IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
O njenom prvom VR filmskom ostvarenju, koje je debitovalo na prestižnom Sundance filmskom festivalu ove godine, pisali su neki od najuticajnijih medija. Jedan od njih je The Guardian,
Režiseri poput Milice Zec uvode gledaoce u samo iskustvo — u njenom slučaju usred bombardovanja u urbanoj sredini. Taj skok od usamljenog iskustva sa recikliranim cardboardom i pametnim telefonom u nešto značajnije i, na kraju, profitabilnije, uzbudilo je mnoge.
Milica je rođena i odrasla u Srbiji, gde je završila osnovne studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, da bi se potom preselila u Ameriku, gde se na Njujorškom univerzitetu usavršavala kao producentkinja, sa fokusom na dokumentarnim filmovima.
Njen film “Christina” ušao je u selekciju Festivala u Kanu 2012. godine, a u poslednjih devet godina bila je zapažena Miličina saradnja sa Marinom Abramović na svim većim projektima ove umetnice. The Artist is Present, Kickstarter kampanja za Marina Abramovic Institute, Marinin kratki film za Bijenale u Veneciji samo su neka zajednička ostvarenja Milice i Marine.
Moglo bi se reći da je VR filmom, Giant iliti Džin, počela nova faza stvaranja za Milicu — transformativna ne samo za nju kao režiserku, već i za filmsku umetnost koja će pod uticajem razvoja VR-a iznedriti sve više ostvarenja koja će gledaocima približiti nikada ranije istražena iskustva i osećanja.
Džin je deo zaostavštine odrastanja u vreme rata. Petominutni VR film pokazuje porodicu koja pokušava da se sakrije od razarajućih bombi, vođeni strahom i instinktom za preživljavanjem.
Milica je želela da približi iskustvo koje je blisko njoj, ali i milionima nedužnih porodica širom sveta. Da li je uspela u ovome? Jedno je od pitanja koje smo joj postavili u razgovoru za Startit.
Do sada smo Džina prikazivali na festivalima i veliki deo ljudi veoma emotivno reaguje na film. Dosta publike nam je reklo da mnogo bolje shvataju šta to znači živeti u ratnim zonama, jer su tokom gledanja osetili kao da se to njima dešava.
Takva vrsta reakcija je nešto čemu smo se nadali dok smo pravili projekat. Želeli smo da produbimo razumevanje i saosećanje za one koji su i takvim situacijama trenutno.
Kada si počela da istražuješ VR u filmu?
Projekti u kojima letiš iznad grada ili se penješ po najvećim vrhovima planina su fascinantni sami po sebi, ali nakon nekog vremena, kada sam iskusila njih nekoliko, htela sam da istražim da li bi ovaj medijum imao potencijal da izazove emocije i u isto vreme ispriča dublju priču o trenutnom stanju našeg čovečanstva.
Džin je prvobitno trebalo da bude kratki igrani film o porodici koja se krije u podrumu za vreme bombardovanja. Nakon što sam pročitala prvu verziju scenarija koju je napisala scenaristkinja Lizi Danahju, odmah sam shvatila da ovu priču treba ispričati koristeći VR.
Razlog zašto sam se odlučila za to je jer sam želela da publika bude smeštena u tu situaciju i da proživi isto što i karakteri u filmu.
S obzirom na to da je Džin bio prvi projekat te vrste, na koje prepreke ste naišli pri sakupljanju sredstava i podrške?
Film smo napravili uz ogromnu pomoć veoma talentovanih prijatelja i kolega koji su verovali u projekat iz dva razloga: film nosi duboku poruku o miru na svetu, i sa tehnološke strane nije postojao VR projekat koji je urađen kao Džin, što je bio veliki izazov i od našeg tima zahtevalo da napravimo ceo novi tehnološki proces.
Delimičnu novčanu pomoć za Džina smo dobili tek nakon što smo bili primljeni na Sundance Film Festival i kad je projekat već bio napravljen.
Koji je odnos slobode i ograničenja koje pruža VR usled rastrojenog fokusa koji nije u jednoj tački?
Virtuelna realnost daje dosta slobode stvaraocima, ali u ovom trenutku možda čak i više restrikcija, jer tehnologija još nije usavršena.
Tako da smo mi scenario Džina morali da konstruišemo pretežno u okvirima tehnoloških ograničenja. Kombinovali smo real-time video game engine i live-action, što je veoma zahtevno za GPU i CPU, imali smo dosta poteškoća da spojimo sve elemente i da u isto vreme dobijemo dobar vizuelni kvalitet filma.
Šta je bilo najbitnije naučiti kako biste koristili VR u filmu?
Jedna od velikih lekcija koju smo naučili je da je potrebno imati test snimanja pre finalnog snimanja, jer je cela VR teritorija neistražena i dok ne pogledaš projekat u headsetu, ne možeš tačno da znaš da li će funkcionisati ili ne.
VR se sa razlogom zove iskustvom, jer je cela poenta u tom doživljaju kroz koji prolaziš i osećaš dok se radnja razvija oko tebe.
Kojim promenama u filmu se nadaš sa ulaskom virtuelne realnosti?
Za mene je trenutno najinteresantnije to što će VR omogućiti gledaocima da postanu karakteri u filmovima, i dati im mogućnost da intereaguju sa onim što se događa oko njih.