, pored standardnih regulativa koje operateri i provajderi moraju da ispune neophodne su i posebne licence, među njima najpoznatija je e-money licenca. Neke od prvih primena ovog vida naplate za fizička dobra su karte za javni prevoz ili magazini.   Mogućnost naplate fizičkih dobara je veliki pomak ali i dalje će najveći deo naplate dolaziti od digitalnih dobara. Industrijske vertikale u kojima se generiše najveći deo saobraćaja mobilne naplate su:

• Gaming industrija, gde se podrazumevaju naplate i web i in-app rešenja. U 2015. godini upravo preko 30% ukupne vrednosti mobilnih naplata na globalnom nivou napravljeno je u ovoj industriji. Otuda i ne treba čuditi što je i u Srbiji postao opšti trend otvaranja sve većeg broja firmi koje se bave razvojem igrica,

• Muzički sadržaji, koji uključuju streaming servise, ringtone-ove, ringback servise kao i muzički sadržaji koji se preuzimaju (music download). Prema Juniper Research istraživanju za 2015 godinu, samo u Evropi je putem mobilne naplate za muzičke sadržaje ostavreno skoro 75 miliona evra prihoda,

• Video sadržaji, na prvom mestu sa filmskim sadržajem za preuzimanje kao i TV programi koji se mogu gledati u delovima ili u celosti, uključujući plaćene video klipove (adult sadržaji se ne računaju pod video sadržajima),

• ePublisching, koji uključuju jednokratna plaćanja kao i pretplate na knjige, magazine ili novine u elektronskoj verziji. U ovoj vertikali je zabeležen najveci rast naplate iz godine u godinu i predviđanja su da ce prihod od ePublishing sadržaja u 2020-oj godini biti tri puta veći od prihoda ostvarenog u 2015-oj godini,

• Adult sadržaji, za koji se vezuju erotic video sadržaji (stream-ovani i preuzeti), slike, tekstualni i video chat servisi. Ovo je i dalje jedna od najvećih vertikala, posebno u većini evropskih zemalja dok se ne može racunati na zaradu putem ovog sadržaja u većini azijskih zemalja zbog verskih regulativa,

• Dating servisi, za koje korisnici plaćaju nedeljnu ili mesečnu pretplatu a pored toga i unutar same mreže mogu da realizuju jednokratne kupovine virtuelnih sadržaja, na primer virtuelni pokloni,

• Ostali digitalni sadržaji čine oko 20% ukupne vrednosi prihoda ostavrenog putem mobilne naplate i podrazumevaju informativne servise u sektoru turizma, različiti takmičarski kvizovi, aplikacije za vremensku prognozu ili sa sportskim sadržajima.

Za kraj je dobro spomenuti da su i najveći internacionalni igrači Apple, BlackBerry, Facebook, Google i Microsoft ozbiljno ušli u igru za mobilne naplate. Recimo Facebook omogućava naplatu preko telefonskog računa u 66 zemalja usled direktne saradnje sa 226 operatera a prati ga Microsoft (Windows Phone) koji omogućava naplatu u 57 zemalja  sa preko 105 operatera. Ipak, najveći pomak je dolazak Apple-a u carrier billing kada je tokom oktobra 2015. godine zvanično otpočela saradnja sa operaterom O2 u Nemačkoj a već u decembru iste godine otvoreno i rusko trzište.