Masovna zaraza ili lična privatnost, šta biste izabrali? Države nadziru obolele pomoću smartfona

Sa ciljem da se što bolje odbrane od širenja korona virusa, sve više državnih vrhova odlučuje da pribegne alatima za nadzor građana. Za te potrebe najčešće koriste uređaj koji svako od nas ima u džepu — smartfon.

Sajt Top10VPN je napravio indeks, koji se stalno osvežava, sa informacijama o državama koje su podigle sigurnosne mere i sada prate telefone osoba zaraženih koronom. Mere su različite, od anonimnog sakupljanja podataka o kretanju ljudi, do praćenja individualnih pacijenata i njihovih kontakata.

Stručnjak za digitalna prava sa ovog sajta upozorio je da ova vrsta praćenja vrlo lako može da se nastavi i nakon završetka pandemije.

Ukoliko ne budu adekvatno praćene, ove veoma invazivne metode mogu da postanu norma širom sveta. Iako neke od njih deluju potpuno legitimno, većina predstavlja rizik po ljudska prava na privatnost.

Budući da se stvari menjaju izuzetnom brzinom, dokumentovanje novih mera je prvi korak u sprečavanju korporacija i državnih vrhova da potencijalno prekorače ovlašćenja.

On je dodao da će neke države ograničiti nove mere donešene u vanrednom stanju, ali da će druge zadržati moć koju su stekle kako bi je upotrebile u budućnosti. Problematično je to što su, u čitavom haosu, ove mere izbegle nadzor i ocenu javnosti.

Čini se da je najdalje sa novim merama otišla Južna Koreja. Ova azijska država prati telefone pojedinaca i pravi javno dostupne mape koje dozvoljavaju svima ostalima da provere da li su se našli na istom mestu sa obolelima od korone. Ne samo da je moguće proveriti mapu, već vlasti šalju i poruke u određenim zajednicama sa upozorenjima da su možda došli u kontakt sa osobom koja ima virus.

Lokacije koje se dele su vrlo precizne, poput imena lokala i tačnog sata kada ga je osoba posetila. Neke poruke daju i više ličnih informacija, poput godina i pola zaražene osobe i mape mesta koje je posećivala, na osnovu čega nije nemoguće zaključiti o kome se tačno radi.

U Austriji, gde živi veliki broj Srba, najveći mobilni operater je objavio da sa vlastima deli anonimne podatke o lokacijama. Tehnologiju je inače razvio startap koji je nastao na Univerzitetu u Gracu, a do sada se koristila da prati posete na popularnim turističkim lokacijama.

Iako je ova vrsta anonimno združenih podataka manje invazivna od drugih mera, stručnjak sa Top10VPN upozorava da i dalje ostaje rizik od retroaktivne identifikacije pojedinaca, a da vlastima svejedno ostaje u rukama alat pomoću koga mogu da prate velike grupe ljudi.

U Nemačkoj i Italiji, koja je najteže pogođena država korona virusom, situacija je slična. Italija je potpisala ugovore sa telekomunikacionim operaterima za prikupljanje anonimnih podataka, a nemački telekom je objavio da će podatke deliti sa Robert Koh Institutom. Na ovaj način će moći da naprave model kretanja ljudi na nacionalnom i regionalnom nivou, ali i na nivou zajednica.

Za kraj ostaje pitanje: Gde je granica između bezbednosti i nadzora vlasti? Čini se i da nam tek predstoji borba da budemo sigurni da će nakon pandemije ovakve prakse prestati.