Maja Zečević: Tehnologija ima veliku šansu da unapredi medicinu

U poslednje vreme smo svedoci dva trenda preko kojih tehnologija menja svet oko nas. S jedne strane, naši životi su sve više u našim računarima — komunikacija sa prijateljima i porodicom, partneri za poslovan i privatan život, informacije i interakcije, plaćanja i zabava… Istovremeno, hajp postaje zaglušujuć tako što sve više iz (starih) masovnih medija čujemo priču o digitalizaciji, digitalnoj industrijskoj revoluciji, taksisti i tetke nas ispituju o bitkoinu… Tehnologija zaista proždire svet.

A najveći i najlepši napreci koje tehnologija može da nam pruži su tek na horizontu, tek treba da zagrebemo površinu na tom polju. Kvalitet života je naravno u velikoj ako ne i najvećoj meri uslovljen zdravljem, što često uzimamo zdravo za gotovo, sve dok se mi sami ili neko iz naše porodice ne razboli.

Maja Zečević iz Opionata je uplovila u preduzetništvo upravo da bi zagrebala deo te površine, rešavajući tehnologijom deo problema koji je i sama iskusila. O njenom radu, proizvodu i potencijalu tehnologije u medicini smo nedavno pričali sa njom, i ovde vam prenosimo deo razgovora.

Ti si Njujorčanka zapravo?

Ja sam slučajno rođena u Njujorku, jer mi je otac bio diplomata za Jugoslaviju. Do 18. godine sam uglavnom živela u Južnoj Americi, dok sam u Beogradu živela samo 8 godina. Sa 20 godina sam došla u Ameriku na postdiplomske studije i ostala. Tu sam diplomirala, magistrirala, doktorirala i ovde sam već 28 godina.

Kako je izgledao tvoj akademski rad?

Doktorirala sam na istraživanju raka, odnosno bavila sam se molekularnom biologijom za rak. Zatim sam prešla na javno zdravstvo gde sam radila na prevenciji raka, pa sam se bavila onkološkim istraživanjem na Nacionalnom Institutu Zdravlja u Vašingtonu i u MD Andreson Cancer Centru u Hjustonu.

Nakon toga sam u Njujorku osam godina bila severoamerički urednik najelitnijeg medicinskog časopisa Lancet. Kao urednica sam birala naučne radove za izdavanje i tako sam upoznala mnoge svetske i američke stručnjake. Bila sam i deo policy changing aktivnosti u Ujedinjenim Nacijama, u Vašingtonu, i u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.  Radila sam sve od bazičnog istraživanja, preko translational istraživanja do kliničkog istraživanja.

Iz privatnih razloga sam se preselila u  San Francisko i odjedanput sam zapravo postala pacijent, u polju neplodnosti. Tada sam shvatila koliko je to komplikovano. Kao osoba koja ima puno veza i naučnog obrazovanja, shvatila sam koliko malo ja o tome u stvari znam kao pacijent i kao korisnik medicinskih usluga.

Želela sam da zahvaljujući svom ličnom i profesionalnom iskustvu pomognem drugima, da iskoristim znanje, uticaj i kredibilitet i da im pružim ono što sam ja htela da imam kada sam bila pacijent. Tako sam postala “slučajna preduzetnica”.

Šta je srž problema koji rešavate?

Jedan u šest parova ima problem sa plodnošću i od toga je približno 50% ženski, 50% muški faktor. Dobar deo problema je u vezi sa godinama, zbog toga što sada mnogo radimo, pa tek u kasnijim godinama razmišljamo o deci. Dakle životni stil 21. veka je jedan od razloga zašto je neplodnost povećana.

Tokom poslednjih decenija je i životna sredina postala faktor rizika, jer zagađenje u svakom smislu utiče na razvitak jajnih ćelija i spermatozoida. Medicinska tehnologija koja nam trenutno pomaže u rešavanju tog problema nije savršena, ima samo 30% uspešnosti. Na sve to, u Americi vantelesna oplodnja i inseminacija nisu pokrivene zdravstvenim osiguranjem tako da jedna seansa košta 20-25k dolara i mora da se plati iz sopstvenog džepa. Neki parovi tri-četiri puta prođu kroz to, potroše 70 hiljada dolara i opet nemaju biološko dete.

Kada uzmemo u obzir i to što većina ljudi ne zna da su godine, životni stil ili porodična medicinska istorija veliki uzroci povećanja neplodnosti, prođe dosta godina pre nego što se nešto uradi po tom pitanju i ljudi izgube dragoceno vreme. Suština je da se sa pravim odlukama ili intervencijom počne mnogo ranije, jer je mnogo uspešnija ako se radi sa mlađim ženama i muškarcima.

Kako je došlo do toga da startapom želiš da ponudiš rešenje?

