Mali rečnik najvažnijih finansijskih pojmova koje bi svako trebalo da razume

Direktna banka

Direktna banka (poznata i pod nazivima online banka ili internet banka) nudi svoje usluge putem e-Bankinga, m-Bankinga i kontakt centra kao i putem mreže bankomata i mašina koje su dostupne za keš transakcije potrebne klijentima.

To podrazumeva da se sve transakcije, ali i zahtevi, mogu obaviti bez dolaska u filijalu, samo putem elektronskih kanala. U Srbiji ovu vrstu usluge nudi više banaka, ali je ona u određenoj meri ograničena i zakonskom regulativom.

Dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje računa

Svaki klijent banke ima određenu količinu sredstava koja mu stoje na raspologanju. Međutim, banke uglavnom dozvoljavaju klijentima i da „odu u minus” ili, tačnije, da pozajme novac. Zbog toga se dozvoljeno prekoračenje naziva i dozvoljeni minus. Na taj način klijent može da potroši više novca nego što ima na računu, s tim što će mu banka naplatiti određenu kamatu za ovu uslugu.

Nedozvoljeno prekoračenje računa je situacija u kojoj klijent potroši više sredstava nego što mu je dozvoljeno ugovorom s bankom. Za takve slučajeve banka propisuje veoma visoke kamate, ali i onemogućuje dalju upotrebu kreditnih kartica klijenta, kako se on ne bi dalje zaduživao. Ukoliko dođe do ove situacije, ona će sigurno služiti kao opomena u kreditnoj istoriji klijenta.

E-banking

Elektronsko bankarstvo je logična posledica razvoja interneta i potrebe za pružanjem brže, efikasnije i pouzdanije usluge klijentima banaka. Ono je omogućilo neprekidni pristup banci za obavljanje finansijskih transakcija, uvid u stanje na računu, kao i preuzimanje izvoda i uvid u arhivu izvoda.

Postoje dva oblika rada elektronskog bankarstva, a oba zahtevaju internet priključak i računar sa određenim tehničkim karakteristikama. Prvom, koji je baziran na internetu, može da se pristupi sa bilo kog računara, u bilo kom trenutku. Drugi zahteva instaliranje posebnog softvera na računaru, bez koga korisnik ne može da radi.

Kamatne stope – efektivna, nominalna i realna

U opisu uslova davanja kredita banke će, između ostalog, dati i informacije o visini efektivne, nominalne i realne kamatne stope. Nominalna kamatna stopa je osnovna kamata koja predstavlja cenu kredita. Realna kamatna stopa se dobija kada se od nominalne kamatne stope oduzme stopa inflacije, što je čini preciznijom.

Nominalna i realna kamatna su (najčešće) niže od efektivne kamatne stope (EKS), koja predstavlja pravu cenu kredita banke koju će klijent platiti. EKS se dobija kada se na nominalnu kamatnu stopu dodaju troškovi naknade i provizije koje klijent plaća banci.

Kredit

Banka pozajmljuje finansijska sredstva klijentu – koji može biti fizičko ili pravno lice – uz određene uslove vraćanja. Prilikom potpisivanja ugovora, u kreditnom zahtevu uvek moraju da se nađu sledeći elementi:

• Iznos; Predstavlja količinu sredstava koju klijent uzima, na koju će se obračunavati kamata.
• Valuta; U Srbiji kredit može da se uzme i u stranoj valuti, a u tom slučaju se vezuje za dinarsku protivrednost po srednjem kursu NBS na dan izvršenja obaveze.
• Ročnost; Po njoj krediti se klasifikuju kao kratkoročni ili dugoročni
• Namena; Po nameni krediti banaka mogu da se klasifikuju kao gotovinski, potrošački, stambeni…
• Dinamika otplate; Predstavlja način na koji će klijent vraćati dug banci. Rate su redovne, najčešće mesečne, isplate koje klijent vrši kako bi vratio deo glavnice i deo kamate.
• Grejs period; Predstavlja vreme koje protekne između odobravanja kredita od strane banke i trenutka kada klijent mora da otplati prvu ratu.

Kreditna istorija

Kreditna istorija klijenta je veoma bitna za banku prilikom donošenja odluke o odobravanju kredita. Ona banci govori o tome kako se potencijalni klijent u prošlosti odnosio prema obavezama ka bankama i ostalim finansijskim institucijama.

