Matematička gimnazija žrtva sistemskog propusta — Tehnološki viškovi predaju u školi od nacionalnog značaja

Vlada Srbije je pre tri godine uvela privremenu zabranu zapošljavanja u javnom sektoru (prvo do kraja 2015, zatim do kraja 2016, a onda je ova mera produžena i na tekuću godinu).

Ova odluka je nedavno ponovo zaokupila pažnju javnosti, kada je njenom primenom nametnut veliki problem jednoj od najcenjenijih obrazovnih institucija u zemlji — Matematičkoj gimnaziji, koja ima status institucije od posebnog interesa za Republiku Srbiju.

Tokom tri godine, koliko je ova mera na snazi, određen broj profesora Matematičke gimnazije je ispunio uslove za odlazak u penziju. U Srbiji postoji dovoljno stručnjaka koji bi mogli da popune njihova mesta, ali zakon zabranjuje da škola zaposli nove kadrove.

U ovakvim situacijama, pravilo je da upražnjena mesta budu popunjena tehnološkim viškovima iz drugih srednjih škola. Ova odluka bi mogla da bude vrlo štetna, ukoliko bude primenjena, usled potencijalno nedovoljno kvalifikovanog kadra koji bi ušao u ovu školu.

Tehnološki viškovi se trenutno utvrđuju prema Posebnom kolektivnom ugovoru koji je sa Ministarstvom prosvete sklopio Sindikat prosvetnih radnika. Prema ovom ugovoru, profesorima se dodeljuju bodovi prema utvrđenim kriterijumima, a kao tehnološki višak se kvalifikuju prvo oni sa najmanjim brojem bodova. To faktički znači da bi u slučaju Matematičke gimnazije na mesto penzionisanih profesora došli oni koji su u drugim srednjim školama najlošije ocenjeni.

Kada je u pitanju stručnost kadra, potrebe Matematičke gimnazije su zahtevnije nego što je to slučaj sa drugim srednjim školama, zbog intenzivnijeg i naprednijeg programa i natprosečne dece koja upisuju ovu školu, tako da ova odluka u najmanju ruku deluje nepromišljeno.

Direktor Matematičke gimnazije, Srđan Ognjanović, veruje da posredi nije bila loša volja, ali da je u pitanju ozbiljan problem koji bi trebalo rešiti.

Neki od prethodnih ministara prosvete je sa sindikatom sklopio dogovor o tehnološkim viškovima, a zatim je to ušlo u kolektivni ugovor koji se odnosi na sve škole, uključujući i Matematičku gimnaziju. Mi smo se tako našli u besmislenoj situaciji, gde umesto da izuzetne učenike podučavaju izuzetni profesori, mi dobijamo tehnološke viškove iz drugih škola.

Ja sam razgovarao sa ministrom, trenutno pokušavamo to da rešimo, ali ništa ne vredi bez podrške sindikata. Sindikatu je jedino važno da zbrine zaposlene, a učenici tu najviše ispaštaju.

Najjednostavnije rešenje bi bio aneks kolektivnog ugovora sa sindikatima, tako da se pravilo o tehnološkim viškovima ne primenjuje na škole od nacionalnog značaja, kakvih je u Srbiji svega nekoliko. To bi bio neosetan gubitak na polju tehnoloških viškova, a nama bi to mnogo značilo. Nadamo se da će sindikati pokazati dobru volju i da će prepoznati značaj Matematičke gimnazije za naše društvo i razvoj najkvalitetnijih kadrova.

Milan Novaković iz Microsoft razvojnog centra ističe značaj Matematičke gimnazije za svoj lični profesionalni razvoj, ali i za razvoj celokupnog ekosistema u Srbiji.

Matematička gimnazija je zvanično institucija od posebnog nacionalnog značaja. Za mene lično, ona je od posebnog ličnog značaja kao jedno veliko transformaciono iskustvo, ime na koje sam ponosan. Ako bih morao da izdvojim jednu stavku iz mog CV-a koja je najznačajnije oblikovala tok moje dalje karijere i bitno uticala na formiranje ličnih vrednosti, izdvojio bih moje školovanje u Matematičkoj gimnaziji.

Milan smatra da je Matematička gimnazija na neki način ključna i za uspeh mnogih domaćih IT kompanija. Skoro polovina zaposlenih u Microsoft razvojnom centru su učenici ove škole ili nekog od specijalnih odeljenja širom Srbije koja rade po istom programu. Biti učenik ove škole je, kako kaže, značajan plus i u samom procesu zapošljavanja.

Prepoznajući ogroman značaj Matematičke gimnazije Microsoft razvojni centar je tokom prethodnih godina ulagao u njenu budućnost raznim stipendijama, predavanjima i radom na infastrukturi i unapređenju nastave. Ovo je bitno i u širem kontekstu jer se i druge škole i njihovi učenici ugledaju na Matematičku gimnaziju i njene učenike kao lidera obrazovanja u Srbiji.

Značajan deo uspeha škole od posebnog nacionalnog značaja čine posebno nadareni učenici. Ali ono što je ključno za održavanje vrhunskog kvaliteta tokom više decenija postojanja su posebno stručni i posvećeni profesori. Ukoliko u Matematičku gimnaziju dolaze profesori iz drugih škola, meni lično bi imalo smisla jedino poslati najostvarenije i najmotivisanije profesore kojima bi rad u ovoj ustanovi bio posebna nagrada višegodišnjeg kvalitetnog rada i truda.