Kada sam postala pacijent u polju neplodnosti, shvatila sam da je jedan od glavnih problema nedostatak informacija i znanja na tu temu kao i virtuelnog pristupa lekarima specijalizovanim za neplodnost. U mom slučaju je trebalo neke stvari da uradim mnogo ranije, a shvatila sam da medicinska intervencija ne može da prevaziđe biologiju.

Ljudi bi trebalo da imaju informacije koje su bazirane na nauci kako bi mogli da donesu važne odluke u momentu kada zaista mogu nešto da promene.

Situacija sa plodnošću je ista kao što je bila sa kancerom pre 40 godina, makar u Americi. To je bila tabu tema, svi smo bili reaktivni, ne proaktivni. Sada svi već pričamo i radimo na tome da sprečimo rak — nemojte da pušite, radite mamogram svake godine… Sa plodnošću sada isto tako radimo isključivo “popravku” — reaktivno, umesto da budemo proaktivni, i da se bavimo prevencijom. To je ono što ja hoću da promenim.

Shvatila sam da većina žena i muškaraca to ne zna i reaguje onda kad je već kasno. Želim da tu informaciju dobiju onda kada nije kasno da se stvari promene i kada im medicinska intervencija ili nije potrebna ili ima najveće šanse da uspe. I to je jedna od mojih misija.

Druga stvar koju hoću da uradim, pored obrazovanja žena, jeste da im specijalizovane stručnjake i klinike stavim na raspolaganje virtuelno u njihovoj dnevnoj sobi. Tih eksperata ima veoma malo u svetu (recimo u Americi na 350 miliona stanovnika, gde jedan od šest parova ima problem da prirodno zatrudni, ima samo 1000 lekara koji su specijalizovani za neplodnost). To su usko specijalizovani lekari koji su geografski i finansijski nedostupni većini parova.

Ja koristim tehnologiju da te stručnjake učinim dostupnim svima i u bilo koje vreme. Na taj način ljudi  imaju privatnu, personalnu komunikaciju i mogu da dobiju stručan savet i usmerenje za donošenje prave odluke koja će im u najkraćem vremenu omogućiti da zatrudne. Bitno je napomenuti da su situacija, želja, problem i odluka jedinstveni i drugačiji kod svake osobe ili para. Niko nije isti.

Kako proizvod radi i koji je poslovni model?

Nudimo tri različita mesečna plana koji se razlikuju po načinu i intenzitetu komunikacije između stručnjaka i klijenta i stepena ličnih zahteva.

Poslovni model je takav da klijent plati mesečni iznos datog plana i za to dobija sopstvenog stručnjaka ili nekoliko stručnjaka na raspolaganje tog meseca bilo kada i sa bilo koje lokacije.

Prvi plan omogućava neposredan kontakt sa stručnjacima 24/7 u obliku chata. Drugi plan koristi malo intenzivniji kontakt u vidu telefonskih i virtuelnih razgovora. Treći plan je najozbiljniji i tu se očekuje da nam klijent na raspolaganje da svoju medicinsku istoriju i rezultate kako bi je stručnjaci evaluirali i dali pismeni i usmeni izveštaj i savet šta da se dalje uradi po pitanju mediciniskog, genetskog, i embriološkog testiranja i protokola tretmana.

Kako napreduje biznis?

Imamo određeni broj upita nedeljno kao i plaćajućih klijenata, ali smo u principu u početnoj fazi i još uvek definišemo tačan product-market fit. Svake nedelje gledamo koje savete traže naši klijenti u svoje ili u ime svojih partnera, šta žele, na koji način hoće da im se to dostavi i u digitalizovani proizvod inkorporiramo ono što čujemo i što klijenti traže.  

Plan nam je da automatizujemo servis i u isto vreme postanemo data repository gde će softverski algoritmi prepisivati najbolji plan i program u zavisnosti od ličnih ili medicinskih faktora kako bi se trudnoća što pre desila bez trzavica i stresa i izgubljenog vremena i novca.

Za sada smo prisutni samo u SAD-u, ali plan nam je da budemo dostupni globalno, jer ljudi van Amerike žele savete američkih stručnjaka. Latinska Amerika i Azija su velika tržišta, a tamo je plodnost i dalje velika tabu tema. Tamo se od žena očekuje da mnogo ranije imaju decu, a one nemaju s kim o tome da razgovaraju i dobiju prave savete koje će im omogućiti trudnoću u trenutku i na način na koji to žele.

Prošla si kroz Fellowship program Y Combinatora, kakvo je to bilo iskustvo?

Y Combinator je u jednom kratkom periodu imao program gde su primali kompanije u veoma ranoj fazi razvoja koje nisu imale razvijen proizvod, prihod ili klijente, ali su imale fenomenalne ideje i timove.

Ja sam aplicirala iako su mi svi savetovali suprotno pošto su mislili da iz različitih razloga nije realno. Međutim, znala sam da ako ne apliciram nemam nikakvu šansu, a ako apliciram imam bar neku. Tako da sam se malo kockala. Ali, preduzetnik mora da bude i kockar.