Kreditna istorija se proverava u Kreditnom birou, gde se čuva ova vrsta podataka o fizičkim i pravnim licima. Ukoliko rata kredita nije uplaćena na dogovoreni datum (ili ukoliko nema sredstava na računu za automatsko povlačenja na partiju kredita) informacija o kašnjenju će biti zabeležena u njegovu kreditnu istoriju. Podaci se ne brišu sve dok se dug ne izmiri. Nakon izmirenja, potrebno je da prođe tri godine pre nego što se informacija potpuno ne izbriše iz Kreditnog biroa.

M-banking

Mobilno bankarstvo je deo elektronskog bankarstva i predstavlja svako obavljanje bankarskih poslova preko mobilne mreže. Ovaj vid bankarstva postaje sve više popularan u poslednje vreme jer omogućava obavljanje velikog broja bankarskih radnji bez potrebe da se ulazi u poslovnice ili sedi za kućnim računarom.

Poslovni plan

Poslovni plan je dokument koji opisuje pravac u kome jedno preduzeće treba da se razvija. Sadrži poslovne ciljeve, način na koji će se doći do ovih ciljeva i vremenski okvir u kom ciljevi treba da se dostignu. Dobar poslovni plan mora da poseduje analizu tržišta i opis proizvoda ili usluge preduzeća, kako bi se procenila potreba za njima. Zatim, bitno je da postoji finansijski plan, kao i plan proizvodnje i prodaje, da bi se unapred utvrdila isplativost čitavog poslovnog plana.

Poslovni plan pomaže u analizi potencijala proširenja poslovanja ili započinjanja novog posla. Pored toga, poslovni plan se prezentuje i potencijalnim investitorima, kako bi se oni ubedili da je vredno ulagati u preduzeće. Prilikom konkurisanja kod banaka za dobijanje kredita ili bespovratnih sredstava, takođe se prilaže poslovni plan.

Studentski račun

U želji da izađu u susret potencijalnim klijentima, banke osmišljavaju ponude sa benefitima koji su prilagođeni njihovim specifičnim potrebama. Jedna od ponuda, koja je sve popularnija i bitnija u doba sveopšteg finansijskog opismenjavanja društva, jeste bankovni račun prilagođen studentima. On najčešće uključuje nižu cenu mesečnog održavanja, olakšano plaćanje prijava ispita, poseban račun za štednju, mogućnost korišćenja domaćih i stranih valuta i slično.

Štednja u banci

Štednja u banci je bankarska usluga koja klijentu omogućava da svoja finansijska sredstva čuva u banci. Banka, u zavisnosti od vrste ugovora sa klijentom, može da isplaćuje određenu kamatu na štednju koja se obračunava kao procenat sredstava koja se štede.

Najpoznatiji oblici štednje su oročena štednja u okviru koje se klijent obavezuje da određeni vremenski period neće podizati novac i štednja po viđenju (Flex štednja) koja dozvoljava klijentu da novac, ali i kamatu zaključno sa tim danom, podigne kad god želi. Kamate na oročenu štednju su veće jer banka ima veću sigurnost da raspolaže novcem klijenta. U Srbiji je omogućeno da klijent štedi u stranim valutama kao i u domaćoj.

Trošak naknada obrade kreditnog zahteva

Ovaj trošak se ponekad naziva i „Naknada za isplatu kredita“. Visina naknade zavisi od kreditne istorije klijenta, vrste i iznosa kredita koji potražuje i ostalih faktora. Troškovi se naplaćuju kroz obračun efektivne kamatne stope i mogu biti iskazani u procentima.

Naplata same obrade kreditnog zahteva od strane banaka je tema oko koje se vodi dosta polemika. Stav Vrhovnog kasacionog suda je da ponuda banke mora da sadrži jasne i nedvosmislene podatke o troškovima.

Zatezna kamata

Zatezna kamata se još naziva i kaznena kamata. Ukoliko klijent uzme kredit, ali ne izmiri u roku obaveze vraćanja kredita, on mora da plati zateznu kamatu. Razlog je to što poverilac (banka) za sve to vreme ne raspolaže novcem koji klijent nije vratio, a za to vreme trpi efekte inflacije i propušta prilike za zaradu. Odredbe o zateznoj kamati se nalaze u zaključenom ugovoru o kreditu.

Zeleni krediti

Kako teme ekologije i sprečavanja klimatskih promena sve više zaokupljaju pažnju javnosti, banke su počele da uvode kredite za finansiranje energetski efikasnih rešenja. Klijenti se podstiču da kupuju električne automobile i slične energetski isplative proizvode, čime se smanjuje potrošnja, a oni sami dobijaju povoljnije uslove kreditiranja.