Mašinsko učenje spašava živote, ali kako rešiti bezbednost podataka?

Nova saradnja Google-a i Instituta za javno zdravlje Velike Britanije, treća po redu u okviru projekta DeepMind, tiče se radiološkog lečenja raka glave i vrata. Naime, pomoću mašinskog učenja, računari će biti u stanju da sa velikom preciznošću razlikuju obolelo od okolnog, zdravog tkiva. Ovaj proces će radiolozima pomoći i da četiri puta brže podese radio-talase da tretiraju oboljenja bez daljih oštećenja, te da mogu time dobijeno vreme da koriste za negu i brigu o pacijentima.

Međutim, prašina se digla oko sporazuma koji je Google potpisao sa Institutom. Po ovom sporazumu oni dobijaju pristup zdravstvenim kartonima pacijenata pomoću kojih bi ovaj softver veštačke inteligencije učio.

U opisu projekta stoji da će:

Podaci i snimci bivših pacijenata biti korišćeni sa najvećom pažnjom i poštovanjem uz rigorozne mere zaštite, a detalji biti poznati samo istraživačima i naučnicima. Nakon istraživanja kopije podataka će biti uništene.

O upravljanju informacijama potpisan je poseban sporazum sa preciznim planom zaštite podataka, regulativama, metodama sprovođenja i kontrole, te mogućnošću da pacijenti stave veto na korišćenje svojih podataka.

Upravo na ovaj dokument je časopis New Scientist upozoravao u aprilu. Pristup podacima 1,6 miliona pacijenata koji prolaze kroz tri londonske bolnice na godišnjem nivou nije ograničen samo na pacijente sa oboljenjima koje DeepMind projekti ciljaju, već na sve. Prema ovome časopis sluti da će se podaci, protivno sporazumu o upravljanju informacijama, koristiti u druge svrhe.

Ne treba zazirati od hakerskih upada u baze podataka ili prodaje informacija jer se Google do sada pokazao poprilično pouzdanim po tom pitanju. Takođe, nije ni moralni problem zarađivanje novca ukoliko se pomaže pacijentima koji su u zaista rizičnim kategorijama za oboljenja. Pravo pitanje jeste da se ne dozvoli da bolnice postanu zavisne od tehnologije jedne od najmoćnijih kompanija na svetu. – rekao je tada Ros Anderson, profesor sa Kembridža.

Pomenuti sporazum trenutno revidira Čuvar nacionalnih podataka, novooformljena savetodavna institucija pri britanskoj vladi, kao i Kancelarija komesara za informacije.