Tako sam ja aplicirala kao samostalni osnivač, ženski osnivač i first time osnivač. Kada sam prošla nisam mogla da verujem. Program je trajao dva meseca i bio je jako intenzivan. Tu sam dobila osnovno obrazovanje o preduzetništvu i tome šta znači biti preduzetnik. To je bio i znak da li je to pravi put za mene i moju kompaniju.

Ja sam klijent svog proizvoda, ja sam stručnjak koji može da okupi sve najelitnije svetske lekare, ali taj tehnološki, digitalni i marketing aspekt servisa je nešto što stvarno zahteva tehničke inpute, savete, ekspertizu i veštine. A to mi je bilo veoma bitno da steknem. Kroz Y Combinator sam dobila i kredibilitet kao preduzetnik, u polju u kom ga ranije nisam imala.

Jako je interesantno što u Silicijumskoj dolini većina klinaca napravi proizvod, pa tek onda gleda gde da ga plasira, za koje klijente, i za koji problem. Ja sam imala suprotan put. Tačno sam znala šta rešavam i za koga i prvo sam ručnim servisom pokušala da proverim da li je to nekome potrebno i da li postoji tražnja pre nego što provedem vreme praveći digitalizovani proizvod. Kada smo skupili dovoljno podataka od klijenata onda smo se prebacili na digitalizaciju usluga i stvaranje tehnološkog proizvoda. Medicinski startapi često tako počinju i funkcionišu. Jer zdravstvo je potpuno drugačije polje.

Većina inženjera ne odlazi u zdravstvo zato što su zakonske regulacije drugačije, pain point kod pacijenata je potpuno drugačiji, itd. Moja prednost je što poznajem taj svet. Jedino što mi je bilo potrebno jeste tehnologija kako bih svoj proizvod učinila dostupnim svima i u bilo kom trenutku. Bitno je i da korisničko iskustvo bude mnogo bolje nego što je trenutno za klijente koji danonoćno pretražuju Google tražeći informacije i nemaju stručnjake sa kojima bi se konsultovali.

Kako tehnologija menja medicinu?

Medicina je jedan od domena gde tehnologija još uvek nije napravila pravu “disrupciju” upravo zbog toga što njom ne može da se bavi jedan 20-ogodišnjak. To mora da bude neko iskusan, ko ima kredibilitet, ko prati zakone koji se stalno menjaju (pogotovo regulatorni zakoni u Americi).    

Postoje tri načina na koje tehnologija može da promeni medicinu. Dva se tiču biznis strane medicine.

Postoje problemi čisto tehnološko-operativnog aspekta medicinske nege. Recimo, u bolnicama i klinikama treba da se unapredi operativni sistem, čuvanje istorija bolesti, sistem zakazivanja koji u Americi i dalje funkcioniše tako što se za to koristi faks, pošta ili telefon. To bi moglo da bude automatizovano uz pomoć mašinskog učenja, što je nadolazeća tehnologija kojom se dosta investitora u Silicijumskoj dolini bavi (AI disrupcijom i operativnom stranom medicinske nege). Drugo polje u medicini gde AI tehnologija može da pomogne jeste dijagnostika.

Treća stvar je ono što ja radim, medicina iz ugla korisnika, consumer medicine. Mi nismo pacijenti već korisnici koji očekuju kvalitetnu uslugu, efikasnost, i dostupnost informacija koje nas se tiču. Većina nas trenutno nema zdravstveni problem, ali hoće da se obrazuje kako bi se zdravlje održalo ili da bi se sprečio nastanak zdravstvenog problema. Recimo, 23andMe je jedna od tih usluga. 

Ljudi žele da znaju i imaju pravo da znaju kakvo je stanje njihovog zdravlja, čak i kada nemaju nikakav problem. Na osnovu tih informacija oni mogu donositi neke odluke koje mogu imati eventualne zdravstvene posledice ili prevenciju problema u budućnosti. 

Da li veruješ da će tehnologija i unaprediti medicinu?

Naravno da hoće pošto u suprotnom ne bih ovo radila. Medicina je vezana za velike podatke koji imaju potencijal da budu dostupni mnogima na pravi način u pravo vreme. To je ono gde tehnologija ima veliku šansu da promeni medicinu. Uloga zdravstvenog eksperta i inženjera može postati ravnopravna.

Jedan od trenutnih izazova je što medicinski podaci nisu dostupni ili na raspolaganju svima. Bitan je i kvalitet podataka koji se koriste jer od inputa zavisi kvalitet autputa. Sada i u medicini možemo videti sve više inicijativa za otvaranje podataka, dosta toga je trenutno dostupno u kliničkim i istraživačkim fazama. Tako IBM Watson i drugi pokušavaju da analiziraju te baze podataka i pomognu u preventivi, dijagnostici ili tretmanu raznih bolesti.